Без веће користи за градску касу?

Градоначелник Бранислав Недимовић бенефит за Град од овог закона види једино уколико локалним самоуправама и даље буде омогућено да користе фондовска средства, или средства из других републичких и покрајинских извора

 

Недавно усвајање измена Закона о финансирању локалне самоуправе, према речима Тодора Кузманчевића, председника Градског одбора странке Г 17 плус, која је и чланица Уједињених региона Србије, представља победу грађана који су подржали петицију УРС-а за децентрализацију, покренуту овог пролећа у Сремској Митровици.

 

Да подсетимо, локални одбор Уједињених региона Србије  водио је акцију за децентрализацију Сремске Митровице и потписивање петиције за формирање општина у Граду. Према мишљењу челних људи ове странке, у граду са 90.000 становника на великом простору постоје одређене специфичности насељених места, нарочито у мачванском делу општине, као и у једном од највећих села у Србији – Лаћарку, из којих произилази потреба да они сами артикулишу своје локалне, месне политике. Ова иницијатива прецизира да би централна градска општина била Град Сремска Митровица заједно са селима која су источно и северно од града, затим oпштина Лаћарак са селима северно (Дивош, Чалма, Стара Бингула) и западно од Лаћарка (Мартинци, Кузмин, Босут, Сремска Рача), а трећа општина би била Мачванска Митровица са селима у мачванском делу општине.

 

– Велику шансу усвајањем овог закона добија наш град. Већ од 1. октобра локал-ним самоуправама ће остајати 80 одсто од пореза на плате, уместо досадашњих 40 одсто, промењена је структура трансферних средстава и уведен трансфер солидар-ности. Тако ће, захваљујући изменама закона, буџет Града Сремска Митровица би-ти већи за око 300 милиона динара. Такође, примена овог закона омогућиће да се буџет боље планира, јер ће локалне самоуправе тачно знати шта им припада и неће зависити од милостиње централне власти – рекао је Тодор Кузманчевић и изразио жаљење што овдашња локална самоуправа није препознала важност овог закона и што није дала директну подршку иницијативи УРС-а, као што су то учинили Кра-гујевац, Лесковац, Трстеник, Александровац…

 

„Мање пара за град него раније“

 

С друге стране, градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић комен-таришући бенефите од примене овог овог закона каже да зависи с које стране се посматра цела ова прича.

 

– По новом закону којим је дефинисано финансирање локалних самоуправа, про-јекти који се могу финансирати из тих средстава су пројекти који су везани за ло-калну инфраструктуру и вероватно се за локалне пројекте неће моћи као до сада повлачити средства из републичких фондова, него ће ова средства бити искључи-во намењена за то. Сремска Митровица је до сада бар дупло више средстава повла-чила кроз те фондове и кроз различите пројекте, којима сада највероватније неће имати приступ. Тако да на овај начин ја не видим да се ишта спектакуларно набо-ље десило у погледу финансирања локалних самоуправа – наводи градоначелник, уз опаску да ће у оним срединама које нису конкурисале својим пројектима код Покрајине и Републике, та средства значити већи буџет.

 

Према његовим наводима овде је реч о износу који се процењује на око 380 милио-на динара на годишњем нивоу, али он подсећа да је од локалне самоуправе узето много више у протекле три године и онда се може поставити питање колико пара се за све ово време дугује локалним самоуправама, колико пројеката за то време није реализовано и да ли ће локалне самоуправе уопште моћи својим локалним пројектима да конкуришу на другим местима.

 

– Ако буде овако како је најављено, да се локални пројекти неће моћи финансира-ти из других извора, ја мислим да ће Сремска Митровица заправо имати мање пара него што је имала до ових година.

 

У прилог ових тврдњи Недимовић каже да је Град до сада повлачио велика сред-ства из Покрајине и Републике за значајне инфраструктурне радове.

 

– Зависно до године до године, Град је из различитих извора, НИП или Фонда за капитална улагања Војводине, годишње повлачио средства која су се кретала у ра-спону од 400 милиона динара у најлошијим годинама, до 1,5 милијарди у најбо-љим годинама. Најбоље је било 2007. и 2008. године. Наравно, како се криза шири-ла, тако су се та средства смањивала – каже први човек Сремске Митровице.

 

Недимовић бенефит за Град од овог закона види једино уколико локалним самоу-правама и даље буде омогућено да користе фондовска средства, или из других ре-публичких и покрајинских извора.

 

„Закон је обмана бирачког тела“

 

А какав је став Либерално демократске партије о дентрализацији рекао нам је менаџер ЛДП Сремска Митровица Александар Гавриловић.

 

– Либерално демократска партија је за сваку децентрализацију и за доношење решења која могу да допринесу развоју локалне самоуправе, али овај Закон о децентрализацији сматрамо једном у низу обмана бирачког тела – рекао је Гавриловић.

 

Осврћући се на оно што је претходило закону, а то је акција прикупљања потписа, Гавриловић је подсетио да су потписи скупљани са питањем: да ли сте за то да се више средстава одваја за локалне самоуправе и да ваша локална самоуправа, градови и општине имају више новца за функционисање? На то питање, сматра он,  ниједан човек не би негативно одговорио.

 

– Питање није спорно, али су злоупотребљени грађани, бирачко тело, за једну политичку пропаганду. У истом циљу пласирали су и вест о бесплатним акцијама у вредности хиљаду евра, најавама силних инвестиција и закона који су краткорочни и служили су само за политичке поене – рекао је Гавриловић.

 

ЛДП има обавезу, истакао је њен митровачки менаџер, да укаже на све оно што не ваља везано за поменути закон. У њему је потпуно занемарена расходовна страна, не зна се како ће се средства допунити.

 

– Није битно, можда, шта прича ЛДП, али важно је шта прича струка, а она каже да закон не ваља. То говоре из Међународног монетарног фонда и Фискалног савета. Конкретно, они су рекли да закон није добар због фискалне стабилности – рекао је, између осталог, Александар Гавриловић, менаџер ЛДП-а Сремске Митровице.