Држава и даље шкртари

Прилив у буџет Града Сомбора повећан за четвртину, средства употребљена за капитална улагања. У овој години више од 100 милиона динара сопствених буџетских средстава уложено у текуће поправке и одржавање постојеће комуналне инфраструктуре. У припреми изградња дела пута Сомбор – Баја 

 

Процес децентрализације требало би да буде праћен процесом фискалне, односно финансијске децентрализације у циљу остварења одређеног степена независности нижих нивоа власти у односу на централну власт. Суштина фискалне децентрализације је у праву локалне самоуправе да на својој територији уводи и наплаћује порезе, таксе, накнаде и друге облике дажбина, који служе за финансирање јавних послова из њихове надлежности.

 

Уступљени  приходи 80 одсто локалног буџета 

 

– Процес децентрализације одвија се постепено, те пренос надлежности са виших на ниже нивое власти требало би да буде праћено и уступањем права на захватање већих фискалних средстава. Тако, на пример, последњих година велики број надлежности централног нивоа власти спуштен је на локал (област урбанистичких планова, цивилне заштите, ванредних ситуација…), а да то није благовремено пропраћено сразмерним уступањем финансијских средстава – каже Мира Јовићевић, начелница Одељења за финансије градске управе града Сомбора.

 

– У 2007. години локална самоуправа је изменама Закона о порезима на имовину добила могућност да сама администрира порез на имовину, док је порез на наслеђе и поклон, као и порез на пренос апсолутних права, остао у надлежности Републичке пореске управе. Порез на имовину постао је изворни локални јавни приход, али је прописивање горње границе пореске стопе остало у надлежности централне власти. Захваљујући ефикаснијој наплати овог пореза, као и проширењу обухвата пореских обвезника, овај приход је увећан, али не у сразмери са новим надлежностима које је добила локална самоуправа. У другој фази (последњи квартал 2011. године)  дуплиран је део уступљених прихода од пореза на зараде који остаје локалним самоуправама (са 40 на 80 одсто) – наводи Александар Пејић, начелник Одељења локалне пореске администарције градске управе града Сомбора.

 

На питање да ли има ефеката од досад спроведене фискалне децентрализације, односно да ли је и колико локална самоуправа, тачније град Сомбор, сада финансијски самосталнија од државне касе, начелница Јовићевић одговара да још увек око 80 одсто прихода градског буџета представља уступљене приходе са централног нивоа власти. Највећи део буџетских прихода уступа се од прихода од пореза на зараде и ненаменских општих трансфера, тако да још увек постоји веома висок степен финансијске зависности локалних буџета од прерасподеле буџета Републике Србије. Досад су, према њеним речима, учињени тек први кораци у фискалној децентрализацији.

 

Зa нове инвестиције 70 милиона динара 

 

– Дупло веће уступање прихода од пореза на зараде је само почетак фискалне децентрализације. По овом основу прилив у буџет Града Сомбора повећан је за четвртину, а средства су  употребљена за капитална улагања. Град Сомбор конкурише за наменска средства из буџета Републике Србије и АП Војводине за капиталне пројекте и то највећим делом за комуналну инфраструктуру. У овој буџетској години тако је остварено више од 90 милиона динара од наменских  трансфера буџета АП Војводине, а највећи део сопствених буџетских средстава уложен је за текуће поправке и одржавање постојеће комуналне инфраструктуре (више од 100 милиона динара), док је за нове инвестиције издвојено више од 70 милиона динара – истиче Мира Јовићевић.

 

Како наводи, увек може више, али у условима ограничених буџетских средстава и ови расходи су  ограничени.

 

Да би повећао изворе финансирања за ове намене, град конкурише за средства Фонда за капитална улагања АП Војводине и Фонда за развој Републике Србије, као и за средства ИПА фондова, и тренутно је у фази предреализације велика инвестиција – изградња дела пута Сомбор-Баја (друга фаза), у оквиру прекограничне сарадње Србија – Мађарска. Знатан део средстава уложен је и у откуп и опремање индустријске зоне града.

 

Већи прилив у градски буџет омогућио би ново запошљавање, нове производне капацитете (индиректно преко буџета РС), остварени већи промет (веће уступање ненаменских трансфера из буџета РС) и ефикасније управљање имовином града.

 

Према речима Мире Јовићевић, начелнице Одељења за финансије, већи центри су приливилеговани јер је у њима концентрација производних, радних и потрошачких капацитета.