Жене невидљиве у озбиљним медијима

Медији чак не одражавају ни стварност, него су много гори од стварности – жене чине невидљивим или их упрошћено приказују

 

У поплави комерцијалних медија, који се воде сензационализмом, жене су углавном приказане као објекти жеље или објекти за гледање. У томе се прелазе све границе коректности. Насилни, понижавајући или порнографски медијски производи имају веома негативан утицај на жене и њихово учешће у друштву.

 

– Такозвани “женски медији“ баве се или проблемима физичког изгледа жена, или стереотипним садржајима „за домаћице“. Неке категорије жена су из медија готово изостављене нпр. старије жене, припаднице мањинских, националних и верских група, жене другачије сексуалне оријентације, жене са инвалидитетом, сеоске жене итд. Насиљу над женама се приступа са предрасудама где се жена не приказије као жртва већ јој се намеће и осећај кривице, каже председница УО Форума жена Пријепоља Милева Малешић.

 

Ова Организација и тв станица цивилног сектора, ТВ Форум, посвећено раде на уклањању родних стереотипа и успостављању родне равноправности у медијима. У оквиру пројекта „Медији и родна равноправност“, у Пријепољу је, прошлог викенда, одржан дводневни семинар за новинаре и новинарке и уреднике и уреднице локалних медија из Србије.

 

Циљ семинара био је едукација и сензибилисање запослених у локалним медија за питања родне равноправности и увођење родно сензитивног језика у медијско извештавање. На семинару је било речи о женским људским правима, успостављању родне једнакости у медијима, уклањању родних стереотипа и елиминисању мизогиније, говора мржње према женама.

 

– Жене у медијима су представљене уз доста стереотипа и на дисриминишући начин“, рекла је Снежана Јаковљевић из Удружења грађана „Пешчаник“ из Крушевца. -Информативни медији још увек нуде једну стереотипну слику жена где се оне још увек третирају као домаћице или као мајке , а стање је још горе у комерцијалном делу, где жене рекламирају разне производе. Медији чак не одражавају ни стварност, која је незадовољавајућа, него су много гори од стварности – жене чине невидљивим или их упрошћено приказују, додала је она.

 

Коришћење родно сензитивног језика такође је важан фактор у побољшању видљивости жена у друштву, истакнуто је на семинару.

 

– Понекад се људи који гледају телевизију, слушају радио или читају новине запитају – ко у Србији уопште живи? Из медија можете сазнати да у Србији живи слабији или нежнији пол, лепше половине…што би једноставно речено требало да се зове – жене“, рекла је професорка Факултета политичких наука у Београду Сњежана Миливојевић. – Патријахална искључивост је подлога других искључивости јер је на почетку људске неједнакости која се свакодневном социјализацијом преноси и фамилијаризује као норма. Када се једном отворе и прихвате разговори и родним стереотипима и све друге друштвене различитости испољавају се и прихватају лакше, рекла је Сњежана Миливојевић.

 

– Доста ствари се променило у односу на ранији период. Код нас, у редакцији „Град“ , немамо проблем код језичких формулација. Данас није ништа необично ако кажете новинарка или уредница. Жене у медијима су највише заступљене као новинарке, има уредница а врло мало их има на месту директорки, рекао је председник УО „Локал преса“, Дејан Миладиновић.

 

Обзиром да медији имају одлучујући утицај на формирање јавног мњења, и да се преко њих рефлектује слика о женама, односно слика коју о родним улогама имају и жене и мушкарци, веома је важно да се жене и њихове активности и потребе приказују на озбиљан и адекватан начин, закључено је на семинару.

 

Семинар је реализован уз подршку Министарства рада и социјалне политике, Управе за родну равноправност и у партнерству са Асоцијацијом Локал прес и невладином организацијом Локал медија из Крагујевца.