Додир природе и за слепе и слабовиде

Експонати потичу са терена Србије и иностранства, а за потребе изложбе направљене су и реплике намеЊене превасходно слепим и слабовидим особама

 

Као резултат сарадЊе ПриродЊачког музеја из Београда и Народног музеја Крушевац, отворена је тактилна изложба „Додирнимо природу“, чији аутори су кустоси ПриродЊачког музеја мр Гордана Јовановић, Миодраг Јовановић и Драгана Ђурић.

 

ПриродЊачки музеј је 3. децембра 2005, на Међународни дан особа са инвалидитетом, изложбом „Додирнимо природу“ обележио сто година од осниваЊа. То је била прва изложба Музеја са тактилним садржајем, на којој је посетиоцима било омогућено да додирну све експонате, уз сво уважаваЊе особа са инвалидитетом. Ово је друга изложба ПриродЊачког музеја на којој су избрисане границе између посетилаца и експоната који представљају широку лепезу предмета из природе, а груписани су тако да се лако могу тактилно препознавати, како би се некада недодирљиви музејски предмети учинили доступним јавности. Експонати потичу са терена Србије и иностранства, а за потребе изложбе направљене су и реплике намеЊене превасходно слепим и слабовидим особама.

 

Оригинали, од којих се неки први пут излажу, одражавају различите облике и појаве из природе, од којих више Њих има изузетан научни и културни значај међународних размера: модели делова биљака, препарати животиЊа, минерали, стене и фосили разних животиЊа.

 

Тако ће посетиоци ове изложбе имати прилику да виде џиновску копнену корЊачу, пронађену у пешчарима језерског порекла Пребрезе код Блаца (пре око 15 милиона година) – чувеном налазишту фосила из тог периода које је под заштитом државе, код које су сачувани делови скелета предЊих ногу за коју се може закључити да је величина ове корЊаче била приближна данашЊој гигантској корЊачи са Галапагоса, вилицу аустралијског крокодила, који може да нарасте до 7 метара, делове језерског крокодила, старог 15 милиона година и нађеног у руднику цемента Поповац у Параћину, реплику лобаЊе диносауруса, пронађеног у северозападној Аргентини, старог око 225 милиона година, доЊу вилицу од мамута, огроман рог од јелена негде с краја леденог доба, лобаЊу човека (хомо сапиенс) извађену из Саве, поређеЊа јаја почев од колибрија, ноја па до огромног јаја животиЊе која је изумрла, зубе изумрлих сурлаша и осталих животиЊа, фосилну рибу, пронађену у јурским седиментима Холцмадена у Немачкој (пре око 180 милиона година), рогове афричког кудуа – антилопе, лобаЊу пећинског медведа стару до 250 милиона година, отисак шишарке (стар 20 милиона година), друзу калцита, кварца, окамеЊено дрво и још много тога.

 

– Натписи су урађени ћирилично односно латинично и Брајевом азбуком, или азбуком за слепе и слабовиде да читаЊем могу да виде о чему се ради и да опипају предмет, који је изложен, да ли је фосил, минерал, нека препарирана животиЊа или кост од животиЊе – истакао је за ГРАД, Милан Трифуновић, геолог кустос Народног музеја у Крушевцу. – Намерно је измешана и биологија и геологија. Значи, има и биолошких предмета, савремених животиЊа које и данас живе и неких које су старе и по 400, 500 милиона година.

 

ИнтересоваЊе за ову изложбу, која је предвиђена да траје месец дана, је заиста велико, а ПриродЊачки музеј из Београда и Народни музеј Крушевац овим вам пружају прилику да своја сазнаЊа употпуните додиром.