U Nišu postoje tri velika romska naselja u kojima živi blizu 7.000 Roma. Naselja su divlja, a njihovu legalizaciju bi omogućio zakon koji predlaže Liga Roma, ali kako kaže predsednik ovog udruženja Osman Balić, država odbija da ga prihvati.
Beograd mala, Stočni trg i Crvena zvezda tri su najveća naselja u kojima živi najbrojnija nacionalna manjina u Nišu.
Sva naselja su bez komunalne infrastrukture, vodovoda i kanalizacije, a upravo zbog nelegalnih objekata stanovnici Crvene zvezde su nedavno skoro pola godine bili bez struje.
– Mi nemamo ni dovoljno para da rešimo naše stambeno pitanje, niti znamo kako. Dobro je da su nam bar strujomere postavili da više nemamo problema sa tim – kaže jedan stanovnik ovog naselja.
Balić kaže da je Liga Roma Vladi Srbije ponudila Nacrt zakon o legalizaciji romskih naselja, ali da on nikada nije došao do poslanika.
U poslednjih 15 godina imali smo četiri Zakona o legalizaciji, a ni jedan nije u obzir uzimao problematiku naselja u kojima žive Romi, a upravo je urbanizacija jedan od osnovnih preduslova za razvoj. Ne smemo zaboraviti da je stereotip o Romima upravo građen na izgledu romskih naselja, na tom nimalo izglednom položaju ljudi koji u njima žive – rekao je Balić.
Romska naselja u okviru postojećeg Zakona o legalizaciji ne mogu da budu legalizovana, a Balić kaže da je pored zadovoljena osnovnih potreba Roma, to važno i zbog istorije.
Previđa se činjenica da neka od njih datiraju još od 19. veka. Naselje Stočni trg u Nišu izgrađeno je još pre Drugog svetskog rata. Vrlo živa svedočanstva o načinu života u njemu sačuvana se ne samo u katastarskim spisima, već i u književnim delima. Zakon koji predlažemo doprinosi da se ova naselja zaštite kao urbani entitet, ali kao pravo na poseban način života – kaže Balić.
Predlog Lige Roma je, pojašnjava Balić, da se naselja legalizuju u celosti, bez naplate bilo kakvih taksi, jer se ionako nalaze na zemljištu lokalne samouprave.
Svesni smo da bi to moglo da se iskoristi kao kontraargument, ali ne treba zaboraviti ni činjenicu da je država dozvolila da najvrednija društvena imovina u vidu stambenog prostora za nevelike pare devedesetih pređe u privatne ruke, odnosno da stanari društvenih stanova postanu vlasnici. Zašto onda slično pravo ne bi važilo i za stanare romskih naselja – zaključuje Balić.
Pošto do sada među onima koji odlučuju nije bilo dovoljno sluha za zakon koji predlaže LIga Roma, predstavnici ovog udruženja uz pomoć Civil right defendersa krenuli su u javno zastupanje.
Naime, oni obilaze lokalne samouprave širom Srbije, lokalnim udruženjima i funkcionerima predstavljaju probleme stanovanja i zakon kao predlog rešenja i insistiraju na tome da se krene sa rešavanjem problema stanovanja Roma.