Čačak je grad od oko 100.000 građana u kome je stanovništvo
srpske nacionalnosti skoro stoprocentno. Najbrojnija manjinska populacija su Romi kojih ima oko 650. Nekoliko ostalih
nacionalnosti zastupljene su sa po par desetina građana. Čačani smatraju da se
ljudi ovde nikada nisu delili po nacionalnoj pripadnosti.

Iskreniji pripadnici srpske nacionalnosti tvrde da se ova
sredina nikada nije delila po nacionalnoj pripadnosti, ali da Srbi u suštini i
ne znaju kakav je suživot ovdašnjih pripadnika nacionalnih manjina sa
dominantnom srpskom populacijom.

Jedan od takvih je Miroslav Petković (DSS) narodni
poslanik i zamenik predsednika Skupštine opštine Čačak, mladi političar koji
spada u grupaciju srpskih političara budućnosti. On kaže: “Išao sam u osnovnu i
srednju školu sa decom romske i nekih drugih nacionalnosti i družili smo se u školi
i van nje. Bilo je tu i prijateljstava i zaljubljivanja i iz mog ugla gledano,
ja sam to vreme doživeo kao zajedničko odrastanje bez nacionalnih podela. Ali
ako me pitate da li znam kako iz njihovog ugla gledano izgleda naš zajednički život,
onda priznajem da o tome nisam nikada razmišljao.”

Ciganske viljuške

Svakodnevni život, ono što u međusobnoj komunikaciji
izgovaramo jedni drugima odslikava odnos većine prema manjini. “Kada sam u TV
prenosu čuo odbornika koji za skupštinskom govornicom, kritikujući rad Uprave
groblja, u pežorativnom smislu kaže da su kolica za prevoz pokojnika od kapele do grobnog mesta
kao ciganske viljuške, pomislio sam da će ga predsednik skupštine odmah
opomenuti. Niko ga nije opomenuo, jer među odbornicima nema Roma. Srbi
odbornici nisu ni primetili da je izraz koji je upotrebljen uvredljiv za nas
Rome, ali bi i te kako primetili ako bi neki Rom rekao da su kolica kao srpske
viljuške” – kaže Miroslav Mitrović, predsednik Udruženja Roma Čačak.

Upravo ta poslovična neosetljivost pripadnika većinskih
nacija prema manjinama vremenom stvara plodno tlo za ekstremne međunacionalne
sukobe. Koliko ta neosetljivost može biti beskrajna i nepromišljena ilustruje i
sledeći primer. Kada se pre par godina na jednom donatorskom skupu odlučivalo o
finansiranju raznih lokalnih projekata, tadašnji potpredsednik opštine Čačak Dušan
Drinjaković, podržavajući projekat za zbrinjavanje pasa lutalica doslovce je
rekao: “Gde nema pasa i cigana, tamo nema dobrih ljudi !”

“Bio sam iritiran takvom izjavom funkcionera lokalne
vlasti i burno sam reagovao. Zauzvrat “dobri ljudi” su doneli odluku da
finansiraju projekat zbrinjavanja pasa lutalica, a naš projekat za obrazovanje
romske dece je odbijen” – priča Miroslav Mitrović.

I pored sporadičnih negodovanja pojedinaca, lokalna vlast
u Čačku, oličena u decenijskoj koaliciji Nova Srbija – Demokratska stranka,
krajnje tolerantno je gledala na ispisivanje ekstremnih nacionalističkih
grafita na mnogim fasadama u gradu. Čak i u slučajevima kada su grafiti
glorifikovali fašističke i nacističke simbole.

Na ispisivanje antisemitske poruke na fasadi kuće ugledne
jevrejske porodice u Čačku, vlast je pre nekoliko godina reagovala blagim saopštenjima
za štampu i prefarbavanjem ne cele fasade kuće, već samo ispisanog grafita.

Tako je ta jevrejska kuća u demokratskom Čačku i danas
vidno obeležena.

Sistem vrednosti

Nesumnjivo da ponašanje lokalne vlasti koja godinama
kreira nacionalistički ambijent u gradu, ostavlja trag na ponašanje mladih koji
kao moralne vrednosti i principe usvajaju ono čime su okruženi. Ne samo
neprimereno srbovanje, već i delovanje brojnih sekti uz veliku količinu
narkotika koje se unose u grad mlade ljude naprosto dezorijentišu i stavljaju u
iskušenja kojima nisu dorasli.

Od ranog detinjstva usvajaju se norme ponašanja od
roditelja a kasnije od okoline. Interakcija socijalnog okruženja i vlastitog
iskustva presudno utiče na stvaranje vlastitog sistema vrednosti kod mladih
ljudi. U adolescentnom dobu veliki je uticaj škole, ulice, okruženja.

“Da li se u školi baš favorizuje i vrednuje znanje ili se
favorizuju druge vrednosti. Da li kao uzor i modele ponašanja deci nudimo rad
kao primer kojim treba da dođu do cilja i uspeha u životu ili im nudimo na brzi
način stečen novac – pita školska psihološkinja u čačanskoj Gimnaziji, Katarina
Dunjić Mandić – Kako se stiče novac? Nije bitno kako se stiče već je bitno da ga stekneš – to je poruka
koja se danas plasira mladima.”

Čini se da su mladi plodno tlo za sejanje takve poruke,
jer evo šta kaže Milan Gromović, učenik srednje Prehrambeno-ugostiteljske škole
u Čačku: “Ljudi koji imaju novac time pridobijaju prijatelje. Tako i u školi
oko dece bogatih roditelja uvek ima društva.”

Mladima je praktično nametnut sistem vrednosti koji nije davao značaj
pozitivnim uzorima. "Svi idoli sa estrade godinama unazad su mehanizmi
odbrane kojima mladi zatvaraju oči pred stvarnošću. U principu, mehanizmi
odbrane su nesvesne radnje, ali mladima a i nama ostalima, preko medija je
svesno nametan takav sistem vrednosti. Koncentracija prisutnosti pojedinaca u
medijima određuje njihovu popularnost. Ono što je medijski zastupljeno to je
vredno divljenja. Kod nas vredi pravilo, ako imaš medije onda imaš vlast, imaš
moć, možeš da kreiraš javno mnjenje” – kaže Katarina Dunjić Mandić.

Izjava koju smo dobili od Marije Ranđić, učenice osnovne škole
u Čačku, to i potvrđuje: „Moj idol je Ceca Ražnjatović, zato što ima plavu kosu
i što volim njene pesme.“

Tačno je da materijalne vrednosti dominiraju. Statusni
simboli su pretvoreni u nešto što vidimo na ulici a što je propisala žuta štampa
– kaže Nevenka Toljić, pedagoškinja u čačanskoj Gimnaziji – Važan je brz uspeh
koji se odmah reflektuje kroz materijalno blagostanje. To znači markirana odeća,
dobri automobili, fensi mesta gde se izlazi, težnja da sve što čini život
mladih bude njihovim izrazom rečeno kul."

Nacistički ispad
navijača

Estrada na medijima stiče popularnost, političari na
medijima stiču popularnost i vlast. Političari u sportskim klubovima su naivna
zamisao ljudi u tim klubovima, da će sa njima u upravi imati stabilne izvore
finansiranja.

Tako su pola Upravnog odbora FK Borac u Čačku, zauzeli
funkcioneri lokalne vlasti na čelu sa predsednikom opštine. Nikome od njih nije
smetalo što je ograda stadiona išarana mnogim grafitima, među kojima i
grafitima sa nacionalističkim porukama.

Ta simbioza politike i fudbala trajala je sve dok mladi
navijači Borca okupljeni u navijačkoj organizaciji Čete, nisu inspirisani katastrofalno
lošom igrom tamnoputog igrača Tamnjavere i lokalnim političkim ambijentom
smislili apsolutno neprimereni način kako da iskažu svoje navijačko
nezadovoljstvo.

Nacističkim pozdravima i scenografijom prošle jeseni
demonstrirali su svoj protest zbog loše igre Borca i Tamnjavere. Uradili su to
na stadionu na kome je za vreme drugog svetskog rata nacistička nemačka vojska
streljala građane Čačka, među kojima su bili i dedovi nekih od navijača.

Policija je privela deo navijača, a slika sa stadiona je
bila udarna informacija dana u svim svetskim medijima. Lokalni političari su
uhvatili bežaniju iz Upravnog odbora kluba, klub se ogradio od svojih
najvatrenijih navijača, navijači završili u zatvoru i sa optužnicom. Predsednik
opštine je napravio prijem za Tamnjaveru i njegovu porodicu na koji su pozvani
novinari, fotoreporteri i TV kamermani.

Vremenom, buka se stišala i sve je ostalo po starom.
Nacistički i nacionalistički grafiti su i dalje ispisani na mnogim fasadama u
gradu, pa i na fasadi stadiona FK Borac. U upravu kluba lokalni političari
vratili su se na najvišem nivou – novoimenovani potpredsednik FK Borac je
predsednik Skupštine opštine Čačak Vojislav Ilić, rođeni brat kapitalnog
ministra Velimira Ilića. Onog ministra što političare u Srbiji deli na čistokrvne
Srbe, Šumadince koji se prezivaju na –ić i one sumnjive koji se prezivaju,
recimo – Labus.