Naseljeno mesto opštine Odzaci ,selo Deronje u pesmi opevano i po pesmi romskih orkestara prepoznatljivo .I zaista ,kad se selo Deronje pomene većina ga pamti po romima tamburašima .Baš onim ,koji retko i tek kad – tad zasviraju u svom rodnom selu. Retko se danas u Deronjama čuju zvuci violine i tambure kao i pesme iz čuvenih filmova „Skupljači perja“ i „Biće skoro propast sveta“. Bliži i dalji potomci deronjskih tamburaša , onih istih koji su prošetali crvenim tepihom na filmskom festivalu u Kanu, danas ih sviraju i pevaju „tamo daleko“.
Uprkos tome za tamburu i dan – danas kažu da je je kolektivna lična karta deronjskih Roma.
Sa ponosom ovdašnji Romi ističu da na području opštine Odžaci, imaju svoju autohtonost od 1745 godine i da je toliko i “više” tambura u njihovim rukama.
Od postanka mesta Deronja, pa do današnjih dana, bilo je preko 80 vrhunskih orkestara koji su svojom virtuoznošću i instrumentalnošću prokrstarili celu Evropu i ’’pola sveta’’ govorio je čuveni primaš Todor Paganini.
Deronje je jedno od poznatijih sela, ako ne i prvo među mnoštvom, gde se tradicionalno i kulturno muziciranje prenosi sa kolena na koleno. Kao nigde, deronjski Romi imaju svoju ličnu kartu i pasoš muziciranja, tako da nijedna njihova iz prošlosti do danas znana profesija, nema takav pečat bitisanja kao svirka. Mnoga su sela, varoši i gradovi prepoznatljivi i znani po nekim manifestacijama i događanjima, no kad se spomenu tamburaši Deronja, svi Romi i neromi znaju o kome se priča . Tada kreću lepe i nazaboravne price i sećanja na susrete sa njima i umeće njihovog muziciranja kaže Rajko Jovanović iz Deronja.
Po rečima sagovornika “Naših Novina” Rome iz Deronja nije preporučljivo pitati ko je bio ,a ko je danas najbolji tamburaš.
Ukoliko neko zaboravi ovaj dobronamerni savet i postavi pitanje koje “nije smeo” postaviti krene velika polemika i forsiranje pojedinih virtuoza iz različitih porodica i familija istog korena . Potom krene ’’utakmica’’ iz znanja i poznavanja ovog instrumenta ,a sve se okonča pijankom. Naravo najbolji tamburaš ostane opet bez titule, do sledećeg susreta i muziciranja priča nam Jovanvić i dodaje da
je prema podacima do kojih je došao preko 80% Roma iz Deronja po profesiji tamburaš.
Danas oko stotinu tamburaša iz Deronja svira u desetak eminentnih orkestara. Cela Evropa je njihova pozornica i radno mesto, bez socijalnog i penzionog osiguranja. Danas ih ima svugde, samo ne u Deronjama i okolini. Željni su njihovog muziciranja građani opštine Odzaci ali i njihovi bliski prijatelji i familija.
Danas svoju virtuoznost i improvizaciju na tamburici pokazuju gotovo u svakoj sadašnjoj državi nekadašnje Juge, a povremeno gostuju i po evropskim metropolama. Istini za volju, ima i dva orkestra u našem Beogradu, gde godinama dočekuju i ispraćaju ugledne i poznate domaće i strane goste u restoranu ’’Tri šešira’’ priča Jovanović.
Po rečima Jovanovića mogo toga se promenilo u bitisanju Roma na ovim prostorima pa i zvuk tambure koji po njegovim rečima nije isti kao pre.
U potpunosti se slažem sa rečima poznatih i danas aktivnih “doktora tambure” Todora i Neše Jovanovića, nosioca najvećeg broja priznanja i nagrada na festivalima diljem Balkana,da su “današnje svirke previše komercijalizovane, tako da nema starog štimunga, muziciranja i uživanja kao nekad” rekao je za “Naše Novine” Rajko Jovanović.
