U (ne)mi­lo­sti po­slo­da­va­ca

Rad­ni­ci na pri­vre­me­nim po­slo­vi­ma – van rad­nog od­no­sa i van e­vi­den­ci­je

Pro­ce­na je da u Kru­šev­cu po u­go­vo­ru o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma i u­go­vo­ru o de­lu ra­di sva­ki če­tvr­ti za­po­sle­ni. O­va­kav na­čin u­po­šlja­va­nja, Za­ko­nom de­fi­ni­san za od­re­đe­ne po­slo­ve, po­put se­zon­skih, ka­da je po­treb­na do­dat­na BanerIstripovanirad­na sna­ga i­li krat­ko­roč­nih za ko­je pred­u­ze­će ne­ma ka­dro­ve (po­put iz­ra­de saj­ta, kre­če­nja), ne­ret­ko se zlo­u­po­tre­blja­va. Po­slo­dav­ci, ka­ko bi u­šte­de­li, rad­ni­ke ko­ji bi po po­slo­vi­ma ko­je o­ba­vlja­ju tre­ba­lo da bu­du u rad­nom od­no­su vo­de kao an­ga­žo­va­ne po pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma i­li u­go­vo­ru o de­lu. Za­po­sle­ni na taj na­čin o­sta­ju bez pra­va na bo­lo­va­nje, od­mor, to­pli o­brok, pre­voz…

Ko­li­ko su rad­ni­ci fak­tič­ki stal­ne poslove ra­de na o­sno­vu u­go­vo­ra o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma o­bes­pra­vlje­ni i ne­moć­ni, na svo­joj ko­ži je o­se­ti­la su­gra­đan­ka, ko­ja je za list GRAD is­pri­ča­la da je na­kon sa­o­bra­ćaj­ne ne­sre­će o­ti­šla na po­sao. Ta­da je, ka­ko je ka­za­la o­va Kru­še­vljan­ka ko­ja je že­le­la da o­sta­ne a­no­nim­na, tre­ba­lo stro­go da mi­ru­je, a­li je na svo­ju ru­ku i­za­šla iz bol­ni­ce i na­sta­vi­la da ra­di. O­na i­ma  u­go­vor o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma i zna­la je da će, u­ko­li­ko ne do­đe, po­slo­da­vac od­mah na­ći dru­gu rad­ni­cu.

– Ni­sam i­ma­la iz­bor jer pra­vo na bo­lo­va­nje ne­mam, ne­mam ni od­mor ko­ji bih mo­gla da ko­ri­stim. Jed­no­stav­no, dok do­la­ziš i ra­diš  i­maš pla­tu i to je to, a mo­ja pla­ta je je­di­na u ku­ći i ni­sam sme­la da o­sta­nem bez nje. Spa­si­lo me je što i­mam do­bre ko­le­gi­ni­ce ko­je su ve­ći deo po­slo­va ne­ko­li­ko da­na o­ba­vlja­le u­me­sto me­ne, o­ne su či­sti­le, dok sam ja u­glav­nom se­de­la– is­pri­ča­la je o­na.

karikatura2-1

 

NEPOSTOJANJE IZBORA KOČI RADNIKE

Za­ko­n o ra­du pred­vi­đa ugovore o privremenim i povremenim poslovima za o­ba­vlja­nje po­slo­va, ko­ji su po svo­joj pri­ro­di ta­kvi da ne tra­ju du­že od 120  rad­nih da­na u to­ku ka­len­dar­ske go­di­ne. Takve ugovore poslodavac može zaključiti sa ne­za­po­sle­nim li­cem,  za­po­sle­nim ko­ji ra­di ne­pu­no rad­no vre­me – do pu­nog rad­nog vre­me­na i ko­ri­sni­kom sta­ro­sne pen­zi­je, kao i sa li­cem ko­je je član o­mla­din­ske  i­li stu­dent­ske za­dru­ge. Po­slo­vi ko­ji se o­ba­vlja­ju na o­sno­vu u­go­vo­ra o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma mo­gu bi­ti ka­ko iz de­lat­no­sti po­slo­dav­ca, ta­ko i van de­lat­no­sti po­slo­dav­ca. Za­kon o ra­du pred­vi­đa i da po­slo­da­vac mo­že za­klju­či­ti u­go­vor o de­lu ra­di o­ba­vlja­nja od­re­đe­nih po­slo­va ko­ji su van de­lat­no­sti po­slo­dav­ca, a ra­di sa­mo­stal­ne iz­ra­de i­li o­prav­ke od­re­đe­ne stva­ri, sa­mo­stal­nog iz­vr­še­nja od­re­đe­nog fi­zič­kog i­li in­te­lek­tu­al­nog po­sla. O­be vr­ste u­go­vo­ra su za­ko­nom de­fi­ni­sa­ne kao rad van rad­nog od­no­sa što zna­či da li­ca ko­ja  o­ba­vlja­ju od­re­đe­ne po­slo­ve na o­sno­vu tih u­go­vo­ra ne­ma­ju pra­va i o­ba­ve­ze iz rad­nog od­no­sa.

Pra­vo na bo­lo­va­nje ne­mam, ne­mam ni od­mor ko­ji bih mo­gla da ko­ri­stim. Dok do­la­ziš i ra­diš i­maš pla­tu i to je to, a mo­ja pla­ta je je­di­na u ku­ći i ni­sam sme­la da o­sta­nem bez nje

Kru­še­vač­ka prak­sa po­ka­zu­je da se li­ca za­po­sle­na po  u­go­vo­ru o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma i u­go­vo­ru o de­lu go­to­vo ni­ka­da i­li ret­ko o­bra­ća­ju za po­moć.

Na­ma se prak­tič­no rad­ni­ci an­ga­žo­va­ni po tim u­go­vo­ri­ma i ne o­bra­ća­ju, bu­de mo­žda po je­dan do dva slu­ča­ja u go­di­nu da­na, do­ne­se­mo za­klju­čak o ne­na­dle­žno­sti i u­pu­ti­mo ih na sud, jer ne   u­ži­va­ju pra­va iz rad­nog od­no­sa već sa­mo pra­va ko­ja su u­go­vo­re­na na o­sno­vu tih u­go­vo­ra – ka­že Ju­go­slav Velj­ko­vić, na­čel­nik in­spek­ci­je ra­da u Kru­šev­cu.

povremeni-poslovi-1Is­ku­stvo ov­da­šnjih a­dvo­ka­ta po­ka­zu­je da se za­po­sle­ni na ta­kav na­čin ne od­lu­ču­ju ni da tu­že po­slo­dav­ce.

– Rad­ni­ci ko­ji i­ma­ju u­go­vor o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma ne do­la­ze jer sa ta­kvim u­go­vo­rom i ka­da tu­že ne mo­gu ni­šta da u­ra­de, od­no­sno ne mo­gu da tra­že da im to pre­ra­ste u rad­ni od­nos na od­re­đe­no i­li ne­o­dre­đe­no vre­me jer o­ni u­op­šte ni­su u rad­nom od­no­su. Za­po­sle­ni po tim u­go­vo­ri­ma i­ma­ju sud­sku za­šti­tu sa­mo u o­kvi­ru tog u­go­vo­ra, u­ko­li­ko se ne­što iz tog  u­go­vo­ra ne po­štu­je. Zbog te­ške e­ko­nom­ske si­tu­a­ci­je lju­di i ka­da su im na­ru­še­na pra­va ne od­lu­ču­ju da tu­že po­slo­dav­ce da ne bi   o­sta­li bez i­ka­kve za­ra­de. Ne­po­sto­ja­nje iz­bo­ra ko­či rad­ni­ke  – na­vo­di Ve­sna Mr­đa, a­dvo­ka­ti­ca ko­ja se ba­vi pri­vred­nim i rad­nim pra­vom.

DA LI I DRŽAVA KRŠI ZAKON?

Milenko-Mihajlovic– Pri­vre­me­ni i po­vre­me­ni po­slo­vi de­fi­ni­sa­ni su Za­ko­nom o ra­du. Ta­kav na­čin an­ga­žo­va­nja po mi­šlje­nju sin­di­ka­ta ni­je po­že­ljan, a­li je i to na­čin da se zbri­nu ne­za­po­sle­ni ko­ji želj­no če­ka­ju po­sao – ka­že Mi­len­ko Mi­haj­lo­vić, pred­sed­nik kru­še­vač­kog Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta. On po­tvr­đu­je da i­ma do­sta ma­ni­pu­la­ci­ja pri­li­kom pri­me­ne čla­no­va Za­ko­na ko­ji se od­no­se na tu o­blast, te ka­že da će sin­di­kat pri­li­kom na­ja­vlje­ne iz­me­ne Za­ko­na o ra­du tra­ži­ti da se ta ka­te­go­ri­ja po­slo­va dru­ga­či­je re­ši.

– Kru­še­vač­ka prak­sa je ta­kva da su pri­vre­me­ni i po­vre­me­ni po­slo­vi pre­te­žno pri­sut­ni u pred­u­ze­ći­ma u ste­ča­ju, ka­ko bi se spre­či­lo da se pro­iz­vod­nja u pot­pu­no­sti u­ga­si. To ni­je baš pra­vo re­še­nje, a­li u vre­me o­grom­ne ne­za­po­sle­no­sti sva­ko tra­ži ne­ki na­čin da se u­hle­bi – za­klju­ču­je Mi­haj­lo­vić.

Na­po­mi­nje da su rad­ni­ci ko­ji su na taj na­čin an­ga­žo­va­ni za­pla­še­ni te da ne sme­ju da ka­žu da i­ma­ju ne­ki pro­blem, jer su sve­sni da bi la­ko mo­gli da o­sta­nu i bez tih pri­ho­da.

Rad­ni­ci ko­ji su an­ga­žo­va­ni po u­go­vo­ru o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma   – za­pla­še­ni i ne sme­ju da ka­žu da i­ma­ju ne­ki pro­blem, jer su sve­sni da bi la­ko mo­gli da o­sta­nu i bez tih pri­ho­da

I u pe­kar­skoj in­du­stri­ji „Bran­ko Pe­ri­šić“, ko­ja je od ja­nu­a­ra u ste­ča­ju, kako je za GRAD is­pri­čao Bo­jan Pe­tro­vić, pred­sed­nik po­ve­re­ni­štva sin­di­ka­ta Ne­za­vi­snost u toj fa­bri­ci, lju­di od u­vo­đe­nja ste­ča­ja ra­de po u­go­vo­ri­ma o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma.

Bojan-Petrovic– Za­ra­de su ma­nje ne­go ra­ni­je, po­zi­tiv­no je to što ih pri­ma­mo na vre­me, a za sve  o­sta­lo smo us­kra­će­ni, ne­ma­mo pra­vo na go­di­šnji od­mor, bo­lo­va­nja, na to­pli o­brok ni­ti na pre­voz, na noć­ni rad, jer pe­ka­ri ra­de no­ću. To su naj­go­ri u­go­vo­ri ko­ji po­sto­je. Sin­di­kat „Ne­za­vi­snost“ i ste­čaj­ni u­prav­nik su vi­še pu­ta od A­gen­ci­je za li­cen­ci­ra­nje ste­čaj­nih  u­prav­ni­ka tra­ži­li da o­do­bri u­go­vo­re na od­re­đe­no vre­me, a­li to ni­je u­či­nje­no, ne znam zbog če­ga – na­vo­di Pe­tro­vić. Pod­se­ća da su pla­te u toj fa­bri­ci pre ste­ča­ja bi­le od od 28 hi­lja­da do 50 hi­lja­da, ko­li­ko su mo­gli da za­ra­de no­si­o­ci pro­iz­vod­nje uz noć­ni rad i­li o­ni ko­ji su ra­di­li bez slo­bod­nih da­na, a da su od u­vo­đe­nja ste­ča­ja za­ra­de od po­čet­nih 25 hi­lja­da sti­gle do 36 hi­lja­da.  Iz “Bran­ka Pe­ri­ši­ća” su kra­jem pro­šle go­di­ne, pred pro­gla­še­nje ste­ča­ja, kroz so­ci­jal­ni pro­gram o­ti­šli sko­ro svi za­po­sle­ni, njih 158, a ve­ći deo je od­mah na­sta­vio da ra­di po u­go­vo­ri­ma o pri­vre­me­nom an­ga­žo­va­nju.

U od­go­vo­ri­ma ko­je je list GRAD do­bio od A­gen­ci­je za li­cen­ci­ra­nje ste­čaj­nih u­prav­ni­ka, nad­le­žne za spro­vo­đe­nje ste­ča­ja u tim pred­u­ze­ći­ma, na­ve­de­no je da je u pred­u­ze­ću „Bran­ko Pe­ri­šić“ u ste­ča­ju an­ga­žo­van  161 rad­nik po u­go­vo­ru o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma.

– Vr­sta u­go­vo­ra ko­ji­ma su an­ga­žo­va­ni, su u­go­vo­ri van rad­nog od­no­sa na o­sno­vu čla­na 197 i 199 Za­ko­na o ra­du. Za o­vu vr­stu u­go­vo­ra shod­no na­ve­de­nom za­ko­nu, ni­su pred­vi­đe­ne na­kna­de za to­pli o­brok, pla­ćen pre­voz, na­kna­de zbog bo­lo­va­nja i go­di­šnjeg od­mo­ra, od­no­sno pred­vi­đe­no je pla­ća­nje za­ra­de sa­mo za da­ne pro­ve­de­ne na ra­du kod po­slo­dav­ca, za u­tvr­đe­nu u­go­vo­re­nu na­kna­du na me­seč­nom ni­vou – na­pi­sa­no je u od­go­vo­ri­ma A­gen­ci­je.

Branko-Perisic

U IMK „14. ok­to­bar“ u ste­ča­ju članovi sindikata o ovoj temi nisu želeli da govore.  U tom preduzeću, prema navodima Agencije, tre­nut­no po u­go­vo­ri­ma o de­lu an­ga­žo­va­no 140 li­ca, o­ni o­sim u­go­vo­re­ne za­ra­de, i­ma­ju pla­će­nu po­lo­vi­nu pre­vo­za i 120 di­na­ra po o­bro­ku.  A­gen­ci­ja za li­cen­ci­ra­nje ste­čaj­nih u­prav­ni­ka, me­đu­tim, ni­je od­go­vo­ri­la na pi­ta­nje da li je an­ga­žo­va­nje rad­ni­ka po o­sno­vu po­me­nu­tih u­go­vo­ra zakonito kao ni na pi­ta­nje zbog če­ga sa nji­ma ni­su za­klju­če­ni u­go­vo­ri na od­re­đe­no vre­me.

Za­kon o ra­du ka­že da na pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma rad­nik mo­že bi­ti na­ga­žo­van 120 rad­nih da­na u ka­len­dar­skoj go­di­ni, dok se u­go­vo­rom o de­lu an­ga­žu­ju li­ca ko­ja tre­ba da u­ra­de ne­ki po­sao ko­ji je van de­lat­no­sti pred­u­ze­ća!

14-oktobar-protest

NEVIDLJIVI U EVIDENCIJAMA

Za­kon pred­vi­đa da rad­ni­ci an­ga­žo­va­ni po u­go­vo­ru o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma i u­go­vo­ru o de­lu mo­ra­ju da bu­du pri­ja­vlje­ni na pen­zij­sko i zdrav­stve­no o­si­gu­ra­nje. I po­red to­ga po­da­tak o bro­ju o­nih ko­ji su na taj na­čin an­ga­žo­va­ni ni­je mo­gu­će do­bi­ti u Pen­zij­sko in­va­lid­skom fon­du, a ta­kvu e­vi­den­ci­ju za sa­da ne vo­di ni Re­pu­blič­ki za­vod za sta­ti­sti­ku.

Evidencija NSZ pokazuje da je u aprilu ove godine od ukupno 2.473 ugovora o zapošljavanju, koliko ih je potpisano ili obnovljeno na području Rasinskog okruga, 594, odnosno svaki četvrti bio o privremenim i povremenim poslovima ili ugovor o delu

Od­re­đe­ne po­dat­ke, i­pak, i­ma Na­ci­o­nal­na slu­žba za za­po­šlja­va­nje pre­ko ko­je se spro­vo­de jav­ni ra­do­vi, u ko­ji­ma su rad­ni­ci an­ga­žo­va­ni u­glav­nom na po­me­nu­ti na­čin. E­vi­den­ci­ja NSZ po­ka­zu­je da je u a­pri­lu o­ve go­di­ne od u­kup­no 2.473 u­go­vo­ra o za­po­šlja­va­nju, ko­li­ko ih je pot­pi­sa­no i­li ob­no­vlje­no na pod­ruč­ju Ra­sin­skog o­kru­ga, 594, od­no­sno sva­ki če­tvr­ti bio o pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma i­li u­go­vor o de­lu. Sli­čan je od­nos bio i u mar­tu, ka­da je od u­kup­no 2.655 u­go­vo­ra o za­po­šlja­va­nju 655 bi­lo ta­kvih.  I­sto­vre­me­no, po­da­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku po­ka­zu­ju da je u 2015. go­di­ni pro­se­čan broj za­po­sle­nih u Kru­šev­cu, u prav­nim li­ci­ma i kod pred­u­zet­ni­ka, bio 27.701, dok ma­tič­na e­vi­den­ci­ja Pen­zij­sko in­va­lid­skog fon­da po­ka­zu­je da je na kra­ju pro­šle go­di­ne do­pri­no­se za PIO u Kru­šev­cu pla­ća­lo 36.929 o­si­gu­ra­ni­ka, ko­ji pri­pa­da­ju ka­te­go­ri­ji za­po­sle­nih i u sa­mo­stal­nim de­lat­no­sti­ma. U taj broj tre­ba u­ra­ču­na­ti rad­ni­ke ko­ji ko­ri­ste so­ci­jal­ne pro­gra­me i u­pla­ću­ju PIO do od­la­ska u pen­zi­ju, kao i po­je­di­ne ne­za­po­sle­ne ko­ji u­pla­ću­ju do­pri­no­se ka­ko bi o­stva­ri­li pra­vo na pen­zi­ju. I­ma­ju­ći sve to u vi­du o­pet se do­la­zi do za­ključ­ka da je ma­kar če­tvr­ti­na lju­di i­pak an­ga­žo­va­na van rad­nog od­no­sa, što o­pet zna­či da ne­ma­ju  o­snov­na rad­na pra­va. A­ko se to­me do­da i či­nje­ni­ca da i stal­no za­po­sle­ni ne­ret­ko, i­a­ko for­mal­no i­ma­ju pra­vo na od­mor, go­di­šnji i to­pli o­brok, to ne mo­gu da is­ko­ri­ste, jasno je da značajan broj za­po­sle­nih u Kru­šev­cu ra­di bez o­snov­nih rad­nič­kih pra­va.

nuns u fokusu

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres”

U 2017. godini nastavlja se višegodišnji projekat Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” čiji je cilj da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Tokom projekta  planirane su aktivnosti: Zastupanja članica […]

DETALJI O PROJEKTU
Mladi mediji

PU Lokal pres u partnerstvu sa DW Akademiom realizuje trogodišnji projekat „Mladi mediji“. Osnovni ciljevi projekta su: – pružiti pomoć medijima koji već nude (informativne) sadržaje za mlade ciljne grupe kroz konsultacije, in-house treninge, razmenu iskustva itd. – poticati kreiranje novih inovativnih (informativnih i participativnih) formata za mlade, pri tome i za socijalno ugrožene grupe […]

DETALJI O PROJEKTU
Pravna pomoć članicama PU ’’ Lokal pres’’ u 2016.

Cilj višegodišnjeg projekta „Pravna pomoć članicama PU „Lokal presa” je da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Realizacijom projekta Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” ostvareni su sledeći rezultati: Uspostavljena […]

DETALJI O PROJEKTU