Прича о понашању борске полиције почиње на дочеку 2004. године. У борски кафић“Дон”, око четири часа ујутру, долазе два полицајца, Мирослав Станисављевић и Милан Младеновић, чији је реон те ноћи, по њиховој изјави, била Слатина, село надомак Бора, седају за сто и наручују пиће. За њиховим столом су те ноћи, за сат, сат и по, колико су седели, попијена четири шприцера, три чаше црног вина и један вињак. И када су око пола шест напустили локал “видно весели”, конобар је пришао власнику локала Дејану Виденовићу са пендреком у руци и рекао му да га је један од полицајацазаборавио на столу за којим су седели. Виденовић је узео пендрек и сишао испод локала до улице, видевши полицајца Младеновића, (који није могао да упали полицијски ауто) и почео да се шали са њим питавши га: “Ко је од вас двојице заборавио пендрек”?
Милан му је рекао да је пендрек заборавио колега, али да је тренутно у парку преко пута кафића. У том је наишао и колега са ливаде и почео да вређа Виденовића, вероватно погођен својом “заборавношћу”, и опсовао му мајку. Дејан му је узвратио такође псовком на шта је врли и храбри полицајац дохватио онај исти пендрек и кренуо уз још жешће псовке да удари Виденовића у главу. Виденовић је избегао батине повлачећи се уназад, ескивирајући и амортизујући ударце. Сав бесан и задихан Станисављевић је потегао пиштољ, репетирао га и уперио у Дејана уз речи “сад ћу да ти пуцам у главу”! У том је његов колега који је све време мирно посматрао шта се дешава скочио испред њега, ухватио га за руку и рекао му “шта ти је будало, склони тај пиштољ, јеси ли нормалан”? Тада се Виденовић оклизнуо, спустио руке на земљу да се задржи, а страшни Роки од читавих 155 цм висине (како зову полицајца Станисављевића) користи моменат и из све снаге удара палицом Дејана у пределу главе, преко ока из кога је тог момента шикнула крв. Тешко повређени Виденовић је кренуо ка локалу, добивши још један ударац палицом по ребрима, од чега му је једно напрсло (поседује снимак извештаја лекара специјалисте). Дошавши испред локала узео је мобилни телефон и рекао да ће позвати њиховог командира, на шта га је полицајац Роки ударио пендреком преко руке, урлајући. У том су стиглејош две патроле, на челу са замеником командира Далибором Бајом, које су све то гледали са стране.
Онда је полицајац Роки наредио да сетешко повређеном Виденовићу ставе лисице, а заменик командира све то мирно посматрао, знајући да лицу са тешким телесним повредама, које су биле евидентне, а које притом ни једног тренутка није пружао отпор, не смеју да се стављају лисице на руке. И најзад, када су кренули ка патролним колима, низ 15 стрмих степеница под углом од преко 45 степени, полицајац Роки, залеће се и свом снагом отпозади витешки обема рукама удара Виденовића улеђа. Виденовић је полетео преко степеница и само захваљујући спретности завршио је лет са тешком фрактуром колена и крвавим подливима подколенице (лекарски налаз специјалисте). И тако повређеног, полицајци га дижу, а Роки прислања уз кола и шутира по ногамасве време, вриштећи. Тек када су крвавог и тешко повређеног Виденовића гурнули у патролна кола, реаговао је заменик командира Далибор Баји и скинуо му лисице.
Дејан Виденовић је провео девет дана на очном одељењу. Морао је да набави посебне инјекције да би се зауставило крварење из ока са великом опасношћу да остане без њега. За све повреде има уредне специјалистичке прегледе и снимке.
Али тек сада обесни полицајци показују своју моћ и да би заташкали своје прекорачење овлашћења, употребупалице и изазивање опште опасности потезањем пиштоља, они пакују Виденовићу њима омиљени члан 23. став 2, у вези става 1 Закона о јавном реду и миру, а који каже да је извршено кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира. А притом полицајци нити су билиу свом реону, нити су били на интервенцији, нити позвани од било кога“.
Дан после овог немилог догађаја, бивши начелник борског СУП-а Благоје Бакоч, из чиста мира, заказује „ванредну“ конференцију за новинаре са намером да опипа пулс „седме силе“.
Понудио је досадну и незанимљиву тему о криминалитету у Борском округу. Новинари су осетили цаку и једноставно начелника питали о „случају Виденовић“. Добијен је одговор да су „те батине биле у духу закона“ и обећан поступак против Виденовића „због ометања службеног лица у вршењу дужности“.
Поступак је покренут и сада је на реду треће суочавање Дејана Виденовића са истражним судијом и извесном госпођом која се ту затекла случајно. ИзМинистарства полиције је дошла потврда „да је полиција поступила у духузакона“, што би у нормалним условима значило да је Виденовић пребијен направди бога. Али, ни у једном закону на свету не пише да полиција има правода туче грађанина, нарочито не невиног.