Prošle godine je
tim za decu i omladinu Centra za socijalni rad u Užicu radio sa decom sa poremećenim
ponašanjem, odnosno sa 46 maloletnih lica koja su počinila krivična i 119
maloletnih lica koja su počinila prekršajna
dela. Socijalni radnik Mira Gavrić kaže za “Vesti” da su se prekršaji
odnosili na dela iz oblasti javnog reda i mira, Zakona o bezbednosti saobraćaja
i Zakona o vojsci, dok su najčešća krivična
dela krađa, ugrožavanje javnog saobraćaja, falsifikovanje isprava, falsifikovanje novčanica, neovlašćeno držanje
opojnih droga, razbojništvo, tuče i
telesne povrede

Da li su i koliko
mladi zadovoljni u našem gradu, šta im nedostaje, gde bi i kako bi najviše
voleli da provedu slobodno vreme, to bi bila anketna pitanja na koja bismo možda
dobili adekvatne odgovore i na pitanje: zašto neki od njih prekorače u
maloletničko prestupništvo. Dok ih zaista ne saslušamo, i dalje ćemo smatrati da
je dovoljno da im obezbedimo elementarne uslove za život i štogod pride. A njima
je, kažu, potrebno mnogo više, pogotovo u gradu koji nema ni dom kulture, ni
dom za mlade, bazen, klizalište…

Nepotpune porodice

I pored preventivnih
školskih akcija, obračuni među mladima u užičkim osnovnim i srednjim školama nisu
retki, a katkad đačke zađevice “rešavaju” i roditelji. Na tretmanu užičkog Centra
za socijalni rad nije mali broj maloletnika koji su počinili prekršajna i krivična
dela samo zato što im je trebalo nešto “zanimljivo” da se dokažu i pokažu. Prošle
godine je tim za decu i omladinu Centra za socijalni rad radio sa decom sa
poremećenim ponašanjem, odnosno sa 46 maloletnih lica koja su počinila krivična
i 119 maloletnih lica koja su počinila prekršajna dela. Socijalni radnik Mira Gavrić kaže za
“Vesti” da su se prekršaji odnosili na dela iz oblasti javnog reda i mira,
Zakona o bezbednosti saobraćaja i Zakona o vojsci, dok su najčešća krivična dela krađa, ugrožavanje javnog
saobraćaja, falsifikovanje isprava,
falsifikovanje novčanica, neovlašćeno držanje opojnih droga, razbojništvo, tuče i telesne povrede. Ono što
je karakteristično u poslednje tri godine je da nema mnogo teških krivičnih
dela kao što su ubistva, pokušaj ubistava, kao ni teških telesnih povreda.

U centru su
radili i sa desetoro dece koja su krivično neodgovorna, dakle koja su učinila
krivična dela a nisu napunila ni 14 godina, kao i sa 14 maloletnika koji su činili
krivična i prekršajna dela, a dva ili više puta počinjena krivična i prekršajna
dela 22 maloletnika ukazuju da se dosta dece na tretmanu Centra za socijalni
rad pojavilo prvi put.

– Oni imaju uvek
svoju priču, to je njihov način ispoljavanja nekog svoga bunta. Najčešće nisu
ni svesni šta rade, većina nije svesna da je to krivično delo. Oni su hteli da
se provozaju ukradenim motorom, autom,
da sa društvom uzmu čokolade, bombone, sokove , jednostavno zato što su
tako hteli. Nije to bila nužnost, zato što su gladni ili nemaju para, jer većina
te dece potiče iz porodica prilično dobrog materijalnog stanja, kaže Mira Gavrić.

Siromaštvo, dakle,
nije uzrok pomenutih krivičnih dela,što je samo pre 20 godina bio čest slučaj,
uzrok su bile i nepotpune porodice, razvedeni roditelji što danas nije
karakteristično.

-To što mladi čine
događa se svuda i u svako doba dana. Jesu to najčešće kafići, ali i ispred škole, može biti na ulici i bilo
gde. Tuče kao tuče bez velikih posledica su oduvek bile nešto što se naziva
“normalno”. Ali iz tih tuča mnoga deca upravo izađu i privedena od policije,
registrovana u policiji i uključena u proces tretmana koji
sprovodimo, tvrdi Mira Gavrić.

Unca preventive

– Izgleda da time
mladi samo imitiraju starije, konstatuje Ljubinko Zlatić, pedagog u Osnovnoj školi
“Stari grad”.

– U školi postoje
mogućnosti da se pomeri stanje na bolje, ali ako se generalno ne promeni klima
u društvu, klima u sredini gde mladi žive,
onda škola može da radi mnogo toga, ali
sa malim i neznatnim učinkom. Deca su okružena nasilničkim ponašanjem na
televiziji, u skupštini, na sportskim
terenima, na ulici, toliko je negativnih primera da škola ne može biti izolovano od toga što se dešava.
Kada u takvom okruženju deca odrastaju ,
a pogotovu ako i u porodici nije zdrava klima, onda ne čudi što se sve to
prenosi na decu. Škola može da pravi
određene pomake kroz preventivne aktivnosti, ne
kaže se džabe da “više vredi unca preventive nego funta lečenja”. A
osnova preventivne aktivnosti je da učenike osposobljavamo da čujemo jedni
druge, da govorimo jezikom tolerancije, da sukobe rešavamo na konstruktivan način,
kaže Ljubinko Zlatić.

Ni školski
prostori, naročito dvorišta, nisu pošteđeni đačkih tuča koje se obično zakazuju
posle završenih časova kada ni školski policajci nisu u blizini. Ne retko potežu
se noževi, navijačke baklje, metalne šipke, bokseri, razni bodeži. Pa ipak, ohrabruje
činjenica da u Užicu nemamo porasta maloletničke delikvencije, kako tvrde nadležni
u Centru za socijalni rad.

Ljubinko Zlatić
podseća da je važno poštovati školska pravila ponašanja donesena dogovorom svih,
pa i učenika, te tako stvoriti takvu klimu u školi koja će biti prijatno okruženje
za decu. On još kaže da treba škola otvoriti i vikendom, što potvrđuje
iskustvom škole u kojoj radi. Naime, škola je u saradnji sa Skupštinom opštine
tri meseca imala subotu kao dan otvorene škole za rad devet sekcija, između
ostalog, i rad bioskopa. Subotom se preko 300 učenika okupljalo na zanimljivim aktivnostima kao što je odbojka, škola keramike, zanimljiva
biologija, ekološke radionice, mladi istraživači, zanimljiva hemija.

-Država mora drugačije da se odnosi prema školi i obrazovanju,
ne može da iz bruto nacionalnog dohotka za obrazovanje da izdvoji 3,2 odsto. U
evropskim zemljama ta cifra je dvostruko veća. Takav je odnos države, a naš
grad je jedan od retkih gradova koji nema dom kulture, niti dom omladine, iako
ga imaju i manje sredine u okruženju. Deca su praktično gurnuta u kafiće, a da
ne pričamo o nezaposlenim.

Pomeranje granice

Maloletni
prestupnici sve su mlađi, stoga ne iznenađuje da mnogi upiru oči u osnovnu školu i njen rad na preventivi
takvog ponašanja. Tim problemom prošle godine bavilo se svih šest osnovnih škola
iz Užica i Sevojna kroz projekat koji su nazvali “Škola bez nasilja”. Projekat
je finansirao Fond za inovacije a podržali su
Centar za socijalni rad i nevladina organizacija Centar za prava deteta.
Nastojali su da uspostave što širu i kompleksniju saradnju više činilaca, kao što
su škole, roditelji i šira društvena zajednica. jer jedna karika u tom lancu ne
može mnogo da učini. Koordinator ovog projekta Katarina Karanović za “Vesti” o tome kaže:

– Projekat je
pokušaj prevencije vršnjačkog nasilja u školi. Kad govorimo o vršnjačkom nasilju
ne mislim samo na fizičko nasilje, već i na verbalno nasilje na koje, na žalost,
sve manje reagujemo. To su uvrede, omalovažavanje, izolovanje pojedinaca u odeljenju
u školi. Naravno, to emocionalno nasilje teško je izmeriti, ali svesni smo da ono
postoji. I zato jedan od ciljeva projekta je bio da uspostavimo i bolju
komunikaciju među vršnjacima. U tom pravcu smo imali niz aktivnosti u koje smo
uključili i decu koja su imala probleme u ponašanju kao i one koji nisu imali
probleme kako bi bili zdravo jezgro u tim grupama. Sa njima smo radili niz
radionica, nastojali smo da na tim radionicama realizujemo teme o nenasilju, zdravoj komunikaciji, prevazilaženju
problema, uvažavanje, prihvatanje različitosti.

Katarina Karanović
podseća da nasilja najčešće dolazi ako
deca nisu zaposlena, ako imaju previše
slobodnog vremena koje nisu usmerili na neku aktivnost. Ispitivanjem njihovih stavova saznalo se koje
su to aktivnosti kojim bi oni želeli da se bave. Na taj način su u svakoj školi
organizovali niz aktivnosti koje su kroz radionice sprovedene, kao što je, na
primer “škola stripa”, “obojena škola” u kojoj su radili mali likovnjaci, škola glume, škola plesa, razne multimedijalne radionice, sve ono što
je aktuelno i što mlade privlači i interesuje.
Te kreativne radionice toliko su dobro prihvaćene da su u ovoj školskoj
godini nastavile i zamenile rad školskih
sekcija , sada su ozvaničene i ostale kao sastavni deo školskih programa.

Slobodno vreme

– Pokušali smo da
promovišemo sport, u svakoj školi smo organizovali malu školu košarke, naročito
za one koji ne pohađaju neke treninge, a organizovali smo i međuškolski košarkaški kup. Pokušali smo da animiramo i lokalnu zajednicu
da razmišlja o problemu mladih, tako da smo na “ Danu tolerancije”
organizovanom na Trgu u Užicu uputili naše poruke tolerancije gradu i opštinskom
rukovdstvu kako da bolje shvate i vide
mlade i njihove potrebe u ovoj sredini.
Ono čime se posebno ponosimo je promovisanje najuspešnijih učenika osmog
razreda iz svih osnovnih škola u gradu. To je organizovano u hali sportova i
imalo je izuzetno pozitivan odjek,
posebno kada su učenici pozdravili svoje drugove koji su ostvarili najbolje
rezultate, kaže Katarina Karanović, pedagog u Prvoj osnovnoj školi “Kralj Petar
drugi” u Užicu.

Naši sagovornici
podsećaju da mlade generacije nisu dovoljno ni shvaćene od roditelja koji u
svakodnevnoj trci za parama na njih zaborave.

– Nastojimo da sa
roditeljima uspostavimo kontakt i objasnimo da je važno da oni znaju gde su njihova
deca, sa kim se druže, u čijem su okruženju, koliko je njihovo slobodno vreme i
čime su u tom vremenu okruženi. Naravno, roditelji treba da imaju poverenje u
dete, ali to poverenje mora se proveravati. Važno je uspostaviti kontakt sa
razrednim starešinom, stručnim saradnikom, direktorom, važna je iskrenost u
razgovoru i zajedničko praćenje svega što se tiče dece. Biti dovoljno ubedljiv
kao roditelj nije lako, jer najlakše je
dići ruke kao roditelj i kad naiđu problemi reći “ja tu ne mogu ništa”. To je
nezahvalan stav. Deca se moraju vratiti porodici i porodica deci. Škola je tu
da usmerava, uči, podržava, ali porodica je nešto drugo, i važnije.

Šta pruža grad

Nasilje u školi
nije mimoišlo ni Užičku gimnaziju. Kako su mu se suprotstavili?

– Protekle godine
sve više devojčica u ovoj školi stvorile
su takvu atmosferu da je nasilje svedeno na
sporadične slučajeve, nije bilo velikih tuča, zakazanih tuča, kaže pedagog
Zaim Ramović.

Uz to, u ovoj školi
žele da stvore uslove za organizaciju što više vannastavnih aktivnosti
koje bi privukle pažnju mladih.

– Školski
parlament nam traži da organizujemo razne turnire, takmičenja, izložbe, učešće
u raznim vannastavnim aktivnostima.

Dobro osmišljeno
slobodno vreme pruža šansu da ga mladi drugačije iskoriste i ispune. Uglavnom
su gimnazijalci bili nosioci kreativnih aktivnosti, oni su bili nosioci raznih
aktivnosti sa Centrom za prava deteta i sa drugim vladinim i nevladinim organizacijama.
Imamo tradicionalne turnire u fudbalu, košarci,
tokom godine imamo razne manifestacije povodom određenih praznika. Svečana
sala im je otvorena za razne aktivnosti. Ovih dana jedan učenik postavlja izložbu
svojih likovnih radova, imamo i naš ženski rokenrol bend, pokušavamo da
uspostavimo saradnju sa drugim gimnazijama, imali smo goste iz Rusije. Imamo
decu koja su članovi kulturno umetničkih društava, naša deca su ovde oformila i
dens grupu i mešoviti hor koji već ima nastupe, ističe Ramović.

Ima li u Užicu prostora
koji bi se mogao ustupiti mladima? Dom
vojske je prazan, o Šarenoj sali govori se već više godina. Ima li u gradu
dovoljno sluha za potrebe mladih? Vrednosni sistem je poremećen, jedan je srušen
a nije izgrađen novi. Pritom, na delu su neki novi i sumnjivi modeli. Nije dovoljno dovesti samo školske
policajce, već stvoriti uslove da školskih policajaca uopšte i ne bude.

Ljubinko Zlatić
kaže da je kroz projekat “Škola bez nasilja” u OŠ “Stari grad” prošlo preko 450
učenika, a kreativne radionice su učinile
da se nakon deset meseci trajanja projekta zaključi da je došlo do znatnog
smanjenja nasilničkog ponašanja mladih, kao i smanjenja broja izrečenih
vaspitno disciplinskih mera.

– Projekat je bio dobra inicijativa, pokazao je šta i kako bi trebalo da
se radi sa mladima, koji sadržaji privlače njihovu pažnju. Ali, bojim se da će sve to za nekoliko godina pasti u zaborav
ukoliko se u takve akcije ne bude ulagalo, jer entuzijazam nije dovoljan.