Да имам финансијских средстава за турнире све би било другачије…

Професионални шахиста Ивица Пантић иако врло скромно живи, не жели да одустане од прве љубави – шаха… Ни лоша финансијска ситуација, која му је онемогућила професионалног тренера, не спречава га да се бори за оно у чему је најбољи

 

Љубав према шаху се јавила у 11. години, када је, гледајући оца док игра са комшијама, почео и сам да се интересује за овакву врсту спорта.

 

– Одувек сам волео занимљиве ствари, зато ме је шах и привукао, али ми је требало доста времена да научим игру. Сам таленат није довољан, потребно је уложити много труда, енергије, како би своје знање усавршио и стекао предност над противницима – истакао је Ивица Пантић, мајсторски кандидат, који очекује да ће 2010. године понети титулу ФИДЕ мајстора.

 

Своју вештину је усавршавао играјући против комшија, да би у 15. години постао мајсторски кандидат на Отвореном првенству града Крушевца у шаху. Две године касније је на Међународном првенству у Параћину освојио 4. место, а за ГСП „Полет“ из Београда (за који и данас игра) играо је другу лигу, на препоруку велемајстора Душана Рајковића, где је доказао да може да победи и оне који имају већу титулу од његове. Играо је за многе шаховске клубове: за „Прибој“ (у истоименом граду), крушевачки „Ветеран“, за „Напредак, „14. октобар“, а последње три године игра за ГСП „Полет“ из Београда.

 

Да би се отишло на турнир, потребно је издвојити 20.000 динара, што је за неког ко живи само од шаха и те како много.

 

 – Шах је веома скуп спорт. Једино је „Ветеран“, у време када сам тамо играо, финансирао 10.000, а остатак сам морао сам да платим, као и хотелски смештај, учешће на турниру, које кошта 2.500 динара, путне трошкове… Док сам био омладинац требао сам да имам јаке спонзоре, како бих могао да се усавршавам и да напредујем. Нисам био у могућности да платим тренера, породица ми је говорила да нађем други посао, од ког ћу моћи да живим, али ја то нисам могао, нисам желео да одустанем од шаха.

 

Међутим, ни то што је сам, без ичије помоћи, морао да овлада овим захтевним спортом није га спречило да се бори за своје снове и постепено напредује. Почетком 2009., на Европском првенству у Будви, освојио је прво место (у оквиру свог рејтинга), прикупио 2.200 поена за рејтинг и добио новчану награду од 500 евра. У јулу исте  године, на Међународном турниру у Сенти (Војводина), од укупно 9 одиграних партија, 9 пута је изашао као победник и освојио 40 поена. Месец дана касније, на Другом међународном фестивалу у Параћину имао је 4 победе, 2 ремија и освојених 13 поена, а играјући лигу за београдски „Полет“, (од 10 партија) добио је 6,5 и 13 поена за рејтинг. Традиционално 22. међународно отворено првенство Београда у шаху, које се одржало у Обреновцу донело му је још 5 поена (из 9 партија).

 

– У овој години, статистички гледано, имао сам много више победа него пораза, и мали број ремија, што је велики успех за мене – резимирао је Пантић.

 

Али, шах изискује много времена за припреме и вежбе, као и велика новчана улагања. Из тих разлога, пред нашим талентованим шахистом је дуг пут ка остварењу својих давно постављених циљева…

 

– Немам финансијских средстава за даља усавршавања, и управо зато не могу да освајам веће титуле, без обзира на сву моју упорност, борбеност и вештину. Компјутер сам купио тек ове године, тако да, уз помоћ њега могу да видим какве партије играју велемајстори. Надам се да ће доћи боља времена, да ћу остварити свој циљ – да постанем добар интер мајстор, а можда, једног дана, и велемајстор – речи су оптимистичног шахисте Ивице Пантића.