У 11
генерација осмака „малу
матуру“ стекло
100 одсто малих Рома. – Ромска заједница у Дероњама деценију испред својих
сународника у Србији

Готово да
се на прсте једне руке могу избројати инциденти у општини Оџаци који као
предзнак имају националну ноту. Без обзира на чињеницу да је реч о вишенационалној и мултиконфесионалној заједници, чини се да је свакодневица, колико год било разноликих проблема, учинила
своје, и разлике, које неминовно произилазе баш из – различитости, једва да су
кад-кад овде избијале на површину. То није само привид, то је ситуација у којој
и с којом живе људи у Оџацима, где се преплићу различите културе, језици и
обичаји. Доминирају по бројности Срби, али ту су и Мађари, Словаци и Роми.

У минулих
годину – две дана заиста није било разлога да се ова тема нађе на страницама
листова и ударним емисијама електронских медија. Сем спорадичних случајева у
којима су актери били млади, чак најмлађи, дакле адолесценти, који по правилу нису
у чаркама подстицани националним осећајима, већ неким тривијалним „имати-немати“, престижу у „очима другара“ и слично, изгреда са националистичким садржајем није било. Односи су
стабилни, с тенденцијом да такви и остану.

Без
обзира на бројност припадника различитих националних мањина и етничких
заједница, за општину Оџаци најкарактеристичнија је прича везана за Роме.
Концентрација Рома је највећа у Богојеву и Дероњама, али их има и у осталим местима
општине, као и у седишту комуне, Оџацима.

Према
попису становништва из 2002. године, у општини Оџаци живело је 839 Рома, али се
процењује да их је у овом часу најмање двоструко више.

Тренутно
се води обимна акција израде својеврсних социјалних карти Рома,

а реализује се посредством Ромске канцеларије у
Оџацима. Основна намера је да се сагледају сви битни аспекти живота, рада,
образовања и активирања Рома у општини.

У Општини
Оџаци с поносом и с правом у последње време говоре да ни Мала није оно што је
некада била. Мала, у којој по правилу обитавају Роми, последњих година губи
онај препознатљиви изглед и негативни предзнак и све се више приближава урбаним
срединама у којима људи могу да живе као сав нормалан свет.

Наравно,
још много тога мањка, недостају пратећи садржаји, али великим корацима, оним од
седам миља, чине се драгоцени помаци. Последњих годину – две они су све
уочљивији, модерно речено, транспарентни. Роми мењају традиционалне навике и
начин живота и све се више уклапају у савремене токове.Основна промена састоји
се у настојању да Роми све више прихватају и све су склонији едукацији и
спремни да сами себи стварају, уз подршку друштва, услове за нормалан и
квалитетан живот. Управо та компонента доприноси да се и на другим фронтовима
бележи напредак целе заједнице, па тако и традиционалан однос према Ромима
добија другачију димензију и форму, а Роми се лакше и потпуније уклапају у све
токове живота без предрасуда и трзавица. Националистички испади постају готово
занемарљиви међу младима, чиме се у овој општини поносимо.

Уосталом,
на то упућују и речи Рајка Ранка Јовановића, саветника ромске канцеларије у
Оџацима. Он са великом дозом сигурности тврди да је евидентно дошло до помака у
квалитету живљења Рома у свим областима. Оно што је посебно занимљиво јесте
чињеница на коју с поносом указује Јовановић „да Роми из Дероња спадају у најписменију ромску заједницу на тлу Европе“. Ту констатацију поткрепљују и чињенице, а
чињеница је да је у 12 генерација Рома који завршавају основну школу, у
Дероњама у 11 генерација „малу матуру“ стекло 100 одсто полазника!

То је
наравно само први корак у образовању и подизању укупног образовног нивоа Рома
који ће допринети да се промени начин живота овог традиционално номадског
народа. Роми се увелико припремају и школују у средњим школама, њих тридесетак је
минуле јесени у овој средини већ направило тај велики корак и прекорачило
Рубикон на путу ка свету знања.

Роми у
Дероњама, на пример, подсећа Јовановић, немају тако израженне проблеме, као Роми
другде у Србији и испред тих заједница су најмање деценију. А то је уистину,
када се мери обичним људским аршинима, много више – и читав век! С нескривеним
задовољством и очитим ентузијазмом, Јовановић напомиње да је, рецимо, уз
подршку локалне самоуправе, у Оџацима и блато „протерано из Мале“, да је изграђен савремени асфалтни
пут, а слично је и у Богојеву.

Ипак,
Роми се суочавају и данас с многим проблемима. Предрасудама. Образовни систем
свакако је онај који обезбеђује искорак, а у општини Оџаци чини се и те како
много да се то учини и да се Роми и дефинитивно интегришу у друштво.

Да би
ипак све функционисало, потребно је и да Роми прихвате неке од постулата и
трајних вредности цивилизације. Да су на то у овој малој средини и спремни,
показују на сваком кораку, без обзира на подоста тешкоћа и предрасуда –
обостраних.

Свесни су
Роми да су они сами, пре свега, кројачи своје судбине. Страначко организовање с
једне стране, улазак представника Рома у парламент Србије, још је један корак
више.

Нека зато
позитивни кораци у Дероњама, Богојеву и другде у општини Оџаци буду пример
другим срединама и путоказ властима у Републици, Покрајини и свакој општини да
заједничким активностима помогну овој неправедно запостављеној и у знатној мери
обесправљеној националној заједници.

Управо на
том путу је и активност Ромске канцеларије у Оџацима која је основана пре око
годину дана и представља једну од 22 сличне широм Србије. Ова у Оџацима
јединствена је по томе што се једина финансира из општнских буџетских
средстава. Канцеларија је у потпуности оправдала постојање, а активности су
показале да се у догледно време морају отворити најмање још две у Дероњама и
Богојеву, како би се потребама Рома изашло у сусрет на лицу места, како би се
стварали услови за свестранији развој и јачање националног идентитета и културе.
Дероње су Роми уздигли када је реч о музици, а музичари из ове бачке забити
свирали су које куде по Европи, у Кану на пример, али је остало подоста тога да
се традиционални начин живота промени. А он се мења. Не ради се дакле само о
различитим причама и тумачењима, већ једноставно и о квалитетним променама које
стварају перспективу бољег и потпунијег заједничког живота уз уважавање свих
разлика, националних, верских, културних и језичких.

Коначно,
захваљујући постојању ове Канцаларије, али и многобројним конкретним
активностима и амбициозним плановима, програм имплементације Рома у општини
показао се као веома успешан, а положај Рома битно измењен, као и укупан однос
друштва, с тим да се, постепено, корак по корак, негативни предзнак брише и
уступа место толеранцији и међусобном уважавању.

Идејни
творац Канцеларије је господин Ранко Рајко Јовановић који потврђује да идеја о формирању Канцеларије или сличне
институције датира од пре неколико година. Лане су створени оптимални услови,
уз безрезервну подршку локалне власти, посебно председника општине Милана Ћука,
те је на Дан ослобођења Оџака у Другом светском рату и Дан колонизације,
Канцеларија постала стварност. „За кратко време
постојања“, прецизира Јовановић „Канцеларија је потврдила оправданост постојања
и знатно допринела да се многе уврежене ствари превазиђу, а Ромима отвори
перспектива.“ С правом се може рећи да „стижу бољи дани за Роме, традиционалне и
вековне номаде“.

У општини
Оџаци, додаје Јовановић, готово да је у потпуности схваћена сложеност овог
проблема и неопходност да се начине радикални кораци. Подршка и разумевање
проблематике имплементације Рома нешто су капитално и епохално, што ће свакако
имати далекосежне позитивне последице.

Према речима координатора Канцеларије Јелице
Мишковић, Канцеларија је место на ком се сабирају и сучељавају проблеми и
интереси и где се утврђују смернице даљег рада, јер Роми су, додаје она,
најсиромашнији међу најсиромашнијима у Србији, чак шест пута сиромашнији, дуго
заборављани и препуштани својој судбини, неправедно потискивани из свакодневног
живота. Ово је велика прилика коју су Роми очито препознали и оберучке у
општини прихватили јер им се и дефинитивно отвара перспектива за
имплементацију, дајући им шансу да се школују, запошљавају, оснивају сопствене
фирме и стварају квалитетан живот и доприносе развоју друштва у целини. На тај
начин Роми више неће бити својеврсна социјална, већ ће подразумевати само
етничку категорију.