LESKOVAC

Ivana Trajković tužila je direktora ALER-a BojanaTojagu zbog mobinga, a on joj poslao predlog za raskid ugovora o radu

IvanaTrajković je zaposlena u Agenciji za lokalni ekonomski razvoj Leskovca (ALER). Zlostavljanje na poslu, kaže, trpi unazad četiti godine, ali je ono posebno intenzivno u poslednje dve godine. Navodi i
da je pokušavala da problem sa direktorom ALER-a BojanomTojagom, protiv kogа je, na kraju, podnela tužbu za mobing Višem sudu u Leskovcu, koja je i prihvaćena, reši mirnim putem ali on, tvrdi, nije
pokazao interesovanje za to.

Posle njene tužbe za mobing, uručen joj je anketni listić da se izjasni da li želi, po osnovu tehnološkog viška, da ode iz ALER-a, čiji je osnivač grad Leskovac. Očekuje da je to samo uvertira pred otkaz i sigurna je da je sve posledica njene tužbe.
-Radim u Agenciji za lokalni ekonomski razvoj grada Leskovca kao referent za odnose sa javnošću i promotivne aktivnosti skoro deset godina. U mom rešenju doslovce piše da bi trebalo da radim na
poslovima referent za odnose sa javnošću i promotivne aktivnosti. Kažem ‘trebalo’, zato što mi je već godinama onemogućeno da radim svoj posao. Svojevrsni mobing trpim četiri godine, a on je naročito
intenzivan u poslednje dve, priča nam Ivana Trajković.

Ivana govori ravnim glasom, bez mnogo emocija. Kaže da godinama, otkad traje zlostavljanje na njenom radnom mestu, pokušava da bude smirena, ali da ta njena prividna smirenost u zdravstvenom kartonu pokazuje nešto sasvim drugo.
-Direktor ALER-a Bojan Tojaga uskraćuje mi pravo na rad, isključuje me iz posla, umanjuje moj doprinos na radu, ne poziva na sastanke, izričito zabranjuje učestovavanje i prisustvovanje ni u jednoj aktivnosti ALER-a, sindrom ‘praznog stola’, što ima za cilj diskreditaciju, omalovažavanje i socijalnu izolaciju. Poslovi, koje treba da obavljam po opisu mog radnog mesta, dodeljeni su drugoj koleginici koja nije komeptentna za te poslove, niti joj je to u opisu poslova. Službeni računar ne dobijam, a 95 odsto mojih kolega imaju računare, dotrajali se menjaju po treći put. Dobijam dozvolu da koristim računar kolege, koji naravno ima prioritet i sindrom ‘punog stola’“, objašnjava Ivana.

Kaže da dobija indirektne pretnje otkazom i da Tojaga mesecima unazad odbija da je primi na razgovor.
-Manipuliše preko pojedinih neposrednih rukovodilaca, koji po hijerarhijskoj lestvici ne pripadaju sektoru u kome ja radim. Uskraćuje mi napredovanje, kao diplomirani ekonomista, na poslove referenta za odnose sa javnošću i promotivne aktivnosti sam raspoređena sa srednjom školom, uputila sam zahtev za promenu radnog mesta i priznavanje diplome, što naravno nije učinjeno, za razliku od troje mojih kolega koji su dobili nova radna mesta u skladu sa stručnom spremom i to za period od godinu dana. Za dve godine koliko sam izložena ‘sindromu praznog stola’, direktoru Bojanu Tojagi obraćala sam se nebrojano puta putem dopisa, odnosno molbi da mi ne uskraćuje pravo na rad i da mi obezbedi sredstva rad. Nekoliko mojih molbi, sekretarice nisu protokolisale, uz obrazloženje da im je direktor Bojan Tojaga zabranio da primaju moje dopise, te sam bila primorana da ih šaljem poštom, a one su vraćane nazad na moju kućnu adresu. Tek kada sam podnela zvaničnu prijavu za mobing, nakon pune četiri godine slanja molbi, dobila sam jedini odgovor u vidu dopisa direktora Tojage koji ne osporava da ja ne posedujem računar i da nikad nije bilo, niti će biti sporno da izrazim svoje profesionalne sposobnosti. Pomenutog dana kada sam dobila odgovor, dodeljena su dva računara, bilo je posla koje je trebalo završiti, a ja sam preskočena po ko zna koji put,- objašnjava Ivana.
Usled zlostavljanja na radu, zbog produženog stresa usled nepodnošljivih uslova rada, zamora, iscrpljenosti i narušavanja ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlje joj je, kaže, narušeno.
-Sve je to dokumentovano i u mojoj tužbi, dodaje.-Pre podnošenja tužbe, kako Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (ZSZR ) predlaže, obratila sam se najpre gradonačelniku, još maja, a njegove reakcije do danas nema. Obratila sam se i Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, u čijoj nadležnosti su isključivo sporovi iz javnog sektora. Međutim,  direktor Tojaga je odbio saradnju sa Agencijom. Za pomoć sam se obratila i sindikalnoj organizaciji čiji sam član. Sastanak koji je zakazan sa sindikatom je u poslednjem trenutku otkazan. Obratila sam se Udruženju Stopmobing Srbija, Centru za ljudska prava Čačak, Zaštitniku građana, nabraja Ivana.
Mesec dana nakon što je zatražila sudsku zaštitu od zlostavljanja na radu, direktor Bojan Tojaga joj je ponudio sporazumni raskid radnog odnosa uz otpremninu, što je odbila.

-Nakon ovoga mogu da se nadam jedino otkazu Ugovora o radu i da sud usvoji moj tužbeni zahtev, kaže Ivana, koja dodaje da „nijednog trenutka nije tražila privilegiju, već jednak tretman, dostojanstven
rad koji stvara osećaj pripadnosti i povećava produktivnost kod svakog od nas, jer pravo na dostojanstvo, po Ustavu u odredbama o zaštiti ljudskih prava stoji pre prava na život“.

SPISAK POSLOVA

Na spisku poslova Ivane Trajković  piše da su to: priprema analize o medijskom praćenju ALER-a, učestovavanje u planiranju medijskih nastupa i prezentacija ALER-a, kontaktiranje predstavnika javnog
informisanja i održavanje kontakata sa medijima, vođenje okruglih stolova, konferencija i drugih javnih skupova ALER-a, pripremanje materijala i obaveštavanje javnosti u obezbeđivanju transparentnosti
rada ALER-a, rad na organizaciji promotivnih manifestacija, učestvovanje u organizaciji sajmova i privrednih izložbi… i drugi poslovi po nalogu neposrednog rukovodioca i direktora.

DIREKTOR ČEKA SUD

Direktor ALER-a Bojan Tojaga rekao je za Novu Našu reč da ne želi da komentariše ove navode, niti čitav slučaj i da čeka da sve reši sud. On tvrdi da ponuda za sporazumni raskid radnog odnosa nije ni u kakvoj
vezi sa tužbom za mobing, koju je Trajkovićeva podnela protiv njega. A nju optužuje da je tužbu podnela jer je znala da će joj biti ponuđen ugovorni raskid radnog odnosa.
-Uostalom, nije samo njoj ponuđena ta mogućnost, isto su dobila još dvojica njenih kolega,  kaže Tojaga i objašnjava da su ove ponude “deo procesa racionalizacije viška zaposlenih“.

IVANA TRAJKOVIĆ: NISAM JEDINA

IvanaTrajković kaže da nije jedina koja trpi mobing u ALER-u, ali da se drugi ne usuđuju da reaguju.
-Ja se iskreno nadam da će i drugi smoći hrabrost da progovore o tome šta im se događa i kakvi različiti kriterijumi se primenjuju prema ljudima u ovoj agenciji. Jer, svi smo mi ovde došli da radimo i to
treba i da nam se dozvoli i omogući, smatra ona.
Ukazuje da postoji svakodnevno zlostavljanje zaposlenih, čak i po kriterijumu kad se dolazi na posao pa se neki, tvrdi, kažnjavaju zbog nekoliko minuta zakašnjenja, a drugi redovno dolaze na svoje radno mesto u 10 sati i niko im ne kaže ni reč.
-Uostalom, Leskovac nije veliki grad i mnoge od tih stvari vidite i znate i  vi novinari,  dodaje.

Po njenim saznanjima, ovo je prva tužba za mobing u lokalnom javnom sektoru koju je sud prihvatio .

ŠTA KAŽE ZAKON?

U članu 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu navodi se: „Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se
ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu
inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.
Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste i podsticanje ili navođenje drugih na ponašanje iz stava 1. ovog člana. Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vršizlostavljanje
iz st. 1. i 2. Ovog člana.

NAČELNIK FINANSIJA: NEMA VIŠKA ZAPOSLENIH

Načelnik  Gradske uprave za finasije Dalibor Tričković, pak, kaže da u lokalnom javnom sektoru koji se finansira iz budžeta grada nema viška zaposlenih. On je u intervjuu za Novu Našu reč, između, ostalog
objasnio sledeće:  „Odlukom od 2. februara 2016. godine utvrđen je maksimalni broj zaposlenih 2.246. Grad Leskovac je tom prilikom doneo odluku na 2.234, tako da smo tom inicijalnom odlukom već smanjili 12 upošljenika od onoga što koju nam je zakon dao. Od tih 2.234,  grad Leskovac je ispod tog broja. Samo postoji jedno preduzeće koje još uvek nije završilo postupak i nije ušlo u proceduru za smanjenje
zaposlenih, to je JP ‘Dom’, koje objektivno ima velike probleme u svom funkcionisanju i nemoguće je obezbediti sredstva za isplatu otpremnina u postupku racionalizacije. Tražimo odgovarajuće rešenje za to, jer budžet ne može da javnom preduzeću da sredstva da bi ono uradilo postupak racionalizacije. ‘Pijaca’ je uspela da taj posao uradi, i ona je 14 upošljenika smanjila sporazumno, kao i SRC ‘Dubočica’ pet
upošljenika. Tako da je Leskovac sada ispunio generalno ovaj uslov“. Da li to znači da nema viška zaposlenih, insistiramo.

„Nema viška zaposlenih, sva javna preduzeća, odnosno budžetski korisnici čiji osnivač je grad Leskovac, ukupno imaju manje od 2.234 upošljenika“, decidan je Tričković.

Ekipa Nove Naše reči : http://novanasarec.org.rs/index.php/2016/09/03/tuzila-direktora-jer-joj-ne-dozvoljava-da-radi/