Kafana je moje pozorište!

Kada se spomenu “Crne Mambe“ svi odmah pomisle na Nešu Saita. Malo ljudi međutim zna da čuveni niški muzičar, ni nakon četiri decenije na muzičkoj sceni, nema ni jedan snimljen album.

– Ostao sam veran kafani jer za mene je kafana pozorište. Generacije u kafani dođu da me slušaju. Moji sait 1gosti su bukvalno od 13 do 70-80 godina, imam ja jedan snimak, tu pesmu mi je dao Toma Zdravković 1983. godine kad sam svirao sa njim. Snimio sam je u Radio Nišu sa pokojnim bata Laletom snimateljem i njegovom ekipom, ali ni ona nikada nije izašla, zato što ja jednostavno nisam hteo da delim snimak. Ali sam recimo na bezbroj snimaka svirao, radio sam 80-tih godina  sa svim poznatijim pevačima u staroj Jugoslaviji i sa svim poznatijim muzičarima.

Jedan period kada ste radili sa Šabanom Bajramovićem je obeležio vaš život.

Sa Šabanom sam počeo da sviram veoma mlad. Moja prva Nova godina, doček 75-te godine, svirali smo u motelu „Deligrad“. To je bila moja prva zvanična svirka sa njim. Imao sam imao 17 godina. Ajde da ne kažem da sam muzicirao, Šaban nije voleo da kaže da je muzicirao, on je voleo te vašare, tu je on bio kralj. Tako da ja mislim da sam periodično snjim radio, moja karijera je išla malo drugačije. Ja sam muziku morao da naučim od azbuke od slova A, 73/4 sam polagao prijemni u bivšem Udruženju džeza i zabavne muzike kod pokojnog Bate Anastasijevića, tako da sam imao sreću da radim sa mnogo, mnogo, velikim muzičarima i da sam taj moj diapazon muzike stvarao od tad. Šaban je biol jedan specifičan čovek, ja sam uvek pričao kad je Bog slao prototip Cigana na zemaljskoj kugli on je poslao Šabana. Najkraće što mogu da Vam kažem to je iz tri četri reči „kad se nadaš on te zezne, kad se ne nadaš on ti pomogne“ .

Šabana više nema, ni Bulevara nema ostao je onaj spomenik u centru koga svremena na vreme ofarbaju pa ga brišu.

Pa znate šta da Vam kažem ne može Šaban da ima Bulevar na margini gde nijednog Nišlije nema. Šaban je za centar nema tu šta da se priča, sad kad odete u svet, ranije je svet bio poznat po drugu Titu, a sad kad odete za Niš niko ne zna, kad kažete Šaban Bajramović onda je sve jasno. On je naravio veliki svetski bum bio je i u Americi i Australiji, on je prvi provalio da recimo ode u južnu Ameriku tamo da peva, znate li vi šta znači da odete i u Južnoj Americi da svirate?

Kako sačuvati romsku kulturu/muziku danas?

Verujte mi da sam postao možda poslednji koga ne interesuje drugo sem prave muzike, a tu je i moja sait 2romska prava ciganska muzika. Šaban je napraviol taj stil i sjedinio ceo Balkan. Šaban je veoma veliki lik. Znači ja sviram romsku, mađarsku,bugarsku i još mnogo druge. Ali pravu romsku bez primesa druge muzike to je Šaban veoma vešto radio. Imam bezbroj priča sa Šabanom koje planiram da stavim u knjigu. To mi je prva ideja a druga ideja mi je da prikupim sve niške stare pesme, da ubacim romanse, šlagere da notiram, to da ostavim deci sa tekstom. Aca Blatnik je bio uz mene hteo je da mi uradi sve crteže, tu je Ivan njegov koji odlično sllika, da snimim i da napravim jedno hiljadu primeraka o mom trošku da dam gradu da uvek ko dođe daju kao prezent.  Mora da se ostavi nešto iza nas, mnogi pevači su zaboravljeni, ja kažem u naše vreme su bile ploče, ali mnogi pevači su se zaboravili, mnogi veliki pevači, ali ako vi ostavite knjigu to se ne zaboravlja.

Ko je Neša Sait?

Neša je jedan od retkih muzičara koji je obišao svet svojom muzikom, pre dve godine je osnovana NVO Federacija romskih osnovaca I srednjoškolacaSrbije  na čijem je čelu Neša Saita koji kaže da je ova NVO  pokrenula je inicijativu za poboljšanje položaja Roma i ostvarivanja njihovih većih prava i angažmana u obrazovanju. Cilj je da se udruživanjem institucija koje se bave edukacijom pomogne deci romske nacionalnosti.  Samim tim mu je poznat položaj romske zajednice u svetu i na Balkanu te naglašava da je Grčka zemlja u kojoj ne gledaju ko je ko, dok je u Srbiji nacionalna pripadnost  izraženija.

– U Grčkoj retko ko zna da su 80% dobrih muzičara Cigani. Socijalističke zemlje su specijalisti da uopšte naprave taj jaz Ciganin i …, u Grčkoj je to sve spontano to ne gledaju, gledaju naše socijalističke zemlje dan danas.i onda dođete do toga…. ja sam sad hteo da odem, nemam vremena razgovarao sam sa mojima iz benda, mi imamo dva naselja koja su mnogo ugrožena, ne ide to da kažem ali 3-4 meseca nemaju struju, naselje  Crvena zvezda nema struju, ne kažem ja svi treba da plaćaju struju ali hoću samo jedno da kažem, ja sam putovao mnogo,  u svim zemljama, znači ja ne želim da odvajam svoj narod uopšte, znači u svim zemljama postoje kampovi ili naselja gde im je sve besplatno, znači sve im je besplatno, oni im daju prostor, oni im daju one kampine oni im prave kuće baš zbog toga, jer pazite vi ne znam dal znate koliko je Roma sada otišlo na azil?

Kao što se I može videti iz ove priče, g.Saita je muzičar, a takođe I borac za kulturu, jezik, tradiciju I obrazovanje a sve u cilju  očuvanja identiteta romske zajednice. Danas je mali broj ovakvih aktivista verujemo da že ova primer aktivizma uticati na mnoge mlade romske aktiviste da pronađu svoj pravac delovanja za bolji život romske zajednice.

Projekat_Glas_Roma_u_lokalnim_zajednicama-disclaimer

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

Stručni i profesionalni lokalni mediji

Projekat  ” ”Stručni i profesionalni lokalni mediji”  zasnovan je na potrebama koje su članice PU ”Lokal pres” / 48 lokalnih medija/ navele u svojoj redovnoj godišnjoj anketi kao svoje primarne potrebe za 2017. godinu. Podrazumeva realizaciju  2 tematske radionice. Projekat je utemeljen  na jačanju stručnih kapaciteta medijskih uposlenika i to lokalnih menadžera i novinara u […]

DETALJI O PROJEKTU
„Daj(e) se na znanje“ – medijska mreža za bolje obrazovanje Roma

Projekat „ „Daj(e) se na znanje“ – medijska mreža za bolje obrazovanje Roma,  usmeren je na povezivanje romskih i klasičnih lokalnih medija kako bi se slabosti jednih i drugih prevazišle u cilju unapređenja informisanja lokalne zajednice. U projekat je uključeno šest redakcija – četri medija, i dve romske redakcije koje funkcionišu u okviru udruženja, ali […]

DETALJI O PROJEKTU
Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres”

U 2017. godini nastavlja se višegodišnji projekat Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” čiji je cilj da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Tokom projekta  planirane su aktivnosti: Zastupanja članica […]

DETALJI O PROJEKTU