Буџет ограничен локалним приходима

До Закона о финансирању локалних самоуправа нисмо имали средства за инвестиције – наглашава председник општине Драган Бабић.  – Средства остварена разликом повећања учешћа у порезу на зараде  употребљена су за инвестирање – саопштава начелница за финансије Душица Станков –  Још су увек приходи локала код малих средина, као што је наша, веома мали, а с обзиром на одлазак и миграцију становништва и изузетну старост у нашој општини, и не видим да ће до пораста тих прихода доћи – каже начелница 

 

У општини, пограничној, на тромеђи,  која има око 12.000 становника где окосницу чине пољопривреда , прерађивачка индустрија, мала привреда и друштвени сектор није нимало лако управљати расположивим буџетом. У  општини је 3.000 пензионера, 2.100 запослених, на евиденцији тржишта рада је 1.180 људи, мада је велики проценат непријављен. А просечна плата у општини је 32.000 динара, 20 одсто мања од републичког просека.

 

Буџет је у 2012. години захваљујући Закону о децентрализацији увећан за десет одсто у односу на претходну годину и износи 340 милиона динара.

 

Повећање прихода општине

 

Који је утицај  фискалне децентрализације на  буџет општине  и како се одражава на кориснике, питали смо председника општине Нови Кнежевац у другом мандату Драгана Бабића (ДС),  који је рекао да су  повећани приходи општине што је омогућило да буџет има  развојни карактер.

 

– Када се прерасподеле средства која су потребна за нормално функционисање директних и индиректних корисника као и за финансирање свих текућих обавеза, остаје део средстава који можемо да употребимо за нова улагања. То нам даје могућност за суфинансирање и претфинансирање ИПА пројеката, као и за реализацију мањих пројеката  у месним заједницама којих има пет у нашој општини – рекао је Бабић.

 

У овом тренутку у општини Нови Кнежевац у току је реализација четири ИПА пројекта: реконструкција Светосавског дома, тзв. читаонице, реновирање храма Светог арханђела Гаврила, изградња прве фазе бициклистичке стазе (од четири) и побољшање енергетске ефикасности (замена прозора и врата у основној школи у Српском Крстуру и Новом Кнежевцу и у Предшколској установи „Срећно дете“). У месним заједницама је обнављана комунална инфраструктура (капеле на гробљима, водовод), реконструисани и адаптирани спортски терени, а у пољопривреди проширена каналска мрежа и урађени атарски путеви.

 

Бабић наглашава да до Закона о финансирању локалних самоуправа општина није имала  могућности за улагања.

 

– Да бисмо учествовали на конкурсима,  морамо бити спремни да суфинансирамо пројекте и за то користимо та средства јер без њих би  пријављивање било отежано, а једини начин да општина Нови Кнежевац ивестира у своју средину је преко пројеката. Значајни део средстава  се  прибавља путем конкурса  које расписују  министарстава,  ИПА фондови и НИП-а.

 

Председник општине је рекао да се буџет општине формира од пореза на плате, трансферним средствима из Републике,  што  чини 70 одсто буџета, а осталих 30 одсто је од такса, пореза на имовину, од надокнаде за коришћење минералних сировина, локалне таксе, казни и пореза на пренос апсолутних права и око 2,5 одсто се остварује од процењене вредности. Он мисли да је фискална децентрализација добра, људи који воде локалну самоуправу најбоље знају проблематику средине и  нормално је да сами доносе одлуке како ће располагати  тим средствима.

 

Прилика за инвестиције

 

Душица Станков (ДС), начелница за буџет, финансије, привредне делатности и заштиту животне средине, каже да је  конкретни показатељ фискалне децентрализације повећан проценат учешћа пореза на зараде од 40 на 80 одсто који омогућава приход значајан у односу на претходни период. С обзиром на то да је буџет општине Нови Кнежевац скроман у односу на друге средине, да општина спада у ред недовољно развијених,  децентрализацијом се дошло до извесних средстава која омогућавају конкретније планирање и партнерства у међународним пројектима.   Она оцењује да је ниска самосталност локалне власти  у припреми буџета јер он зависи од републичког, као и планиране инфлације, раста трошкова,  зарада и националног бруто дохотка.

 

– У том делу сви имамо исту полазну основу – објашњава начелница за буџет – самосталност је изражена у начину расподеле средстава за кориснике, и нове инвестиције односно јачање инфраструктуре. Способност сваке  локалне самоуправе огледа се  у стварању услова да део буџета има развојни карактер што је, морамо признати, у датим околностима  веома тешко, јер је део  трошкова општине у укупним државним трошковима испод десет одсто, а сопствени приходи у укупним приходима општине су испод једне трећине, па је њен  степен самосталности наступа на фискалном тржишту мали.

 

Децентрализација је у начелу добра, али…

 

Начелница Душица Станков  каже да је децентализација у начелу добра,  али да   треба део закона и уредби изменити и прилагодити локалу како би она имала прави, односно стварни ефекат на развој локалне заједнице.

 

– Повећање процента уступљеног пореза на зараде (80 одсто) још не показује праве ефекте јер смо суочени са великом незапосленошћу. Још увек су приходи у срединама, као што је наша, веома мали, а с обзиром на одлазак становништва и просечну старост у нашој општини, не видим када ће доћи до пораста тих прихода. Децентрализација је сигурно нешто што је добро, али још увек су мале средине зависне од прихода, односно од трансфера из републичког буџета – рекла је Станкова.