Romi naseljeni u neformalnom naselju nadomak Bogojeva dobrovoljno pristaju da se iz njega isele
Privremeno rešenje dugo pet decenija !
Većina romskih porodica izrazila želju da im novi dom bude u Bogojevu – Visok procenat nepismenih i lica sa nepotpunom osnovnom školom posledica prostorne izolovanosti i nehumanih uslova stanovanja.
Davne 1965 godine usledih velikih poplava koje su zahvatile opštinu Odžaci ,Romi koji su živeli na obali Dunava preseljeni su na lokaciju današnjeg „Novog naselja“.Na tom istom mestu ,koje je trbalo da bude privremena lokacija , dok im se ne obezbedi adekvatan smeštaj,i dan- danas u krajnje nehumanim uslovima,izolovani od većinskog naroda i pripadnika drugih nacionalnih manjina, živi 107 Roma.Posledica te izlvanosti najbolje se ogleda u činjenici da je 66 odsto stanovnika neformalnog naselja nadomak Bogojeva,jednog od 9.naseljenih mesta opštine Odžaci,nepismeno,13 odsto ima nepotpuno osnovno obrazovanje,20 odsto osnovno , svega njih 4 odsto ima završenu srednju školu.
Za visok procenat nepismenih i lica sa nesvršenom osnovnom školom ,po rečima Eržebet Čonke,Ferenc Baloga,Danijela Miškovića i Agana Šepića direktna je posledica prostorne izolovanosti i uslova stanovanja.
Prigovaraju nam da se nismo socijalizovali i da naša deca izbegavaju da se školuju,a većina naših sugrađana iz opštine Odžaci nije svesna u kakvim uslovima živimo.Godinama unazad obećavaju nam rešavanje naših stambeni problema međutim po tom pitanju ništa se nije učinilo.I dalje živimou naselju, koje je neko ko zna zbog čega nazvao „novim“,bez kanalizacione i vodovodne mreže i telefonskih priključka. Istiniza volju u poslednjih godinu dana put u naselju je osvetljen i presvučen struganim asfaltom,a u funkciju su stavljene dve česme meeđutim time je rešen samo mali deo problema sa kojima se suočavamo.Jedino održivo rešenje je izmeštanje na drugu lokaciju poručuju stanovnici „Novog Naselja“.
Podržavju sagovornici „Naših Novina“ inicijativu odžačke lokalne samouprave ali poučeni iskustvima iz predhodnog perioda još su sumnjičavi da će se to desiti.
Ceo život provela sam u „Novom naselju“i što se mene tiče tu bih, bez obzira na sve mogla ostati.Ipak zbog mladih ljudi koji zaslužuju da žive u humanijim uslovima od onih u kojima smo mi živeli dobrovoljno pristajem da odem iz njega kaže Eržebet Čonka koja ima samo jedan „uslov“.
Volela bih da moj novi dom bude u Bogojevu.Da budem blizu svojih sunarodnika.Godinama živim nadomak ovog mesta i neznam kako bih se privikla na drugu sredinu.Za razliku od nas starijih mlađim ljudima je lakše da se priviknu i uklope u drugu sredinu kaže Čonka.
Ako budu u prilici da biraju lokacije na kojima će biti građene njihove kuće Bogojevo bi izabrali i Ferenc Balog,Danijel Mišković i Agan Šepić.
Najsretnije rešenje bi bilo da se sve porodice iz „Novog naselja“presele na nove lokacije u Bogojevu.Novi krov nad glavom je nešto što svi priželjkujemo međutim ne treba smetnuti sa uma da se od nečeg treba živeti.U većini slučajeva se bavimo sakupljanje sekundranih sirovina i ovaj teren nam je poznat.Odlazak u drugu sredinu podrazumeva period privikavanja na okolinu koja često na nas Rome gleda sa podzorenjem.Bojim se da taj period privikavanja ne potraje duže i da nas nova okolina ne prihvati kao svoje nove komšije kaže Agan Šepić.
Epilog priče vezane za preseljenje 30 romskih porodica biće poznat u decembru mesecu tekuće godine.Opština Odžaci koja je obezbedila infrastrukturno opremljene lokacije u građevinskoj zoni spremna je da sufinansira projekat vredan 950.000 evra sa 15 posto.Preostalo je još da „zeleno svetlo“svetlo za izgradnju kuća sa ekonomskim dvorištima daju Ministarstvo finansjija i Evropska unija.Iako postoje signali da je to „gotova stvar“stanovnici neformalnog naselja u Bogojevu još žive u neverici da će njihov san o „krovu koji ne prokišnjava“postati java.
Naše novine
