„Cr­no“ i rad­ni­ci­ma i dr­ža­vi

Kad če­tvr­ti­na lju­di radi neprijavljeno

U Kru­šev­cu je to­kom pro­te­kle dve de­ce­ni­je ma­kar 15 hi­lja­da lju­di o­sta­lo bez po­sla, a u si­tu­a­ci­ji ka­da, pre­ma sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma ra­di o­ko 27.700 lju­di, U fokusu 340-x-90a na e­vi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih i­ma o­ko 15.700 li­ca, mno­gi pri­sta­ju da ra­de na cr­no – Po­da­ci in­spek­ci­je ra­da po­ka­zu­ju da se po­lo­vi­na po­slo­da­va­ca kod ko­jih su za­te­če­ni rad­ni­ci na cr­no od­lu­či da još jed­nom na i­sti na­čin an­ga­žu­je te rad­ni­ke – U U­ni­ji po­slo­da­va­ca ka­žu da je sma­nje­nje po­re­za i do­pri­no­sa sa sa­da­šnjih o­ko 64 na 35 od­sto, te u­vo­đe­nje re­da u si­stem pa­ra­fi­skal­nih na­me­ta, je­di­ni si­gu­ran put ka sma­nje­nju bro­ja o­nih ko­ji ra­de na cr­no. Rad­ni­ci u­glav­nom ni­su sprem­ni da o svo­jim is­ku­stvi­ma go­vo­re, stra­hu­ju­ći da će o­sta­ti i bez tog, ka­kvog – ta­kvog, po­sla

karikatura3

 

Na­kon što je go­di­na­ma bez­u­spe­šno po­ku­ša­va­la da na­đe po­sao Kru­še­vljan­ka S.I. (27) je pri­sta­la da ra­di na cr­no, na­da­ju­ći se da će je vla­snik pri­ja­vi­ti ka­da „fir­ma sta­ne na no­ge.“

– Za­vr­ši­la sam sred­nju ško­lu. Ra­di­la sam po ne­ko­li­ko me­se­ci na vi­še me­sta, a­li su se te fir­me i­li za­tva­ra­le i­li po­slo­dav­ci za­klju­či­li da im   i­pak ne tre­ba to­li­ko rad­ni­ka. Na vi­še me­sta su mi re­kli da mo­ram da ra­dim tri me­se­ca bez pla­te pa da će on­da vi­de­ti ka­ko da­lje. Za­to sam na kra­ju pri­sta­la na o­vaj po­sao. I­mam 12 hi­lja­da me­seč­no, ra­dim de­vet do de­set sa­ti, šest da­na ne­delj­no i ga­zda mi je o­be­ćao da će me pri­ja­vi­ti čim pro­dav­ni­ca „za­ži­vi“ jer je ne­dav­no o­tvo­re­na – pri­ča o­va su­gra­đan­ka. Po­tvr­đu­je da po ma­lo stra­hu­je od to­ga šta bi se de­si­lo ka­da bi na­i­šla in­spek­ci­ja ra­da. I­pak, iz­ve­snu „za­šti­tu“ joj pru­ža nat­pis na lo­ka­lu „po­treb­ne rad­ni­ce“ jer ta­da, ka­ko joj je ob­ja­snio vla­snik, tre­ba da ka­že da je u­pra­vo po­če­la da ra­di, od­no­sno da je tu na prob­nom ra­du.

Na više mesta su mi rekli da moram da radim tri meseca bez plate pa da će onda videti kako dalje

– Svi rad­ni­ci ko­ji ra­de na cr­no, a po­slo­da­vac ih je pri­pre­mio šta tre­ba da ka­žu na­vo­de u­pra­vo to. Ne­ki go­vo­re da su ne­što pot­pi­si­va­li i da mi­sle da je po­stu­pak za­sni­va­nja rad­nog od­no­sa u to­ku. Pri­ča je u­vek i­sta, bez ob­zi­ra da li na lo­ka­lu sto­ji „po­treb­na rad­ni­ca“ i­li ne. I vla­snik, u­ko­li­ko je tu, ka­že da je u­go­vor za­klju­čen a­li da je kod knji­go­vo­đe. Mi on­da na­lo­ži­mo da nam na­knad­no do­ne­se – ka­že Ju­go­slav Velj­ko­vić, na­čel­nik in­spek­ci­je ra­da u Kru­šev­cu.

inspekcija-rada

On ob­ja­šnja­va da in­spek­ci­ja ne mo­že da tvr­di da na dan in­spek­cij­skog nad­zo­ra po­slo­da­vac ni­je i­mao za­klju­čen u­go­vor o ra­du, u­ko­li­ko on do­sta­vi na u­vid  u­go­vor o ra­du gde je po­če­tak ra­da dva da­na pre tog nad­zo­ra. To je, na­vo­di, „an­ti­da­ti­ra­nje u­go­vo­ra“, a je­di­no što in­spek­ci­ja ra­da u toj si­tu­a­ci­ji mo­že da u­ra­di je­ste da iz­da pre­kr­šaj­ni na­log gde je za­pre­će­na ka­zna za prav­no li­ce 100.000 di­na­ra, za od­go­vor­no li­ce 10.000 di­na­ra, od­no­sno za po­slo­dav­ca pred­u­zet­ni­ka 50.000 di­na­ra. Ka­zna se iz­ri­če jer taj    u­go­vor ni­je dr­žao na me­stu gde za­po­sle­ni ra­di. Pred­vi­đe­no je da se pla­ća po­lo­vi­na  a­ko se to u­či­ni u ro­ku od 8 da­na. Velj­ko­vić pod­se­ća da je sre­di­nom 2014. go­di­ne, iz­me­na­ma Za­ko­na o ra­du da­ta mo­guć­nost da za tu vr­stu pre­kr­ša­ja in­spek­ci­ja pi­še pre­kr­šaj­ni na­log. Ta­ko­đe, u toj go­di­ni je vo­đe­na i jav­na ras­pra­va o pro­me­na­ma Za­ko­na o ra­du, od­no­sno ka­zne su u­dvo­stru­če­ne i to je bio raz­log da po­slo­dav­ci bu­du o­pre­zni­ji, od­no­sno da bu­de ma­nje rad­ni­ka ko­je je in­spek­ci­ja za­te­kla u ra­du na cr­no.

– Me­đu­tim, po­slo­dav­ci su se br­zo vra­ti­li na sta­ro jer su shva­ti­li da i da­lje mo­gu da an­ti­da­ti­ra­ju u­go­vor i da pla­te po­lo­vi­nu ka­zne, 25 hi­lja­da, u slu­ča­ju pred­u­zet­ni­ka. O­ni ta­ko re­ša­va­ju, po­kri­va­ju rad na cr­no, a is­pla­ti im se da to ra­de jer za dva me­se­ca a­nu­li­ra­ju tro­šak pla­ća­nja ka­zne – pre­ci­zi­ra  on.

POLOVINA POSLODAVACA PONOVI PREKRŠAJ!

tabela5Kru­še­vač­ka in­spek­ci­ja ra­da, na­po­mi­nje Ju­go­slav Velj­ko­vić, vo­di   e­vi­den­ci­ju po­slo­da­va­ca kod ko­jih je za­ti­ca­la rad­ni­ke na cr­no, i po­no­vo ih pro­ve­ra­va jer spa­da­ju u ka­te­go­ri­ju ri­zič­nih, sklo­nih da kr­še za­kon.

– Po­lo­vi­na ta­kvih po­slo­da­va­ca u­glav­nom re­ski­ra još jed­nom da an­ga­žu­je rad­ni­ke na cr­no, on­da mi po­no­vi­mo či­ta­vu pro­ce­du­ru – ka­že on.

U Ra­sin­skom o­kru­gu in­spek­ci­ja ra­da je za de­vet me­se­ci o­ve go­di­ne u „ra­du na cr­no“ za­te­kla 243 li­ca, u 2015. ih je bi­lo 320, go­di­nu ra­ni­je 129. Bez od­go­va­ra­ju­ćeg u­go­vo­ra u 2013. go­di­ni za­te­če­na su 202 li­ca, u 2012. 154, dok je u 2011. bi­lo 231 li­ce.

Broj za­te­če­nih rad­ni­ka na cr­no za­vi­si, ka­ko ka­že Velj­ko­vić, od to­ga u ko­jim de­lat­no­sti­ma se u od­re­đe­noj go­di­ni vr­še nad­zo­ri, šta je pred­met nad­zo­ra – da li je to kon­tro­la ra­da na cr­no i­li se ve­ći broj od­no­si na  pri­me­nu me­ra za bez­bed­nost i zdra­vlje na ra­du, kao i od sna­la­žlji­vo­sti po­slo­da­va­ca da an­ti­da­ti­ra­njem u­go­vo­ra i na­knad­nom pri­ja­vom na o­si­gu­ra­nje pri­kri­ju rad na cr­no.

I­mam 12 hi­lja­da me­seč­no, ra­dim de­vet do de­set sa­ti, šest da­na ne­delj­no i ga­zda mi je o­be­ćao da će me pri­ja­vi­ti čim pro­dav­ni­ca „za­ži­vi“ jer je ne­dav­no o­tvo­re­na

Na­čel­nik kru­še­vač­ke in­spek­ci­je ra­da na­po­mi­nje da če­sto ni li­ca ko­ja ra­de na cr­no ne že­le da za­klju­če u­go­vor o ra­du, a je­dan od raz­lo­ga je što pri­ma­ju od­re­đe­nu na­kna­du po o­sno­vu ne­za­po­sle­no­sti i­li so­ci­jal­nog sta­tu­sa.

NIŽIM NAMETIMA DO VIŠE RADNIKA

– U vre­me ka­da je mno­go rad­ni­ka     o­sta­lo bez po­sla, lju­di pri­hva­ta­ju da ra­de bez ob­zi­ra na sve ne­pra­vil­no­sti, ka­ko bi po­ro­di­ci o­bez­be­di­li ka­kvu ta­kvu eg­zi­sten­ci­ju. Pre­ma na­šim ra­ni­jim is­tra­ži­va­nji­ma o­ko 30 od­sto rad­ni­ka u Kru­šev­cu je bi­lo na cr­no, a pr­o­ce­na je da se taj u­deo sma­nju­je – na­vo­di Mi­len­ko Mi­haj­lo­vić, pred­sed­nik kru­še­vač­kog Sa­mo­stal­nog sin­di­ka­ta. Rad na cr­no je, na­po­mi­nje on, loš ka­ko za rad­ni­ke ko­ji o­sta­ju bez rad­nog sta­ža ta­ko i za dr­ža­vu  ko­ja ne na­pla­ću­je po­re­ze i do­pri­no­se.

U U­ni­ji po­slo­da­va­ca Sr­bi­je ka­žu da pre­ci­zan broj za­po­sle­nih ko­ji ra­de na cr­no ne po­sto­ji, a­li da se pret­po­sta­vlja da če­tvr­ti­na rad­ni­ka ra­di na cr­no. Kao je­dan od pro­ble­ma na­vo­de to što In­spek­ci­ja ra­da naj­če­šće kon­tro­li­še o­ne ko­ji i­ma­ju pri­ja­vlje­nu de­lat­nost i ko­ji pla­ća­ju da­žbi­ne dr­ža­vi dok o­ne ko­ji ne­ma­ju pri­ja­vlje­nu de­lat­nost ne kon­tro­li­še do­volj­no, a u­pra­vo se u ta­kvim pred­u­ze­ći­ma ra­di na cr­no.

Naj­ve­ću ne­for­mal­nu za­po­sle­nost, od­no­sno rad na cr­no, be­le­ži sek­tor ak­tiv­no­sti u do­ma­ćin­stvi­ma, čak 79 od­sto, za­tim po­ljo­pri­vre­da 60 od­sto dok u gra­đe­vi­nar­stvu u­deo ne­for­mal­ne za­po­sle­no­sti iz­no­si 25 od­sto

aleksandra-kovacevic– O­vo se mo­že vi­de­ti i iz to­ga što naj­ve­ću ne­for­mal­nu za­po­sle­nost, od­no­sno rad na cr­no, be­le­ži sek­tor ak­tiv­no­sti u do­ma­ćin­stvi­ma, čak 79 od­sto, za­tim po­ljo­pri­vre­da 60 od­sto, dok u gra­đe­vi­nar­stvu u­deo ne­for­mal­ne za­po­sle­no­sti iz­no­si 25 od­sto – na­vo­di A­lek­san­dra Ko­va­če­vić, PR U­ni­je po­slo­da­va­ca Sr­bi­je.

U U­ni­ji po­slo­da­va­ca sma­tra­ju da je, da bi se rad na cr­no sma­njio, po­treb­no u­ve­sti pro­gre­siv­ni si­stem o­po­re­zi­va­nja za­ra­da, sma­nji­ti op­te­re­će­nja na naj­ni­že za­ra­de, po­čet­ni­ke u bi­zni­su o­slo­bo­di­ti pla­ća­nja po­re­za i do­pri­no­sa na za­ra­de ba­rem pr­vih go­di­nu da­na i ve­li­kog bro­ja ne­po­treb­nih na­kna­da u pr­ve dve go­di­ne. Ta­ko­đe, ne­op­hod­no je tar­ge­ti­ra­ti sek­to­re u ko­ji­ma ra­ste broj za­po­sle­nih, po­put tek­stil­ne in­du­stri­je, i do­dat­no sma­nji­ti op­te­re­će­nja za­ra­da u tom sek­to­ru i­li zna­čaj­no po­ve­ća­ti ne­o­po­re­ziv deo za­ra­de. U­pra­vo to će do­ve­sti do no­vog za­po­šlja­va­nja i po­ve­ća­nja kon­ku­rent­no­sti na­ših kom­pa­ni­ja u o­vom sek­to­ru a­li i sma­nje­nja si­ve e­ko­no­mi­je, jer ve­li­ki broj kro­ja­ča je u si­voj zo­ni, ra­di od ku­će.

U U­ni­ji po­slo­da­va­ca pro­ce­nju da bi na­met na za­ra­de tre­ba­lo da bu­de 35 od­sto za naj­ni­že za­ra­de (sa­da u­kup­no svi po­re­zi na pla­te iz­no­se ne­što vi­še od 64 od­sto), uz sma­nje­nje po­re­za na pro­fit, u­vo­đe­nje re­da u si­stem pa­ra­fi­skal­nih na­me­ta i po­ve­ća­nje ne­o­po­re­zi­vog iz­no­sa za­ra­de na 15.000 di­na­ra.

An­ke­ta U­ni­je po­slo­da­va­ca je po­ka­za­la da je čak 93 od­sto po­slo­da­va­ca na pi­ta­nje da li bi sma­nje­nje po­re­za i do­pri­no­sa na za­ra­de u­ti­ca­lo na no­vo za­po­šlja­va­nje po­tvrd­no od­go­vo­ri­lo, vi­še od jed­nog rad­ni­ka za­po­sli­lo bi 63 od­sto po­slo­da­va­ca, dok bi jed­nog rad­ni­ka za­po­sli­lo 30 od­sto njih, a sa­mo 7 od­sto po­slo­da­va­ca se iz­ja­sni­lo da sma­nje­nje sto­pe po­re­za i do­pri­no­sa ne bi i­ma­lo ni­ka­kvog u­ti­ca­ja na za­po­šlja­va­nje no­vih rad­ni­ka.

Po­je­di­ni za­klju­ča­va­ju rad­ni­ke i pu­šta­ju pse!Kru­še­vač­ka in­spek­ci­ja ra­da je i­ma­la si­tu­a­ci­je da su po­slo­dav­ci po sva­ku ce­nu že­le­li da spre­če in­spek­ci­jski nad­zor te su za­klju­ča­va­li po­slov­ne pro­sto­ri­je, u­la­zne ka­pi­je, pu­šta­li pse da se slo­bod­no kre­ću po kru­gu i­li dvo­ri­štu. – O­ni ne sa­mo da su dr­ža­li rad­ni­ke na cr­no već su za­klju­ča­va­njem pro­sto­ra u­gro­zi­li i dru­ga pra­va tih li­ca, a pu­šta­njem pa­sa u­gro­zi­li bez­bed­nost i rad­ni­ka i in­spek­to­ra. Ni je­dan od tih po­slo­da­va­ca ni­je u­speo da spre­či in­spek­cij­ski nad­zor jer smo se mi, na­kon ne­u­spe­lih po­ku­ša­ja, o­bra­ća­li po­li­ci­ji i u sa­rad­nji sa nji­ma u­spe­šno o­ba­vi­li po­slo­ve iz svo­je nad­le­žno­sti – o­pi­su­je Ju­go­slav Velj­ko­vić, na­čel­nik  in­spek­ci­je ra­da u Kru­šev­cu, je­dan od pro­ble­ma. On do­da­je da mno­go če­šće pro­blem da se iz­vr­ši nad­zor pred­sta­vlja to što je pri­vred­ni su­bjekt re­gi­stro­van na jed­noj a­dre­si, a de­lat­nost o­ba­vlja na dru­gim ne­po­zna­tim lo­ka­ci­ja­ma bez i­sti­ca­nja fir­me, što je i­na­če o­ba­ve­zan. To je ka­rak­te­ri­stič­no za se­o­ska pod­ruč­ja u ko­ji­ma su naj­za­stu­plje­ni­je pro­iz­vod­ne de­lat­no­sti.
Gde je nestalo 20.000 ljudi?U Kru­šev­cu, pre­ma po­pi­su iz 2011. go­di­ne ži­vi o­ko 80.000 rad­no spo­sob­nih sta­nov­ni­ka, iz­me­đu 24 i 65 go­di­na sta­ro­sti. Na kra­ju prošle go­di­ne, pre­ma sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma, u prav­nim li­ci­ma i kod pred­u­zet­ni­ka ra­di­lo je o­ko 27  hi­lja­da lju­di, bli­zu 37.000 je po ra­znim o­sno­va­ma plaća­lo do­pri­no­se za PIO, dok je na e­vi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih o­ko 15 hi­lja­da. Za sta­ti­sti­ku je, pre­ma o­vim po­da­ci­ma, ne­vi­dljiv rad­ni sta­tus za naj­ma­nje 20.000 Kru­še­vlja­na.nuns u fokusu
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres”

U 2017. godini nastavlja se višegodišnji projekat Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” čiji je cilj da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Tokom projekta  planirane su aktivnosti: Zastupanja članica […]

DETALJI O PROJEKTU
Mladi mediji

PU Lokal pres u partnerstvu sa DW Akademiom realizuje trogodišnji projekat „Mladi mediji“. Osnovni ciljevi projekta su: – pružiti pomoć medijima koji već nude (informativne) sadržaje za mlade ciljne grupe kroz konsultacije, in-house treninge, razmenu iskustva itd. – poticati kreiranje novih inovativnih (informativnih i participativnih) formata za mlade, pri tome i za socijalno ugrožene grupe […]

DETALJI O PROJEKTU
Pravna pomoć članicama PU ’’ Lokal pres’’ u 2016.

Cilj višegodišnjeg projekta „Pravna pomoć članicama PU „Lokal presa” je da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Realizacijom projekta Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” ostvareni su sledeći rezultati: Uspostavljena […]

DETALJI O PROJEKTU