Stručnjaci
smatraju da nacionalizam i klerofašističke ideje kod mladih nisu samo deo ružne
prošlosti, te da će Srbija i ubuduće, zahvaljujući delimično i konzervativnoj
vlasti, imati slične probleme

Pravo ime za
ekstremizam je nasilje. Fizičko ili verbalno, svejedno je, tek, prema istraživanjima
u Srbiji ga upražnjavaju uglavnom generacije do tridesete godine. Vranje nije
ostalo imuno na tendencije koje prate naše tranziciono društvo, pa su se
izvesni oblici ekstremizma kod mladih ispoljili i u ovom gradu, pretežno u vidu
sporadičnih incidenata sa nedvosmislenim desničarskim, ređe levičarskim
predznakom. Istina, možda su poslednjih godina te tendencije malčice splasnule
i nisu na nivou iz miloševićevskog doba, kada je ovim gradom suvereno vladao
SPS, a lokalna vlast izbegavala da se suprotstavi pojavi aktivista „Obraza“ i
sličnih grupacija iz straha od gubitka nacionalističkih glasova.

U Vranju, i
uopšte na jugu Srbije, potpuno javno, preko verbalnih nastupa, plakata,
nacističkih simbola na fasadama zgrada, pretećih pisama upućenih nekim NVO,
novinarima, pripadnicima drugih etničkih zajednica, deluje više ekstremnih
organizacija. To su, pre svih, ćelije (ili barem po nekoliko aktivista)
Otačastvenog pokreta „Obraz“ (organizacije koja po mišljenju sociologa otvoreno
propagira ksenofobiju, rasizam, mržnju prema jevrejskoj ideji cionizma,
etničkim i seksualnim manjinama), Srpskog oslobodilačkog fronta (koji se
isticao pretnjama smrću novinarima „Vranjskih“ u vreme pisanja o „Aferi
Pahomije“), nacističkog pokreta „Krv i čast“, Nacional-socijalista juga Srbije…
Ovi poslednji imaju svoj bilten i zagovaraju ideje hitlerovskog nacizma. Tu su
i Svetosavski nacionalisti vranjskog kraja, koji sami sebe nazivaju „Vukovi srbski“
i sa posebnim pijetetom izgovaraju ono „srbski“.

METODE

Kada se u aprilu
2005. godine sada već dobro poznati „Nacionalni stroj“ u Beogradu obrušio na
Jevreje, B92 i neke NVO, ovdašnji ogranak iste organizacije oglasio se pozivom
preko plakata srpskim oružanim snagama da se što pre vrate na Kosovo i Metohiju
i odbrane srpstvo. Samozvani zaštitnici srpstva oblepili su tada čitav grad,
potvrđujući tezu da ekstremi koji zagovaraju ksenofobiju i
nacional-socijalizam, i „desnog“ i „levog“ opredeljenja, često žive u manjim
gradovima gde snažno opažaju etničku pretnju. Iako mladi ističu da uočavaju
izvesne manifestacije takvih kretanja među pojedincima u svojoj generaciji,
nerado govore o tome. Mlada gimnazijalka, koja nije želela da joj pominjemo ime,
tvrdi da je nekim njenim školskim drugovima u slobodno vreme omiljeno štivo
nacistička literatura.

– To su časopis
«Srpska divizija – Krv i čast», bilten Nacional – socijalista Južne Srbije,
koji preuzima tekstove iz već pomenutog časopisa sa izvornim citatima iz
tekstova Hitlera, Gebelsa, Geringa i drugi poznatih nacista. Čitaju se „Main
Kampf“, „Protokoli sionskih mudraca“.

Uvidom u ovu
literaturu, koju roditelji u Vranju sve češće pronalaze sakrivenu u sobama
svoje dece, hrišćanstvo se odbacuje kao mazohistička religija, a pacifizam,
tolerancija i jednakost su, kako se kaže, „sumanute gluposti i poturaju ih
mediji koji rade na sluđivanju srpskog naroda“. Žrtve pretnji, pa čak i
fizičkih napada, istina u nešto većem obimu pre 2000. godine, bili su i vranjski
Romi.

– Propagandnog
materijala, osim pomenutih časopisa – kaže naša sagovornica – ima dosta, i na
internetu i preko brošura koje su se ovde pojavile. Ovde se rastura i list
Svetosavskih nacionalista vranjskog kraja pod nazivom „Vukovi srbski“.

Drugi naš
sagovornik, student istorije, takođe Vranjanac, ima svoje mišljenje o celoj
priči.

– Meni je recimo
blizak svetosavski nacionalizam vladike Nikolaja jer smatram da tu nema ničeg
agresivnog. Jednostavno, radi se o ljubavi prema vlastitom narodu i zemlji, bez
mržnje prema drugima. Nisam član nijedne ekstremne organizacije, ali znam da
one imaju svoje ljude i ovde. Znam i kako neki od njih razmišljaju i to su po
meni lude ideje. Takvi ljudi su za zatvor. Ali policija i vlast ništa ne
preduzimaju. Kada je reč o plakatima „Nacionalnog stroja“ koji su ovde osvanuli
pre dve godine kao pozivi vojsci da se vrati na Kosovo, mislim da je taj
materijal stigao iz nekog većeg grada, te da je broj pripadnike tog pokreta
minimalan. Znam da u Vranju ima čak i nacističke literature, pa i onih koji je
čitaju, ali to ne odobravam.

U javnosti, pa
čak i u prestoničkim medijima, proteklih godina je isticano da je Sabor
omladine Justinove iz Vranja pridružena članica Dveri srpskih, zajedno sa
Svetim Justinom filozofom i Svesrpskim udruženjem Vitez. Sve nabrojane organizacije
poznate su po tome da se parama SPC, često i države („Dveri“ podržavaju Sandra
Rašković – Ivić i Ministarstvo kulture) osnivaju na fakultetima, gde organizuju
i razne tribine u kojima se propagiraju kleronacionalističke i retrogradne
ideje, iako je versko i političko organizovanje na univerzitetu zabranjeno.
Bilo je slučajeva da SPC organizuje i kampovanja mnogih ovakvih grupa u
manastiru Prohor Pčinjski, gde je održana i Prva skupština makedonskih
antifašista, a mecena je često i Vlada Srbije.

Milan Mihajlović,
predsednik vranjskih justinovaca, tvrdi da organizacija na čijem je čelu nije
ekstremistička, već da se bavi edukacijom pravoslavne omladine.

– Te sumnje u naš
ekstremizam – ističe Mihajlović – dolaze iz pogrešnog tumačenja vere. A naš
jedini cilj je duhovna i biološka obnova srpskog naroda, posle decenija
komunizma, i širenje ljubavi prema svima, ne samo prema svojoj naciji. S tim
što nam je srpski narod, naravno, na prvom mestu. Ekstremizam je subjektivna
stvar, možda je ima kod pojedinaca, ali kod nas u organizaciji je nema. Što se
tiče saradnje sa „Dverima“, ona se svodi na naše susrete na saborima
pravoslavne omladine i na izvesne vidove saradnje u nekim zajedničkim akcijama,
poput borbe protiv „bele kuge“. Što se tiče krajnjeg desnog ekstremizma među
mladima, on nije u duhu srpskog naroda, to su novotarije sa Zapada od kojih nam
bolje biti neće. Međutim, koliko se sećam postupka Nacionalnog stroja na
tribini u Novom Sadu, prethodio mu je drugi ekstrem – lepljenje plakata od
strane levo nastrojenih nacionalista sa natpisom „Draža Mihajlović – streljanje
je ok“. Tako da je jedan ekstremizam povukao drugi.

(RE)AKCIJA

Biljana Kovačević
Vučo, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava, mišljenja je da, ni nakon
demokratskih promena u Srbiji, ne opada intenzitet ekstremističkih tendencija
kod ljudi koji su im skloni, pa i kada je reč o mladima.

– Čak naprotiv –
mišljenja je Kovačević – Vučo – samo je takvo ponašanje dobilo drugačiji oblik
nakon Miloševića. Naime, sa Koštunicom je cela politika dobila desnu,
konzervativnu i nacionalističku opciju. Sada imamo jedan period stagnacije,
gomile frustriranih, nezaposlenih ljudi, jer se aktuelna vlast nije
distancirala od zločinačke prošlosti. Ta stagnacija deluje pogubno i tonemo sve
dublje. U takvom okruženju pojavljuju se orkestrirane grupe mladih ljudi.
Međutim, nije problem što su to mladi. Sa tim se suočava ceo svet. Problem je
što su oni orkestrirani od raznih centara moći. Kao što je, koliko se sećam
„Obraz“ svojevremeno stvorila vojska, ili neke slične organizacije Srpska
pravoslavna crkva. Nije problem ni u tome da li te grupe imaju hiljadu ili pet
hiljada članova. Ako bi se bavili masovnošću, onda pričamo o posledicama. Problem
je u činjenici ko stoji iza toga, koliko to prestaje da bude incident, a
postaje pojava. Umesto da ih vlastitim mehanizmima spreči da šire ekstremizam
bilo koje vrste, vlast takve pojave neposredno ili posredno podržava. Treba čak
postaviti pitanje odgovornosti vlasti jer podstiče ponašanje koje se kosi sa
zakonima.

Čini se da vlast, zaista, ne pomaže mladima da polako krenu da
zaboravljaju na mržnju prema drugim verama, rasama, nacijama. Pojava koja je,
kažu sociolozi, posledica trinaestogodišnje izolacije od sveta i kreiranja
pogrešnog sistema vrednosti. Ukoliko želimo da smanjimo onih dvadeset odsto ekstremno
nastrojenog stanovništva, moraće stvari da se menjaju iz korena, a da nacionalistički
i fašistički ispadi budu adekvatno sankcionisani. Demokratizacija društva,
lustracija i profesionalizacija pravosuđa, te porast standarda građana, odavno
je poznato, najbolji su put za drastično smanjenje broja onih koji šire
rasizam, nacionalizam i ksenofobiju.