Адис Дијаб, ученик првог разред Пријепољске гимназије, вратио се из Азербејџана,  где је у тиму који је бројао шест најбољих у држави, представљао Србију на Научној олимпијади за јуниоре. У конкуренцији 250 вршњака из 49 земаља света освојио је бронзану медаљу за показано знање из физике, хемије и биологије

 

Освојивши прво место на државном такмичењу из физике за  ученике осмих разреда, Адис Дијаб се нашао међу 18 најбоље рангираних вршњака који су се два мајска дана такмичили међусобно, како би стекли право да буду  у тиму који чини шест најталентованијих ученика Србије, који ће представљати земљу на 6.Научној олимпијади. Будући олимпијци у знању решавали су задатке  из физике, биологије и хемије и Адис је успео да покаже такав ниво знања из све три области да се нашао у олимпијском тиму са ученицима из Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Бруса.

 

У оквиру припрема за светско научно вршњачко надметање, у новембру је провео неколико дана у Београду, где је млади тим имао предавања универзитетских професора који су им помагали да реше задатке и експерименте из све три области.

 

-То су заиста били компликовани задаци и тако сам схватио зашто то јесте научна олимпијада. Од нас се захтевало високо знање које далеко превазилази оно што смо учили у школи, каже Адис.

 

 Научна олимпијада за јуниоре ове године одржана је почетком децембра, а домаћин је био Баку, главни град Азербејџана.

 

-Сусрели смо се са вршњацима из 49 земаља света. Било нас је преко 250. Одмах  по доласку нам је речено да не можемо да се служимо мобилним телефонима, које смо морали одложити током свих десет дана боравка. Такође, наши професори нису били са нама. Такмичење је било изванредно организовано. Састојало се из три фазе – тестова од 30 питања, по десет из сваке области, теоријског знања и експеримената. Сабирањем бодова, дошло се до медаља за оне који су остварили највише бодова. Ја сам освојио број бодова који је био довољан за бронзану медаљу, прича Адис. И док прича, имам утисак, да би рађе решио гомилу најкомпликованијих задатака, него ми препричавао утиске.

 

-Заиста су домаћини били изванредни. Потрудили су се да нам покажу занимљивости којима обилује ова велика лука. Баку је сав као велико градилиште. Наравно, не изоставља се традиционална култура, као што је на пример производња врхунских тепиха, али пре свега се прича о нафти чије велике резерве леже у Каспијском језеру. Тако је и један задатак био везан за израчунавање најекономичније бушотине, док се један експеримет односио на четири мириса Азербејџана – кромпир, купус, нар и поседбну врсту воћа које се зове фејоа. Наши професори су нам рекли да је ово до сада била најтежа олимпијада, јер је овога пута примењивана такозвана “руска школа”, што се показало и у крајњем резултату – Руси су били најуспешнији.

 

Током десет дана боравка у изванредној земљи контраста, Адис Дијаб прича и како су уживали у хотелу високе категорије, како су пробали национална јела ове земље – сарму и пуњене паприке али њега је одушевило богатство паркова и фолклор. И дружење. Тако се спријатељио са Словацима и Литванцима, упознао ведрог вршњака из Гане,  открио љубазност младих из Јужне Африке и невероватну срдачност Индијаца.

 

-Домаћин је замислио да се сви тимови представе тако да би промовисали нешто карактеристично за своју уземљу. Тако смо се одушевили плесом са Тајвана. Ми нисмо ништа припремили, што ми је било жао али ја сам понео туристичке брошуре које сам поделио неким пријатељима који ће тако, ето, чути за Пријепоље. Одушевио сам се Бугарима који су сваком учеснику поклонили парфем од ружа – заштитни знак своје земље.

 

Тако пун  утисака, а самозатајан, прича Адис Дијаб, ученик генерације Основне школе “Владимир Перић Валтер”.

 

За то време, родитељи, Елза и Музафер Дијаб, обоје дипломирани фармацеути, показују сву посвећеност. Сваки детаљ везан за такмичење они знају. Обоје су били добри студенти. Али су спремни да улажу у стицање нових знања свога сина. Да је то тако говори и чињеница да су они финансирали све трошкове везане за припреме и одлазак у Азербејџан. Ипак, тек неколико реченица које звуче као  примедбе на организацију Друштва  физичара Србије, који су послали допис Министарству за науку, тражећи финансијску потпору али су добили – негативан одговор! Након тога су предложили родитељима олимпијског тима који је представљао Србију у знању, да сами нађу спонзоре за своју децу! Дијаби су се одлучили да сами финансирају  свог талентованог сина, сматрајући да је Друштво физичара требало да се званично обрати још неким институцијама које би, вероватно, показале разумевање. Тако је, на пример, мала општина Брус финансирала боравак и наставника и ученице Кристине Џодић која је проглашена и почасном грађанком Бруса. Наравно, треба ли рећи да су олимпијски тим младих научника по повратку из Азербејџана, на аеродрому аплаузом дочекали само родитељи, а случај је хтео да поред њих баш прође министар за науку. Није их – препознао!