Razgovori sa sagovornicima na temu mladi i politički
izazovi nastali su između 17. februara (otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije)
i 11. maja (lokalni, pokrajinski, republički izbori u Srbiji), kada je zemlja
bila „ranjena“, a političari nahuškani jedni na druge.

U ovom projektu učestvovali su mladi Bečejci iz
sledećih stranaka: Angela Kusli (Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara),
Dario Hajrić (Demokratska stranka), Marijana Đaković (G17 Plus), Bojan Vučković
(„Kao jedna kuća“), Žarko Aleksandrić (Liberalno demokratska partija), Gabor
Đula (Liga socijaldemokrata Vojvodine), Jelena Aničić (Pokret snaga Srbije),
Siniša Erak (Socijalistička partije Srbije), Svetlana Stefanović (Srpska
radikalna stranka) i Atila Silađi (Savez vojvođanskih Mađara).

Veoma je širok dijapazon motiva za bavljenje
politikom koje su mladi Bečejci naveli.

– Razlozi mog ulaska u Srpsku radikalnu
stranku su pre svega ideološke prirode. Principijelnost i doslednost koju
stranka ispoljava dugi niz godina su takođe jedan od bitnih razloga mog
opredeljenja za ovu političku opciju. Mnogo uticaja na mene je ostavio i
ostavlja lider SRS i njen predsednik dr Vojislav Šešelj, koji se već dugih pet
godina bori za istinu u Haškom kazamatu, dokazujući nevinost Srbije i srpskog
naroda, gde je samo nastavio svoju mukotrpnu i dugotrajnu borbu za ostvarenje
ideala naše stranke – rekla je Svetlana Stefanović, članica Saveta za omladinu
i sport SRS u Bečeju.

– Odabrala sam politiku jer želim da, u skladu
sa svojim mogućnostima, dam vlastiti doprinos afirmaciji i jačanju demokratskih
i proevropskih vrednosti, kao i smanjenju oblika socijalnog isključivanja,
netolerancije i netrpeljivosti upravo u zajednici čiji sam i sama deo – objasnila
je Marijana Đaković, predsednica Omladinske mreže G17 Plus Bečej i regionalna
koordinatorka u okviru Sekretarijata za međunarodne odnose G17 Plus.

Gabor Đula, predsednik omladine Opštinskog
odbora LSV ovako objašnjava zašto se bavi politikom:

– Da utičem na situaciju i na političku scenu
u mojoj okolini, u mojoj opštini. Da pokušam svojim radom i trudom popraviti
položaj mladih u opštini Bečej.

Bojan Vučković, jedan od koordinatora „Dečije
sobe“, podmlatka u Bečeju nedavno osnovane stranke „Kao jedna kuća“ kazao je da
je razlog što se bavi politikom:

-Bečej! Želja da dam svoj doprinos u kreiranju
lepše budućnosti našeg grada.

Interesantno je da niko nije pomenuo jedan od
glavnih razloga ulaska mladih u politiku, a to je zaposlenje. Javna je tajna da
ljudi koji se nalaze u nekoj političkoj partiji mogu doći lakše do posla, nego
politički apstinenti. Nekada je u FNRJ i SFRJ bila praksa da ako si u stranci
(KPJ i SKJ) automatski si dobar, politički podoban član društva i već unapred
registrovan za radno mesto u socijalističkom samoupravljačkom društvu. Ovakav
vid preporuke naročito je bio moderan posle sedamdesetih godina XX veka kada se
prešlo sa intenzivne na ekstenzivnu politiku zapošljavanja, kada je nastao
manjak radnih mesta.

Danas je priča ista, ali ima više glumaca
(političkih stranaka). Poznato je da je oko polovina nezaposlenih građana Srbije
mlađe od 30 godina.

Primera radi, 2005. godine 400.000 mladih
napustilo je državu, a od tog broja 30.000 je visoko obrazovanih. Ako si bliže
vatri (vlasti) nećeš se opeći, već zaraditi. Poznata je priča mladih, naročito
u manjim sredinama kao što je Bečej, u kojoj se nadaju da će po završetku
školovanja prići nekoj političkoj organizaciji ne bi li se lakše zaposlili.

Koliki je uticaj omladinaca u stranci na
politiku te partije? Prema iznetim podacima može se doneti ocena da je broj
mladih u strankama solidan. Prema rečima sagovornika broj omladinaca se kreće
od 20 do 40 procenata, tj. svaki peti, pa i četvrti član po statutu stranke ima
status političke omladine.

Na pitanje da li njihovi predlozi nailaze na „diskriminaciju“
od starijih kolega, dobili smo sledeće odgovore:

– Sve je stvar dogovora i prioriteta – kazao
je Atila Silađi, predsednik Omladine SVM-a.

– Ne, naprotiv, sugerišu nam i pomažu ukoliko
nastane problem – objasnio je Bojan Vučković iz „Kao jedne kuće“.

– Ne, naše mišljenje je potpuno ravnopravno u svim
organima stranke, a sa starijim kolegama i predsednikom Opštinskog odbora imamo
odličnu saradnju – rekao je Dario Hajrić, predsednik Kluba Demokratske omladine
Bečeja i potpredsednik Izvršnog odbora Demokratske omladine Vojvodine.

I pored zvaničnih, službenih odgovora na
postavljeno pitanje da u saradnji sa svojim starijim kolegama imaju odličnu
saradnju, delovanje omladine na
politički život svoje stranke je često vezan za usvajanje njihovih predloga
koji su najčešće sitne, tehničke prirode, banalne i trivijalne važnosti, kao
što su vreme održavanja sastanka, od koje ulice početi lepiti plakate i tome
slično.

Da li su oni operativci na terenu, koji
praktično sprovode ideje stranke među građanstvom? Preciznije, da li oni samo
lepe plakate u predizbornim kampanjama?

– Ono što sam mogao primetiti kod drugih
stranaka na lokalnom nivou je da je to zaista istina, ali moram napomenuti da
sam se prijatno iznenadio što se na čelu
naše ekipe za lepljenje plakata nalazi i opštinski menadžer i šef izbornog štaba. Tako da se možemo složiti da
na ovom primeru dela govore, a ne reči – rekao je Žarko Aleksandrić,
koordinator inicijalnog odbora LDP-a mladih u Bečeju.

– Verovatno je tako u nekim strankama, mada
to ne bih mogao da kažem za naš Opštinski odbor. U bečejskom OO SPS-a mladi
aktivno učestvuju u radu odbora, a na prethodnim lokalnim izbori je dosta
mladih ljudi bilo na listi za odbornička mesta – kazao je Siniša Erak,
predsednik Socijalističke omladine u Bečeju

– Ne, nikako. Omladina jedne stranke ne
služi samo za lepljenje plakata i omladina naše stranke je pravi primer za to –
tvrdi Gabor Đula iz LSV-a.

– U principu, da – rekla je Jelena Aničić,
predsednica omladine Pokreta snaga Srbije u Bečeju.

Iz navedenih odgovora se ipak može primetiti
da su mladi najkorisniji u predizbornim kampanjama, iako većina brani svoju
stranku. Setite se samo armije devojaka i mladića kako noćima pred izbore jure
po centru vodeći prave male bitke lepljenja plakata sa vršnjacima iz drugog
političkog tabora. Kada se objavi datum
izbora sve političke stranke pozovu svoju omladinsku snagu, koja neretko plaća
samo godišnju članarinu i ne učestvuje aktivno u radu stranke, kako bi ih
aktivirala i pripremila za plakatiranje grada Za uzvrat će dobiti mesto
kontrolora na biračkom mestu na izborima. Čuvene su izreke čelnika partije kada
kažu da bolje da daju dnevnicu od izbora nekom omladincu nego da je oni uzmu Zapravo,
istina je da stranka nakon sprovedenih izbora ubira svoj danak od tih dnevnica
(500, 1.000 dinara zavisi od stranke). Primer za pohvalu se desio nakon 11.
maja kada je opština Bečej odlučila da dnevnice deli direktno kontrolorima, a
ne posredno preko stranaka, koje su se drznule da nakon isplate, svoje „deo“ traže
telefonskim putem, najviše od omladinaca stranaka.

Jedna pojava koja prati ljude koji žive u
nerazvijenim sredinama, malim mestima je da brže odrastaju od svojih vršnjaka u
velikim gradovima. Da bi se preživelo u ovakvim sredinama, neretko još tokom
školovanja se počinje raditi kako bi se obezbedio dinar za sebe i svoju
porodicu. Takve osobe bliže su idejama starijih ljudi nego razmišljanju svoje
generacije. „Prerano“ stupanje u brak je takođe činjenica koja iz korena menja
pogled na svet mladih ljudi. Kako objasniti majci od 20 godina da treba u pola
dva noću da ide da izlepi celu ulicu plakatima, ili ocu od 21 godine, koji juri
sa jednog na drugi posao, da nosi zastavu na nekom jednodnevnom mitingu svoje
stranke?

Kao glavne probleme bečejska politički aktivna
omladina vidi u nedostatku finansijskih sredstava, političkoj apatiji mladih i
velikom broju članova koji se nalaze na studiranju u univerzitetskim gradovima.

– Problem sa kojim se najčešće suočavamo kao
jedna omladinska organizacija jeste pasivnost omladine prema gotovo svim društvenim
tokovima, a takođe se i odlazak mladih iz našeg grada registruje kao sve veći
problem. No, na organizacijama kakva je naša, stoji da ove probleme pokušamo
rešiti na najbolji mogući način i to, naravno, uz podršku lokalne samouprave – objasnila
je Marijana Đaković (G17 Plus).

– Veliki problem sa kojim se susrećemo je
nedostatak finansijskih sredstava za realizaciju većih projekata. Takođe,
veliki problem podmlatka LDP-a je što
većina politički svesnih mladih Bečejaca, koji su spremni da se angažuju, to
rade u gradovima u kojima studiraju, jer tamo žive – rekao je Žarko Aleksandrić
(LDP).

O tome kako vide trenutni odnos mladih i
politike u Srbiji, omladinci su odgovorili:

– Na izborima možemo primetiti da mladi nisu
zainteresovani za politiku, za budućnost. Na glasanje dolaze stariji ljudi, koji su već svašta preživeli i
možda neće biti tu da vide kakve velike
promene su se dogodile – kazala je Angela Kusli, članica DZVM-a.

– Mladi se teško pokreću, totalno su
apatični i dosta im je svega. Treba da znaju da mogu i moraju nešto da promene
u životu, oni treba da budu savest starijima, a ne obrnuto. Mladi treba da se
bave politikom, da se politika ne bi bavila njima. Nažalost, mnogi mladi u politici
su instrumenti u rukama starijih i to se nikako ne sme dozvoliti – misli Jelena
Aničić (PSS).

– Trenutno je bitno razviti one programe koji
bi doveli do uviđanja o važnosti zastupljenosti mladih u društvenom i
političkom životu. Razvijanje dijaloga između mladih i odraslih je važno
sredstvo u političkoj komunikaciji i smatramo da odrasli moraju biti spremni na
susret i razgovor sa nama, da nauče da nas saslušaju i uvaže naša mišljenja i
pogled na svet, a da u isto vreme poštujemo međusobne različitosti i
neslaganja. U svakom slučaju, mladi u Srbiji su danas nešto više uključeni u
omladinske organizacije nego što je to bilo ranijih godina, ali s druge strane
izbegavaju kontakte sa političkim institucijama, pa je opet njihov uticaj
minimalan, čak i kada se radi o pitanjima koja se tiču direktno njih. Dakle, i
dalje je izvestan problem aktivnog uključivanja omladine u društvo, a to opet
svoje korene ima u nepoverenju mladih u političke institucije, te samim tim
nema velike saradnje.

Drugo,
omladina u Srbiji je većim delom inferiorna u odnosu na aktuelna dešavanja, a
moramo shvatiti da se naše učešće u demokratskom životu zemlje ne sastoji samo
u tome da izađemo na glasanje, već treba da budemo stalno angažovani, da li
kroz političke ili nevladine organizacije, svejedno, ali jedino ćemo tako
zaista nešto i postići i uopšte moći da utičemo na odluke koje se tiču nas
samih – rekla je Marijana Đaković (G17 Plus).

Kao dobri đaci svojih političkih idola, mladi
političari su odgovor na pitanje kako vide trenutnu političku situaciju u
Srbiji obojili idejama svojih stranaka.

– Istorija se ponavlja, a mi ništa nismo
naučili iz nje – kazala je Angela Kusli
(DZVM).

– Mislim da je sve što nam se dešava posledica
nezdrave političke atmosfere i nepostojanja političkog konsenzusa oko
najvažnijih pitanja u Republici Srbiji. Kao društvo sa relativno mladom
demokratijom mislim da je još uvek puno ljudi na vodećim mestima koji su
uživali ili i dan danas uživaju u nekoj od privilegija komunizma, pa zato, iako
„naoružani“ demokratskim atributima, još primenjuju taj sistem vrednosti – kazao
je Siniša Erak (SPS).

– Srbija se nalazi pred dilemama koje nisu
nove. Sa tim dilemama su se naši roditelji susretali pre dvadeset godina. Mi
danas nemamo snage da pogledamo iskreno u ono što je naše političko nasleđe.
Potrebna nam je hrabrost za suočavanje sa pogrešnom politikom. Kosovo je
nesrećna istina za Srbiju, tužna, tragična, ali istinita. Ne smemo u ovom
teškom trenutku za državu tražiti neprijatelje u sopstvenim redovima i
međusobno se okrivljavati. Kosovom se danas manipuliše zarad političkih poena,
a svi koji kritikuju vlast, dobijaju etiketu izdajnika – tvrdi Žarko Aleksandrić
(LDP).

– Situacija u Srbiji je proteklih sedam godina
veoma loša, nestabilna, može se reći zabrinjavajuća. To loše stanje je
kulminiralo je samoproglašenjem nezavisnosti naše južne pokrajine, koju je
podržala nekolicina naših zapadnih „prijatelja“. Nejedinstvo vladajuće
koalicije je još jednom došlo do izražaja i to u najvažnijem trenutku za
Srbiju. Naš politički vrh ne može da nađe zajednički jezik po više pitanja, gde
do izražaja dolaze pojedinačni interesi, koji u većini slučaja prevagnu. S toga
mi kao omladina najveće stranke u Srbiji apelujemo na ujedinjenje i slogu, na
zajedničku borbu – rekla je Svetlana Stefanović (SRS).

Ideologija političkih stranaka može ponekad da
postane i vrzino kolo iz koje izlaze samo partijski odgovori, uniformni i
bezlični. Kad čuješ jednog političara iz jedne stranke – čuo si ih sve. Da li
će i ovi mladi ljudi davati svoje
odgovore u budućnosti po partijskom ključu ili
će se drznuti i razmišljati svojom glavom?