Prošla su vremena kada su
generacije odrastale uz refrene „sve je lako kad si mlad“, „računajte na nas“ a
kroz Užice se nije moglo proći od „mirisa đula i zumbula, od momaka i od
devojaka… “ Danas većina mladih Užičana sa kojima smo razgovarali ne nalazi
sebe u ovim pesmama jer im i nije baš do pesme

Mladi bi da rade, putuju, zabavljaju se, obrazuju,
bave sportom, stvaraju porodicu…

A kako? Jedno su želje a svakodnevni život je nešto
drugo.

Biti mlad u Srbiji nije lako jer od grada do grada
slika je skoro ista a i problemi. Zato s pravom mladi ljudi stanje ocenjuju kao
„stresno i neizvesno“ jer o njima odlučuju oni koji su davno „proživeli“ tu
produženu mladost do 30 godina.

Odmah se nameće i pitanje pa zašto onda mladi nešto
ne preduzmu ? Najčešći je odgovor da su mesta rezervisali i zauzeli tatini i
mamini sinovi, mladi politički aktivisti koji su lepili plakate, koji su
odradili po jednu političku kampanju, oni koji nose zastave, kao i oni kojima
je „ovako dobro“ i ne odgovara im da se išta promeni…

Problem do problema

Bez obzira na sve u razgovoru ističu i da su
optimisti i da će se stvari promeniti na bolje jer stasavaju generacije rođene
90.tih godina tako da će oni postavljati svoja „pravila“. Tako govore oni koji
za sada planiraju da ovde ostanu, za razliku od
srednjoškolaca koji nameravaju da studiraju u Beogradu i da se ne vrate.
Beograd je „druga država“ u kojoj mogu
da nađu bolje plaćen posao bilo da je u pitanja domaća ili strana firma. A ako se ovde uskoro ništa ne promeni onda će
mladi u potrazi za boljim životom i dalje
nastaviti da odlaze u svet.

Na prvom mestu je potreba za stalnim poslom sa
regulisanim doprinosima, zatim osamostaljivanjem, za zasnivanjem porodice, za čistijom
životnom sredinom, za kvalitetnijim kulturnim sadržajima… Nezadovoljni su
kako je organizovan društveni život, žele da ima više fakulteta da bi Užice
bilo pravi univerzitetski centar, da se napravi dugo obećavani bazen ili bar da
se plaža uredi tako da ima što raznovrsnije sadržaje. Mladi u Užicu žele da kvalitetno
i zdravo žive. I dok mladi navode šta ih sve muči i šta bi promenili, iz naše
opštine navode zašta su planirana sredstva.

Šarena sala

U budžetu opštine Užice za prošlu godinu opredeljena
su sredstva čiji korisnici su mladi kroz direktne ili indirektne programe.Tako
je za završetak radova Šarene sale izdvojeno šest miliona dinara ali ova
sredstva neće biti dovoljna tako da se očekuju dodatna sredstva. Ovaj prostor
biće namenjen mladima za razne aktivnosti i programske sadržaje, zatim 8,5
miliona je izdvojeno za stipendije, a mladi mogu da računaju i na dva opštinska
stana u zgradi u Sevojnu koji su završeni a namenjeni su talentovanim ili stručnim
kadrovima o čemu će odluku doneti komisija. Za Inkubator centar gde svoj biznis
mogu započeti mladi ljudi obezbeđeno je 40 miliona dinara , većim delom iz NIP
– a ali i sredstvima opštine. Za kulturne sadržaje namenjene mladima za
koncerte je opredeljeno dva miliona dinara, za manifestacije Leto na Trgu, Nova
godina 3,2 miliona. Za sportske aktivnosti kroz dotacije sportskim klubovima
izdvojeno je 16,2 miliona dinara, za sportske igre 270.000, za sportsko –
rekreativna takmičenja oko 750.000 dinara, za školska takmičenja 250 .000,
zatim za stipendije olimpijcima 1.440.000, kao i nadoknade za decu bez roditelja
650.000 dinara.

Jedan od ključnih problema je svakako zapošljavanje
mladih. Ono što je diskutabilno je starosna granica. Izneti podaci Nacionalne
službe za zapošljavanje odnose se na mlada nezaposlena lica do 30 godina
starosti, kako je navedeno što i nije neka mladost. Ali zašto je to tako?
Odgovori su da – usled višegodišnjeg školovanja, stanovanja kod roditelja i
kasnog sticanja ekonomske nezavisnosti kao jednog od uslova „odrastanja“ u
mnogim zemljama u tranziciji česta je pojava tzv.produžene mladosti, pa se
gornja granica mladosti pomeri na 30 godina.

U opštini Užice mladih nezaposlenih do 30 godina
ima 2 229, što je 29 odsto u odnosu na ukupan broj nezaposlenih poslednjeg dana
2007.godine.

Mnogi žive kod roditelja, oslanjajući se na njihovu
pomoć i podršku mnogo godina po okončanju redovnog školovanja.To vrlo često
dovodi do negativnih posledica kao što
su apatija i nedostatak samopouzdanja, socijalna isključenost i odustajanje od
aktivnog traženja posla.

Stranačke obaveze

Pitali smo ovih dana užičke srednjoškolce da li
razmišljaju o političkom angažmanu. „Politika utiče na naše živote, odnosno na
našu budućnost. Zato mladi treba da učestvuju u politici, iako ne verujem da bi
mogli da imaju veliki uticaj. Jednostavno, takozvani političari ne bi nas uzimali za ozbiljno“, kaže Filip,
gimnazijalac.

„Mladi žele ulogu na političkoj sceni, politika je ustvari neka vrsta „tehnike“
za kreiranje njihove budućnosti. Političke vođe treba da pruže šansu mladima čije
ideje zaslužuju da budu ako ne prihvaćene, onda bar saslušane“, kaže za „Vesti“
Dubravka i dodaje da je opšte poznato da pristalice vladajuće partije vrlo lako
dolaze do posla, tako da se ponekad isplati biti član neke političke stranke.

Sanja takođe
smatra da bi mladi trebalo u većoj meri da budu uključeni u politička dešavanja:
„Uključila bih se u politički život jer politiku smatram vrlo zanimljivom, a
pri tom izuzetno važnom sferom društvenog života.“

I Bojana smatra
da danas iako nije baš popularno biti član neke stranke ipak se učlanila.
„Pre svega bih to učinila radi lakšeg zapošljavanja, jer smatram da ukoliko si član
neke stranke i ukoliko ispunjavaš svoje stranačke obaveze da će pretpostavljeni
u partiji da te „poguraju“ i „pomognu“ da pronađeš posao.“

Mina smatra da
mladi kroz političko angažovanje treba se pitaju barem u onom delu gde se
radi o njima: izgradnja sportskih terena, bazena, organizovanje raznih
aktivnosti, turnira, biranje grupa za javne koncerte, a Aleksandra tvrdi da ne
bi uključila u politički život. „Smatram da to nije za mene. Osim toga, mislim
da politika i bilo koja vrsta moći kvari ljude. Glasala sam, ali pre bih rekla
da sam glasala protiv, a ne za nekoga. Dok god nam uzori budu ignoranti koji
umeju samo da obećavaju, nema napretka za ovu državu. Glavni cilj većini mladih
je odlazak iz Srbije.“

Maja Dimitrijević je, mladi lekar i ušla je u
politiku pre tri godine, odnosno priključila se omladini Demokratske stranke.
Sada je predsednica Kluba omladine DS u Užicu i potpredsednik demokratske
omladine Srbije zadužena za region Zapadne Srbije. „Možda deluje kao fraza da
je politika izazov, ali u suštini u ovakvom vremenu ona zaista jeste izazov, i
zbog toga baviti se politikom nosi veliku odgovornost, posebno za mlade“ kaže
Maja Dimitrjević i dodaje: „Rekla bih
da je za nas mlade osnova program naše
stranke, DS, politika i ciljevi koji su zacrtani i za koje se svi borimo. I bez
obzira na te zacrtane ciljeve, omladina DS je organizovana kao i autonomna
organizacija u kojoj su mladi između 18 i 30 godina, sa svojim težnjama, zadacima, prioritetima koji im odgovaraju.“

Maja tvrdi da mladi nisu previše apolitični, da ih
sve više interesuje kuda će naša država, i koliko sami mogu da utiču na taj
put. Trenutno u Užicu je oko 400 članova demokratske omladine i po njenoj
tvrdnji to nije zanemarljiv broju u odnosu na 3000 koliki je broj pripadnika
ove stranke . „Imaju tu tri kategorije
mladih: pasivni članovi, tu su samo na papiru i sutra glasači, drugi su oni mladi koji su iz nekih interesa ušli u
stranku, materijalni interes, posao i slično i na kraju tu je treća grupa mladih
koji su radi ideologije, ciljeva , koji
su tu da rade, da se bore, pre svega, za prosperitet ove zemlje. Kad sam pre
nekoliko dana putovala u Budimpeštu zaprepašćena sam koliko mi je papira bilo
potrebno da bih došla do glavnog grada susedne zemlje, a posebna je priča kako
se čovek oseća kad ode van naših prostora.“ Prema Majinim rečima, Užice je
sredina u kojoj još puno toga nedostaje za mlade, ali mladi se ipak vraćaju
sa školovanja u ovaj grad.

„Nedostaje nam, pre svega, omladinski centar,
bazen, sportski tereni, a naročito nova
radna mesta. Dakle, mladi se vraćaju u Užice,
očekuju tu posao, zasnivanje porodice, a time
očekuju i da u većoj meri utiču na kreiranje budućnosti ove sredine, pa
i bolje sopstvene budućnosti. Osnovno je
pokazati mladima da ima budućnosti i van Beograda i mi smo upravo tu da i kroz
naš politički angažman pokažemo da smo snaga koja može uticati na izgradnju ove
sredine po meri generacija koje dolaze. Uskoro se očekuje i osnivanje
kancelarija za mlade u Užicu, što će biti jedan
putokaz gde mladi mogu doći, zatražiti savet, ponuditi ideju, ukazati na probleme pa i rešenja. Dobili smo
i status grada i sve bi to trebalo da bude podsticaj za brži razvoj ove sredine
i naravno nas mladih u njoj.“

Normalni zahtevi

Mladi Užičanin Vladimir Ninković je član Srpske
radikalne stranke. On smatra da su politički planovi mladih u Srpskoj
radikalnoj stranci vezani iznad svega za grad u kome su rođeni, mesto u kome su
se afirmisali kao ličnosti, sredinu u kojoj su fokusirali svoj aktivizam u
stranci. “Poštujući osnovne postulate stranke i sledeći njenu politiku mladi
Srpske radikalne stranke su pripremili novi nacrt omladinske politike na
teritoriji naše opštine, ceneći da nastavkom dosadašnje prakse većina mladih je
zapravo marginalizovana, prepuštena samoj sebi bez perspektive i jasnog
putokaza. Mladi ljudi danas u Srpskoj radikalnoj stranci, čine njenu okosnicu
rešeni da konačno preuzmu stvar u svoje ruke, i da se na principijelan način
bore za bolji položaj u društvu.“

Na pitanje šta su politički izazovi mladih u Užicu
Nemanja Nešić, predstavnik Kancelarije za lokalno ekonomski razvoj u Užicu kaže:
„Mladi i politika – neiscrpna i česta
tema akademskih krugova, neformalnih razgovora i javnih diskusija. Ostavljeni
na margini političkih dešavanja,
turbulentna stvarnost mladih ljudi se svodi na pitanje: Šta će sa nama biti, i
gde sam ja u svemu tome?

Iz priča, nostalgično zamišljam ona vremena kada je
mlad čovek nakon završetka školovanja veoma izvesno mogao da predvidi svoju bližu
i danju budućnost. Sutra posao, za godinu porodica, a za par godina stan.
Danas, mlad čovek Užičanin, ako se ikada u njega vrati nakon školovanja, suočiće
se zbiljom koja kaže da živi u stanu roditelja, da je potrebno jako puno truda,
vremena, sreće i nečega trećeg da dođe do zaposlenja, i da je budućnost zamagljena
društvenim i političkim dešavanjima.

Oni koji ne krče svoj životni put u prestonici ili
inostranstvu, često svoju perspektivu vide kroz političko delanje. Ona postaje
prečica koja rešava normalne životne zahteve. S obzirom da su ovakvi slučajevi
sve češće pravilo, a ne izuzetak, u manjini ostaju oni iskreni mladi ljudi koji
kroz svoje političko delovanje žele da ostvare svoje ideje, dostignu lične ali
i opšte ciljeve, steknu i zadrže određene vrednosti. Boriti se za određene
ideje i vrednosti same po sebi, jeste i treba da ostane uvek pod lupom
javnosti. Da li je neko u politici iz interesa ili zbog nečeg drugog, jedini
sud mogu da daju oni najpozvaniji- građani Užica.”