Питање децентрализације Србије је, чини се, посебно осетљиво на периферним подручјима Републике, где државна власт на тај актуелни проблем увек гледа кроз призму евентуалних „сепаратизама.“ У том смислу, и Сомборци су кроз своју дугу историју увек водили тешке битке са централним властима око добијања аутономности и осталих „слободарских прерогатива“, за које су се, осим осталог, изборили и „тешким парама“. Аустријској царици Марији Терезији су добијање статуса „Слободног краљевског града“ (1749.) платили 150.000 златних форинти. Тако се шаљивџије овде понекад запитају: колико „овима“ данас треба да платимо да нам врате то што нам по славној прошлости и припада?
Истина је да је децентрализација и враћање имовине локалним самоуправама било једно од кључних обећања победничког ДОС-а 2000. године. Истина је и то да су донети неки законски предуслови, али се све то, у пракси, некако тешко спроводи. „Власт је власт“, рекли би неки, „шта преостане ако се преда другима?“ То је, у суштини, поједностављено тумачење, ако је познато да развијене европске државе почивају на јаким и богатим локалним самоуправама. Докле год „ови наши“ не крену у суштинску децентрализацију, ићи ће стара прича о томе да је све – власт, моћ, паре, концентрисано у „кругу двојке у Београду.“
Нема суштинске без фискалне децентрализације
Немања Делић, градоначелник Сомбора, сматра да је „златно правило добре и ефикасне управе да се све што је могуће решити на нижим нивоима власти, на њима и завршава“. – Тиме се не доводе у питање оне функције државе које је централна власт једино у стању да решава. Основни проблем је што функционалну децентрализацију треба да прати и фискална децентрализација. Другим речима, пребацивање послова локалу мора да прати и пребацивање адекватног новца у локалне буџете. Мораћемо напустити политику развијања центара на рачун периферије. Треба дати шансу градовима средње величине, да сачувају и развијају своје привредне капацитете и постојеће институције, и да се отварају нове институције измештене из центара, било Београда или Новог Сада. Основни предуслов за то је враћање имовине локалним самоуправама и укидање неразумног туторства државе над нашом имовином. Такође је важно градити односе поверења и сарадње између различитих нивоа власти. Све то захтева много знања, воље, храбрости и одлучности да се управа стави у функцију грађана и привредног развоја. То је процес који ћемо као друштво морати проћи. Што пре то боље – тврди Делић
Владислав Кронић, начелник Одељења за привреду Градског већа, сматра да је Србија још увек високо централизована земља јер је већина ингеренција у Београду. – Добро је што има помака и постепено долази до преноса надлежности на локалну самоуправу. Ту пре свега мислим на област предшколског и школског образовања, основну здравствену заштиту, и слично, али, проблем је у томе што су у међувремену смањени трансфери локалним самоуправама. Законом о регионализацији из 2010. године, по којем је Војводина регион као и сви остали, ми, као локална самоуправа нисмо добили одговарајуће надлежности, чак нам је у Сомбору укинута и Агенција за развој малих и средњих предузећа – подсећа Кронић
– Истина је – наставља он – да нам се враћају ингеренције, али без јасно одређених извора средстава. По Закону из 1995. сва државна имовина на подручју града и општине припада Републици Србији. Због тога је добра вест да ћемо убудуће добијати 80 одсто средстава (уместо 40 одсто) из пореза и доприноса на зараде. У том погледу, недавно усвојени ребаланс градског буџета и повећање прихода по том основу, биће усмерени на комуналну инфраструктурну изградњу, нове путеве, канализацију, водовод, расвету – каже Кронић.
– Децентрализација мора омогућити долазак нових инвестиција. Нама је од животне важности и да се саобраћајно повежемо са Коридорима 10 и 7, али и то је у надлежности централних, републичких власти које се и даље питају за суштинске ствари, па и за инвестиције и куповину грађевинског земљишта.У том смислу, лобирања са локала пре свега ка Београду, више су него потребна – тврди Кронић.
Вратити имовину локалним самоуправама
Представници сомборских странака уверени су да је један од кључних захтева враћање имовине општинама и градовима…
Бранислав Јеремић, председник Градског одбора ДСС, подсећа да успостављањем централизованог система управљања имовином – локалне самоуправе за све облике располагања имовином морају да траже сагласност Републичке дирекције за имовину.
– Решење је да локалне самоуправе саме уређују све области живота од значаја за њих, за шта су способне, а не да се стварају нове административне једнице, региони, јер би то довело до стварања нових, паразитских управљачких елита (попут бројних и скупих владиних агенција). ДСС је, као једну од мера равномерног економског развоја, кроз свој Економски програм развоја Србије 2011-2015, предвидео формирање економских зона, које ће у складу са степеном (не)развијености крајева, одредити пореске олакшице за заинтересоване инвеститоре, и низ мера којим би се спречиле и „новосадизација“ и „београдизација“, и остајање без становништва, великих простора у држави – мишљења је Јеремић.
Уједињени региони Србије су прикупили више од пола милиона потписа за измену неколико закона који ће омогућити децентрализацију Србије.
– Неопходно је враћање имовине локалним самоуправама, јер се показало да је централизовано управљање државном имовином довело до пропадања и неискоришћености доброг дела те имовине. Осим тога, Сомборци боље знају шта је за њих и њихову имовину добро, од некога из Београда, коме је Сомбор само реч на папиру – сматра Драган Тркуља, одборник Г17 плус у Скупштини Града. Тркуља додаје да је неоспорно да је од 1995. године до данас направљена велика штета локалним буџетима. – Али још је битније то што смо ускраћени за одлучивање, самим тим и за одговорност, о имовини града у коме живимо – истиче он.
Никола Пајић, председник Градског одбора СПО, става је да свим локалним самоуправама, па тако и граду Сомбору, треба вратити имовину и то из више разлога.
– Што већи број послова и средстава треба спустити ближе грађанима, до сваке месне заједнице, јер наши грађани у мањим срединама најбоље знају шта им треба и ко су људи којима треба поверити послове на управљању нашим, муком стеченим новцем. Садашњи систем власти само ствара антагонизме међу регијама, и потенцијална је опасност по јединство наше државе, јер људи, видећи кривца у Београду, мисле да ће им без Београда бити боље. Са новим системом расподеле власти и националног дохотка можемо превазићи разлике, ојачати економски сваки део земље, а тиме и саму земљу – наглашава Пајић, додајући да се централне власти понашају по принципу „мени колико треба – а другима шта остане“! – Данас је Београд, тачније круг двојке, место у које се сливају паре свих нас, место на коме се одлучује како се наш новац троши, и место где нам поручују да будемо задовољни кад нам нешто од тог нашег новца врате. На пример кроз неки пројекат НИП-а – речи су Николе Пајића.
Здравко Согић, председник Градског одбора СНС каже да су напредњаци свакако за модел децентрализације целе државе, за спречавање депопулације и миграције становништва из села у град. – Мора се апсолутно све учинити да се десе обрнути процеси, јер је земљорадња наша компаративна предност и извозна шанса. Дакле, децентрализација да, давање широких права локалу, али без икаквих прерогатива територијалне аутономије – каже Согић