Najveći problem u obrazovanju Roma na jugu Srbije predstavlja njihovo ekonomsko siromaštvo. Prema podacima Lokalnog tima za obrazovnu inkluziju Roma, najveće problemi u obrazovanju romske zajednice, koja zvanično čini manje oko 10 odsto od ukupno 45.000 građana bujanovačke opštine,

predstavljaju neinformisanost roditelja o značaju obrazovanja i teško prilagođavanje dece nastavnom procesu, što je posledica siromaštva i nedovoljnog poznavanja srpskog jezika na kojem prate nastavu.

VAŽNOST OBRAZOVANJA

Poboljšanje uslova obrazovanja jedan je od osnovnih delova Strategije za poboljšanje položaja Roma, koju je 2010. usvojila Vlada Srbije. Na osnovu tog dokumenta, Lokalni tim za inkluziju već tri godine vodi bitku da Romima u OŠ Branko Radičević, koju pohađa 720 njih (65 odstoukupnog broja učenika),

omogući bar donekle normalno školovanje. Milena Ćuković, koordinatorka Školske uprave eskovac

Ministarstva prosvete, koja je nadležna i za Bujanovac, objašnjava da se pomoć romskim đacima i njihovim roditeljima odvija prvenstveno preko DILS projekta (Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou) Ministarstva prosvete od 2012. godine.

– Radimo kampanje za edukaciju roditelja, kako bi uvideli važnost obrazovanja, edukujemo nastavnike a

deci delimo besplatne udžbenike, pribor i školsku užinu – kaže Ćukovićeva.

Ona dodaje da ove akktivnosti u poslednje dve godine daju opipljive rezultate:

– Ove godine manje romske dece je napustilo školu, što je ranije bio čest slučaj – kaže Ćukovićeva i

dodaje da joj veliku pomoć pruža lokalna samouprava.

Avni Aćifi i Šukrija Demirović su pedagoški asistenti za rad sa romskom decom u OŠ Branko Radičević. Njihova uloga je da, u zavisnosti od potreba, pomažu nastavnicima u učionici, radeći pojedinačno sa decom na času, ili sa grupom dece prema instrukcijama nastavnika kojima pružaju informacije koje će im pomoći u planiraju nastavnih aktivnosti.

– Osim toga, vodimo računa o deci za vreme odmora, razgovaramo o njihovim interesovanjima i problemima, pomažemo im da se pripreme za priredbe i sekcije – kaže Aćifi.

– Razgovaramo sa roditeljima, podstičemo redovnost u pohađanju nastave, informišemo školu o

porodici i učenicima, trenutnom mestu boravka ako učenici ne dolaze u školu – dodaje Demirović.

U OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu, koju pohađaju zajedno sa Srbima, ima oko 700 romske dece, a u Srednjoj školi „Sveti Sava“ desamdesetak.

JASNA SLIKA

Kenan Rašitović, predsednik NVO „Omladinski forum za edukaciju Roma“ (OFER), kaže da je težak

socio-ekonomski položaj romske dece i njihovih roditelja osnovni razlog za prekid školovanja.

– Mnogi roditelji smatraju da deci nije mesto u školi, već da im je dužnost da rade kako bi doprineli kućnom budžetu – kaže Rašitović.

Takođe, upozorava Rašitović, nije mali broj romske dece koju roditelji primoravaju na prošnju.

– Decu koja se sa roditeljima vrate iz inostranstva, ili sa rada u drugim krajevima Srbije, vraćamo u sistem obrazovanja, ali ne u razred u kojem su bili kada su napustili školu, već u onaj koji im po uzrastu pripada –kaže Rašitović.

– Siromaštvo i stalna borba za goli opstanak utiču da ljudi nemaju jasnu sliku o školovanju. U Bujanovcu postoje delovi grada u kojima Romi i bukvalno gladuju. Oni koji bi i hteli da dete pošalju u školu, ne mogu da mu obezbede odeću i obuću, pa u takvoj situaciji se odlučuju da decu ostave kod kuće – kaže Rašitović.

Izabela Rašitović