Subotičke novine, koje sa prekidima zbog
ratova izlaze od 1893. godine, na aukciji održanoj 19. juna, u konkurenciji
devet kupaca su dostigle cenu od oko 840.000 evra, što je daleko više od
početne procenjene vrednosti 4,7 miliona dinara ili oko 55.000 evra, koju je ponudio
tročlani konzorcijum fizičkih lica i time postao vlasnik ovog nedeljnika.

Inače, Subotičke novine sa tiražom od oko 6.000
primeraka i 24 zaposlenih su bile list sa 100% društvenog kapitala, koji je
imao vrlo vrednu nepokretnu imovinu – 420 m2 poslovnog prostora u najstrožem
centru grada u tzv. Extra-zoni, sa parkingom ispod prozora, što je između
ostalog bio dovoljan, ako ne i jedini razlog za zainteresovanost pojedinih potencijalnih
kupaca.

Zbog ove činjenice i realne mogućnosti da neko
kupi novine samo zbog nekretnine, zaposleni su inicirali Skupštinu preduzeća na
kojoj je kao i na nekoliko redakcijskih sastanaka postignut dogovor da se
sačeka privatizacija i vidi ko je kupac, proceni da li se sa njim može raditi,
i da li želi da očuva Subotičke novine, da ih razvija, da ulaže. Ukoliko se to
desi, onda se nastavlja sa radom, a ako to nije slučaj ideja je bila da svih
dvadeset četvoro zaposlenih napusti redakciju i formira nove Subotičke novine.

Prilikom ulaska u privatizacioni proces i
obaveštenja Agencije za privatizaciju, u martu 2005. da se Subotičke novine
nalaze u procesu ubrzane privatizacije i obrazloženja da nije potrebna procena
vrednosti društvenog kapitala, revizija i finansijski konsultant, već će se
prodaja izvršiti tako što će se kao reper uzeti knjigovodstvena vrednost kao
osnovica, a 20% od knjigovodstvene vrednosti je nekakva tržišna cena,
predstavnici zaposlenih su otišli u Agenciju i sa rukovodiocima u radu sa
medijima – Draganom Bosiljkićem i Miloradom Bakalovićem, uspeli da se dogovore
oko pravila igre: kupac mora da očuva delatnost 5 godina, a ne jednu godinu
kako je to u slučaju kod drugih privatizacija koje nisu iz sfere medija, poslodavac
ne može da otpušta radnike u naredne dve,
a ne godinu dana od privatizacije, definisan je i princip oko otpremnina u
slučaju proglašenja tehnološkog viška i postignut je dogovor oko toga ko može da
kupi novine: kada se radi o pravnim licima to može da bude ili neki mediji ili
neko ko poseduje veliki broj akcija u nekom drugom mediju – čovek iz branše, a
ako se radi o fizičkim licima onda to može da bude iskusni novinar sa najmanje
3 godine staža i iskustva.

Na osnovu ovih pretpostavki Subotičke novine su
2006. izašle na aukciju, formiran je tročlani konzorcijum na čijem čelu je bila
Nada Harnić, novinar Subotičkih novina sa iskustvom od 20 godina, tako da je
ona formalno-pravno zadovoljavala kriterijume, drugi član je Rajko Vukojević i
treći Rajko Stojnić.

Pored ovog konzorcijuma od devet potencijalnih
kupaca ozbiljnu zainteresovanost za kupovinu Subotičkih novina pokazao je VAC,
koji je kupio Politiku i Dnevnik čiji su predstavnici posetili Subotičke novine
i procenili ukupnu vrednost na 280.000 do 300.000 evra. Do te sume su i išli na
aukciji, tako da je kupac ipak postao tročlani konzorcijum Harnić, Vukojević,
Stojnić.

Ne dugo po aukciji, tačnije prodaji Subotičkih
novina, odnosno privatizaciji, iz redakcije je otišlo 14 zaposlenih i osnovalo
novi list Subotičke, koje sada funkcionišu u okviru novosadskog Dnevnika.

– Subotičke novine su bile prvi lokalni list
na aukciji, pa se nadam da će greške koje su tada načinjene, zbog neiskustva,
biti ispravljene kod drugih novina. Iako smo se nalazili u procesu takozvane
ubrzane privatizacije, na aukciju smo čekali više od godinu dana. Pokušali smo
u tom periodu da sami nađemo rešenje, razmišljali o formiranju vlastitog
konzorcijuma, ali, nije bilo snage da se to izvede. Jednostavno, zaposleni nisu
imali materijalne mogućnosti da obezbede kredite. Procene su pokazivale da bi
vredelo obezbediti 300.000 evra jer bi ta suma mogla da se otplati za pet
godina. Otplata bi zahtevala smanjenje broja zaposlenih ali smo i to mogli da
učinimo. Zapravo, bojali smo se da će ova cena biti nadmašena, a tada je
kupovina neisplativa. I baš se to dogodilo. Početna cena na aukciji bila je
nešto veća od 50.000 evra za prostor od
oko 400 kvadrata u centru grada, jednosoban stan, tradiciju dužu od veka,
novine koje su prethodne dve godine završile sa dobiti. Tri godine pre
privatizacije, kada je ova ekipa preuzela novine, tiraž je bio u padu a
štampariji smo dugovali za 17 brojeva. Odlučili smo da sami radimo prelom,
promenili štampariju i za godinu dana vratili dugove, stabilizovali tiraž i povećali
plate. U ukupnom prihodu samo oko 12 odsto dobijali smo od opštine, po posebno
sklopljenom ugovoru o objavljivanju 5 informativnih strana, dok smo ostatak
sami zarađivali.

Pokušali smo da razgovaramo u nadležnom
ministarstvu i u agenciji ali bez uspeha. Prodati smo 19. juna za preko 800.000
evra. Od 9 učesnika na aukciji znali smo njih 8 jer je većina kontaktirala sa
redakcijom a kupca smo prvi put videli. Ni tada se nismo upoznali jer nam se
nije predstavio. Konzorcijum su činili troje ljudi, nosilac je bila koleginica
koju smo jedino znali. Po povratku u Suboticu nismo saznali ništa više o
budućnosti osim da je većinski vlasnik otišao na godišnji odmor. Umesto njega
oglasio se član konzorcijuma, u izjavama za medije da će menjati uređivačku
politiku…U tom trenutku dobili smo ponudu jednog od učesnika aukcije, Dnevnik
Vojvodina presa da pokrenemo nove novine. Procenili smo da je to varijanta u
kojoj imamo budućnost jer ostajemo u struci pa smo je prihvatili. Nas 14 je
pokrenulo nedeljnik „Subotičke“. Radimo u novim uslovima, više nego ranije evo
već šesti mesec ali smo ostali novinari. Lično mislim da su se morala napraviti
pravila po kojima najveći deo vlasništva ostaje zaposlenima. I sigurna sam da
bi i sami znali da napravimo neophodne promene jer bi to diktirali uslovi, da
vidimo ko je višak ili ko bolje radi od drugog pa zato može biti i nagrađen. I
da svi zavisimo od toga kako se naša roba, odnosno novine, prodaju. Žao mi je
što iskustvo koje su novinari decenijama sticali nije bolje iskorišćeno .Ovako
struka nam je još jednom podcenjena a to najteže prihvatam – kaže Dragica
Pavlović u trenutku privatizacije direktor, glavni i odgovorni urednik
Subotičkih novina, danas urednik Subotičkih, uz zahtev da se njena pisana
izjava objavi bez redakcijske obrade.

Ljubomir Đorđević – predsednik Skupštine
preduzeća Subotičkih novina, novinar 30 godina, po obrazovanju diplomirani
sociolog, bio je urednik unutrašnje političke rubrike, bavio se i temama
privrede, finansija i privatizacije, je jedan od deset članova redakcije koja
je ostala u Subotičkim novinama nakon privatizacije. O postupku svojih dojučerašnjih
kolega Ljubomir Đorđević kaže:

– Poslednjeg dana juna, bez najave, ekipa na
čelu sa glavnim i odgovornim urednikom Dragicom Pavlović, svi tehnički
urednici, novinari, fotoreporteri su u roku od 15 minuta dali unapred
pripremljene ostavke, što je naravno bilo krajnje nekorektno, jer po zakonu,
kad tražite sporazumni raskid radnog odnosa, dužni ste da ostanete još 15 dana
na poslu kako bi se našla odgovarajuća zamena i kako bi se sačuvao tehnološki
proces proizvodnje. Stvorena je situacija u kojoj novine više ne mogu da izlaze,
pa smo Đorđe Dragojlović koji je kasnije postao glavni urednik, i ja kao
novinar odlučili da krenemo praktično od nule sa kompletno novom redakcijom,
kako se ne bi desilo da naš kupac 1. jula nema novine, odnosno ono za šta je
platio 850.000 evra. Napravili smo novi dogovor sa štamparijom oko štampanja i
uspeli smo da izađemo sa samo jednim preskočenim brojem, nakon čega je tiraž iz
broja u broj rastao. Međutim, zbog konkurencije koju smo prvi put imali u
istoriji Subotičkih novina i to od ljudi koji su do juče pravili Subotičke
novine, došlo je do opadanja prodaje između ostalog i zato što je konkurencija svojim
novinama dala ime Subotičke što se može smatrati krađom brenda, identiteta, jer
su se i Subotičke novine tokom 114 godina kod prodavaca od strane naših
čitalaca tražile i prepoznavale kao Subotičke. Da u ovoj državi ima pravde i da
je ovo funkcionalna država taj konkurentski list ne bi izlazio duže od dve
nedelje. Ne možete nešto ukrasti i plagirati i onda reći to je konkurencija. Ne
to je krađa i fotokopija. Naš novi vlasnik nas je u početku podržavao jer je
shvatio da je ovo taktička situacija. VAC zna da mi radimo ispod cene koštanja
a zna i da i taj drugi list radi ispod cene koštanja. Sada je pitanje ko će
duže izdržati i da iz dodatnih izvora pokriva razliku između prihoda i rashoda.
Naš šef je to shvatio i krenuo je zajedno sa nama da na tržištu pobedimo taj
list. Onda je posle nekoliko meseci digao ruke i odustao. Pored toga pogrešna obaveštenost
i očekivanja novog vlasnika da ovaj lokalni list sa dugom tradicijom, ugledom ne
može da ostvari mesečni profit od 10.000 evra, kako je njemu neko rekao, doveli
su do toga da se od oktobra 2006. prestaje sa isplatom zarada i doprinosa.

Prema pisanju Politike od 26. februara, „Nekoliko
sedmica nakon poziva iz redakcije, Agencija za privatizaciju došla je da
prekontroliše kako se sprovodi kupoprodajni ugovor kojim je konzorcijum od tri
fizička lica kupio lokalni nedeljnik Subotičke novine. U brzini te reakcije
malobrojni preostali novinari opštinskog lista vide znak da je državi ipak
stalo do toga kako teče privatizacija prvog lokalnog glasila u Srbiji, iako je
do sada bilo mnogo trapavosti i nelogičnosti.

U prvoj "rundi" posle privatizacije
izvesno je da su na gubitku pre svega novinari – preostala četiri novinara od
oktobra nisu dobila platu, novine beleže minus u poslovanju, a većinski vlasnik
Rajko Stojnić na ime Subotičkih novina zadužio se stavljajući svoju kuću pod
hipoteku od 21 milion dinara. Novac s računa preduzeća preliva na svoj privatni
račun, a za to vreme firma radi bez ijednog izabranog poslovodnog tela, nema ni
direktora, ni upravni, ni nadzorni odbor.“

– Primer privatizacije Subotičkih novina je
primer jako loše i nesrećne privatizacije, jer je sa jedne strane nesavestan
kupac a sa druge strane država takvog kupca nije zaštitila – kaže Đorđević. – U
takvim okolnostima novi kupac namerno ide u stečaj, jer ako do toga ne dođe, on
državi mora da da još 700.000 evra, jer je novine kupio na 6 godina otplate. Jedan
od načina na koji može da se oslobodi te obaveze je da nas otera u stečaj i pored
toga da iz Subotičkih novina izvuče svaki dinar kako bi pokrio izdatak koji je
dao za prvu ratu i pri tom još sebi obezbedio profit od 150 do 200%. Postupak
je jednostavan. Subotičke novine su pravno lice koje svaki dan ima gotovinski
prihod, ali on nikad nije kupio kancelarijski materijal narudžbenicom
Subotičkih novina, nego naručuje preko svojih drugih firmi i tako taj
kancelarijski materijal kada stigne do nas – košta mnogo više. Pored toga,
jedna anonimna firma u Subotici koja se bavi sitnom trgovinom i ima jednog zaposlenog
za mesec dana tržišnog zastupanja sa računa Subotičkih novina u januaru je skinula
700.000 dinara. I konačno, podignuta je hipoteka na Subotičke novine od deset
dvadeset miliona dinara,a ako se ne platiti ta hipoteka stečaj je samo
posledica.

Na pitanje da li je razgovarao sa novim
vlasnikom za koga se često kroz medije provlači i da je bivši pripadnik Legije
stranaca, Đorđević odgovara:

– Za kratko vreme smo ga jako dobro upoznali i
njegovu strategiju za koju je, kako bi je sproveo, doveo novu ekipu iz Novog
Sada, Zrenjanina i nekih drugih listova pod obrazloženjem da to čini kako bi
spasao Subotičke novine iako mi izlazimo svakog petka i redovno radimo. Što se
tiče toga, da li je bio pripadnik Legije stranaca, ja ne znam. Meni je Stojnić
koji ima oko 45, 46 godina u par razgovarao rekao: „Ja sam bio francuski
vojnik, ja sam bio ranjen i zato sam tako rano penzionisan.“ On to ne krije,
priča da je bio francuski vojnik.

O Epilogu novonastalih okolnosti, razvoju
događaja oko Subotičkih novina i koracima koji će biti preduzeti Đorđević kaže:

– Da bi smo sprečili stečaj, pokrenuli smo postupak da se raskinu
ugovori sa kupcem, pošto nikakvi razgovori sa njim nisu vredeli, čak ni
jednočasovni štrajk koji je održan 5. januara. Zaštitu naših prava i interesa
zatražićemo kod svih državnih institucija. Agenciji za privatizaciju smo dostavili
dosta dokaza kako on radi. Bila je kontrola, a on je posle razgovora rekao da
je Subotičke novine uterao u stečaj. Na toj osnovi tražimo da se raskine ugovor
o kupoprodaji. Na našoj strani je i nosilac konzorcijuma Nada Harnić koja je
pismeno zahtevala od Agencije da raskine ugovor. Pored toga Skupština opštine je
na svojoj sednici razmatrala stanje u Subotičkim novinama i donela odluku koju
je uputila agenciji gde traži da se vrlo ozbiljno menja model privatizacije
medija. Izvršno veće Vojvodine i pokrajinski sekretar za privatizaciju Ištvan
Pastor svojim potpisom i pečatom ministarstva uputio je Agenciji zahtev da se
raskine ugovor o kupoprodaji. Agencija je vlasniku ostavila rok od 30 dana da
ukine hipoteku i da isplati zarade, iako mi ne verujemo da će to učiniti. Naša
jedina namera je da ne dozvolimo da se rok od 30 dana za skidanje hipoteke
pretvori u 31 ili 80 dana – rekao je Ljubormir Đorđević.