„Анђели“ ноћу не спавају

Казна
је добра кад је благовремена, кажу стручњаци Центра за социјални рад. У
вишенационалном граду песничење младих може да добије погрешно политичко
значење

У малој средини, као што је
Нови Кнежевац, скоро све се зна: ко је бојџија, ко краде, пуши,
"шмрче", или је одан алкохолизму. Вероватно је у праву наш саговорник
који констатује да у Центар Новог Кнежевцаварошице, каква је градић на северу Баната, добро споро
долази, а оно лоше још спорије. Скрајнут од центара моћи и збивања Нови
Кнежевац се у мањој (или већој) мери ипак суочава са проблемом малолетничке
деликвенције.

– У већим градовима има више
наркоманије, алкохолизма и насилничког понашања међу младима. Ми смо средина у којој родитељи, најчешће, знају шта њихова
деца раде. У већој мери се познајемо, тако да је успостављен својеврсни систем
контроле понашања од стране родитеља, пријатеља, комшија, рођака, каже педагог
Јасмина Бабић, координатор тима "Деца и омладина са поремећајем у
развоју" у Општинском центру за социјални рад (тим чине још психолог
Мирјана Видаковић и социјални радник Љубица Јолић).

Лане је, према подацима
Центра за социјални рад, на територији новокнежевачке општине (са 12.975
становника) 19 малолетних преступника починило прекршај, а тринаесторо кривично
дело. У првих шест месеци 2007. године "учинак" је поразнији: један
малолетник испод 14 година – кривично дело, шест малолетника изнад 14 година –
кривично дело, док су 24 малолетна преступника починила прекршај.

Родитељи су,махом, спремни да
сарађују са стручним тимом Центра, али има и примера оних који тврде да њихово
дете није ништа скривило, или patera
familiasa "који знају много гору децу".

Постоје два узрока
девијантног понашања, упућује нас Видаковићева, наводећи да је један – структура
личности, а други лежи у спољашњим факторима
( васпитању, утицају средине и вршњака – вршњаци су у пубертету значајан
фактор).

-Битно је да породица у том
развојном добу не престане да врши контролну функцију. Мора постојати граница у понашању, али и казна – не
сувише ригидна, додаје Мирјана Видаковић.

Према речима социјалне
раднице Љубице Јолић деликвенти потичу из свих слојева друштва, од
најсиромашнијих до најбогатијих.

Тим Центра делује на основу
дописа Суда, општинског органа за прекршаје или Јавног тужилаштава у Зрењанину.
Сарадња је обострана и усклађена са Законом.

Стручњаци се слажу да укор, као
најбалажа казна, делује у 90 одсто случајева (у таквим ситуацијама деца
"само" траже границу у понашању), а у преосталих 10 до 15 одсто случајева
реч је о повратницима, који на својој кожи искушавају и строже казнене одредбе.

Да
ли су регистровани ?

Од укора до васпитно
поправног дома широка је лепеза казнених мера изречених малолетницима: извињење
оштећеном, добровољни рад у хуманитарним организацијама, надокнада штете,
обавезно похађање школе, лечење, појачан надзор родитеља,…

У васпитно – поправни дом у
Крушевцу упућен је, јануара 2006. године, шеснаестогодишњи Ром из Ђале (села у
новокнежевачкој општини), који ће ових дана први пут бити на једнонедељном
отпусту. Од његовог понашања на слободи зависи даље издржавање казне.

Пред Окружним судом у
Зрењанину је случај малолетника из Новог Кнежевца који се терети за кривично
дело поседовања дроге. Дете су пријавили родитељи, а СУП је поднео кривичну пријаву.

– Казна је добра кад је
правовремена, упозорава тим Центра за социјални рад. На жалост, дешава се да
због претрпаности Окружног суда у Зрењанину малолетник, у међувремену, почини
нова кривична дела.

"Анђели" који су у
пубертету – ноћу не спавају. Туче, пијанства и други видови прекршаја у сфери
јавног реда и мира и саобраћаја јесу, према речима упућених, учестала општа
појава у свим срединама, па и у Новом Кнежевцу. У градићу на Тиси прошле године
је забележено знатно мање прекршаја него
претходних лета. Добро обавештени тврде да није реч о стварном смањењу (реални
бројеви би, наводе, били забрињавајући). Хронични мањак полицајаца на
територији новокнежевачке општине одражава се и на статистичке показатеље и
ствара лажну слику да се млади мање туку (пију,…).

Општински судија за прекршаје
Јован Рајић наводи податак да су 2006. године забележене само три туче на
јавном месту за млађе малолетнике и две за старије.

– Интересантно је да је лане
забележен само један случај дрског, насилничког и безобзирног понашња.
Истовремено, евидентиран је, такође, само један случај давања алкохола
малолетнику (што је Законом строго забрањено). А, у области саобраћаја прошле
године смо имали шест прекршаја млађих и шест прекршаја старијих малолетника.
Забрињавајући је податак да је, у гро случајева, у питању вожња под утицајем
алкохола, упозорава Рајић констатујући да вероватно сви случајеви нису регистровани.

Малолетници се, најчешће туку
на местима "изласка" – у кафићима. Почетком ове године десила се
масовна туча у кафићу "Боем", у седишту комуне, на прослави Српске
нове године. Потукли су се Новокнежевчани и Српскокрстурци, а у окршају
"наших" и "њихових" учествовало је дванаестак младића.
Срећом, сукоб није настављен, завршио се тучом за једну ноћ.

Нежељене
конотације

У вишенационалној средини,
као што је новокнежевачка општина у којој мирно живе Срби и Мађари, песничење младих
може да добије нежељене конотације. Нарочито, када политика и политичари уплету
своје прсте и интересе.

Туча између две групе младих
која је избила током приватне журке у сутерену куће у приватном
власништву у Новом Кнежевцу, у ноћи између 29. и 30. маја 2004. године, данима
је била тема најактуелнијих уличних разговора у граду. Чаршијска прича би
трајала кратко, али је вољом појединих страначких лидера из Србије проблем
медијски и институционално
интернационализован, тако да је стварана
искривљена слика да су у Новом Кнежевцу угрожена права националних мањина (Мађара). Док је Секретаријат унутрашњих
послова Кикинде званично саопштење објавио са неколико недеља закашњења.

Повређени су збринути у новокнежевачком Дому здравља, а дежурни лекари
су констатовали лакше телесне повреде. Једно лице са лакшим телесним повредама
је задржано на лечењу, због посматрања.

Брзоплетим, екстремним и по свему судећи злонамерним изјавама (које су
уследиле одмах по избијању туче) појединих
страначких лидера, пре свега иностраним медијима, презентовано је да је дошло до националног
сукоба између Срба и Мађара.

Реаговао је и покрајински омбдусман др Петар Теофиловић, који је по
службеној дужности посетио Нови Кнежевац последњег дана августа 2004. и
констатовао да је у питању усамљен случај и да односи између Срба и Мађара нису
забрињавајући. У тучи су учествовала деца (обе завађене групе) из мешовитих
бракова, тако да се ни у ком случају није могло говорити о сукобу на
националној основи. Политика је ad
extrema (и преко крајњих граница) причу о тучи две групе младих довела до усијања.

На крају, надлежном државном тужилаштву су поднете три кривичне
пријаве, а против четири лица су поднети захтеви за покретање прекршајног
поступка због учествовања у тучи.

Огласила се и Скупштина општине Нови Кнежевац,
средином септембра, једногласно констатујући да спорна туча нема националну
основу, нити таква атмосфера влада у општини.