Srbija se već dugo nalazi u grupi zemalja Evrope sa srednje visokim stopama obolevanja i visokim stopama smrtnosti od karcinoma debelog creva. Ovi podaci ukazuju na činjenicu da se kolorektalni karcinom u našoj zemlji za sada otkriva u uznapredovaloj fazi kada je mogućnost izlečenja znatno manja
Projektom “ Skrining – korak ispred bolesti“, članice Poslovnog udruženja asocijacije nezavisnih lokalnih medija “Lokal pres“ podržavaju Nacionalni program za borbu protiv raka Republike Srbije i prateće strategije. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije tokom jeseni 2013. godine pokrenulo je niz aktivnosti u borbi protiv raka i preveciji malignih bolesti, i kao jedan o prioriteta definisano je pokretanje Organizovanih programa skrininga raka dojke, grlića materice, debelog creva i rektuma u Srbiji. Podrška realizaciji ovih ciljeva i zadataka obezbeđuje se kroz institucije sistema, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, mrežu instituta i zavoda za javno zdravlje u Srbiji, zdravstvenih ustanova (domovi zdravlja, bolnice), pa su i lokalni mediji, članovi Poslovnog udruženja “Lokal pres“, uz pomoć Kancelarije za skrining, želeli da daju svoj doprinos postizanju što boljih rezultata u lokalnim sredinama.
Kolorektalni karcinom / karcionom debelog creva/ predstavlja drugu najčešću lokalizaciju malignih tumora kod oba pola u Srbiji, od koje svake godine približno oboli 4200 i umre 2600 osoba. Faktori rizika imaju veliki uticaj za nastanak kolorektalnog karcinoma. Najznačajniji faktor rizika je nepravilna ishrana: hrana bogata životinjskim mastima i proteinima, a oskudna vlaknima. Potom, tu su i gojaznost, fizička neaktivnost , pušenje, pozitivna porodična anamneza, postojanje crevnih polipa…
Rizik od nastanka karcinoma debelog creva se povećava sa starošću.Više od 90% svih karcinoma otkrije se kod osoba starijih od 50 godina. Simptomi karcinoma debelog creva su prikriveno (okultno), golim okom nevidljivo ili vidljivo (manifestno) krvarenje u stolici, izmene u crevnom pražnjenju, bolovi u trbuhu.
S obzirom na važnost problema u vezi sa oboljevanjem i umiranjem, a u cilju ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma Ministarstvo zdravlja je uz pomoć stručnih radnih grupa, uvažavajući preporuke Svetske zdravstvene organizacije sačinilo program organizovanog skrininga za karcinom kolorektuma u našoj zemlji.
Skrining kolorektalnog karcinoma predstavlja vid sekundarne prevencije koja podrazumeva otkrivanje bolesti u ranom stadijumu.
Prema rečima prim sci dr Dušice Banković-Lazarević, koordinatorke za skrining kolorektalnog karcinoma pri Kancelariji za skrining, program skrininga može biti oportuni ili organizovani. Oportuni skrining predstavlja sistematsku primenu testova za skrining u okviru redovnih pregleda. On uključuje građane, koji se sami jave na pregled ili se jave lekaru iz drugih razloga dok organizovani skrining je organizovano, masovno pozivanje ciljne populacije na testiranje i tumačenje testova, praćeno kontrolom kvaliteta i izveštavanjem.
Samim skriningom kolorektalnog karcinoma omogućava se, ne samo otkrivanje raka debelog creva u ranoj fazi već i otkrivanje prekanceroznih lezija (polipa) čijim se uklanjanjem sprečava nastanak malignih promena. Polipi su dobroćudne izrasline u unutrašnjosti creva. U nekim polipima vremenom mogu da nastanu zloćudne promene. Vreme prelaska dobroćudne u zloćudnu promenu traje u proseku oko 10 godina. Blagovremenim otkrivanjem i uklanjanjem polipa pre nego što se u njima pojave zloćudne promene, preventivno sprečava se nastanak raka.
Kao skrining test za kolorektalni karcinom najčešće se koriste testovi koji otkrivaju prisustvo okultne (golim okom nevidljive) krvi u stolici (FOBtest), a ređe fleksibilna rektosigmoidoskopija ili kolonoskopija
Na skrining se pozivaju osobe oba pola starosti 50 do 74 godine. Kao skrining test koristi se imuno hemijsk i test na prisustvo okultne, golim okom nevidljive krvi u stolici (FOBtest), koji učesnik u skriningu dobija prilikom posete svom lekaru u domu zdravlja u zakazanom terminu. Dobijeni FOBtest učesnik u skrininu trebalo bi da uradi kod kuće i da urađeni test dostavi u laboratoriju Doma zdravlja.
Ukoliko je rezultat testa negativan, ponovno testiranje na skriveno krvarenje u stolici radi se nakon dvegodine.Pozitivan rezultat FOBtesta neznači postojanje raka. Osobe kod kojih je test pozitivan upućuju se na kolonoskopiju, kako bi se otkrio uzrok krvarenja – dobroćudni polip, maligna bolest ili neko drugo oboljenje debelog creva.