BUDžET KAO (NE)OBAVEZUJUĆI AKT (6)

O važnim odlukama vesti „na kašičicu”

Gradsko veće Kragujevca, kao glavni organ lokalne izvršne vlasti, samo je proklamovalo najviši stepen javnosti svoga rada, međutim praksa je nešto sasvim drugo: sednice nisu otvorene za novinare, a u zvaničnim saopštenjima za javnost prezentuju se uglavnom „probrane” informacije o donetim odlukama – koje se često odnose na trošenje budžetskog novca

Početkom jula ove godine Gradsko veće Kragujevca usvojilo je novi poslovnik o svome radu. U članu 39 ovog dokumenta doslovce piše:
„Rad Veća je javan.
Za javnost rada Veća odgovoran je predsednik Veća.
Javnost rada obezbeđuje se pozivanjem predstavnika sredstava javnog informisanja na sednice Veća, izdavanjem saopštenja za javnost sa održanih sednica, održavanjem konferencija za štampu ili na drugi način kojim se obezeđuje da rad Veća bude dostupan javnosti.U fokusu 340-x-90
Veće može dati službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja sa održanih sednica ili povodom pitanja vezanih za rad i odlučivanje Veća koja se odnose na konkretne slučajeve, odnosno situacije.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba za poslove informisanja u saradnji sa nadležnom gradskom upravom, a odobrava ga predsednik Veća”.
Eto, sve je lepo – jasno i precizno – napisano o ostvarivanju javnosti rada Gradskog veća. Međutim, definisane obaveze, koje je sama aktuelna lokalna vlast postavila pred sebe, u praksi su „mrtvo slovo na papiru”. Prvo, mediji ne dobijaju informacije o zakazanim sednicama, što znači da nema ni poziva za prisustvo na njima, ne pamti se kada je održana konferencija za novinare istim povodom, a skupštinski izveštači tvrde da Radomir Nikolić za dve godine, koliko je gradonačelnik, a po funkciji je i predsednik Gradskog veća, nije zakazao ni jedan jedini susret „oči u oči” sa predstavnicima medija.

Odluke bez obrazloženja

Tako je ceo opus javnosti rada Gradskog veća sveo na saopštenja za javnost koja se prosleđuju redakcijama, a mogu se pročitati i na zvaničnom sajtu grada. Nedavno je to učinjeno 4. novembra posle sednica Veća. Kako izgleda ta vrsta informisanja građana, odnosno kako se stvarno ostvaruje princip javnosti rada najvažnijeg organa izvršne vlasti u gradskoj upravi, pokazuje prva „vest” iz saopštenja, koja je doslovce ovako prezentovana:
„Na današnjoj sednici članovi Gradskog veća prihvatili su izveštaj o sprovedenom konkursu za dodelu sredstava iz budžeta grada Kragujevca za 2017. godinu za finansiranje programa udruženja i organizacija u oblasti privrede. Komisija koja je ocenjivala predloge programa donela je odluku da sredstvima iz budžeta grada budu podržani programi „Unapređenje zaštite potrošača, savetovališe za potrošače” Organizacije potrošača Kragujevca i „Monitoring javnih nabavki, veća konkurencija – veća ušteda budžeta” Poslovnog udruženja ponuđača Srbije u postupcima javnih nabavki”.
Šta smo saznali iz ove, ne poluvesti, nego ni čestite frtalj vesti? Samo to kome su dodeljene budžetske pare i koji su naslovi njihovih predloženih programa. A nismo saznali ni koliko novca je odobreno – niti pojedinačno, ni ukupno, za šta će on biti potrošen, u kom periodu, ko je još konkurisao, a nije „prošao”…
Još drastičniji primer netransparentnosti odlučivanja (i opet je reč o preraspodeli budžetskog novca) nalazimo na kraju istog saopštenja za javnost Gradskog veća:
„Usvojene su izmene i dopune Programa održavanja komunalne infrastrukture za 2016. godinu. Razlog za ovu izmenu je obezbeđenje dodatnih sredstava za redovno zimsko održavanje gradskih ulica. Rešenjem gradonačelnika o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve odobrena su sredstva u visini 35.000,000 dinara, kao i preraspodela sredstava namenjenih za održavanje zelenih površina”.
Na stranu što je ovde reč o petoj izmeni Programa održavanja komunalne infrastrukture u tekućoj budžetskoj godini, a sve su izvršene odlukama Gradskog veća, ovde se otvaraju druga važna pitanja vezana za upravljanje javnim finansijama. Prva je kako su u budžetu za 2016. godinu planirani rashodi za zimsko održavanje gradskih ulica, kad su zafalile pare i pre nego što je zima počela. Drugo, iz tekućih budžetskih rezervi odlukom gradonačelnika „povlači” se 35 miliona dinara (skoro trista hiljada evra), što naravno nisu mala sredstva, a o njima autonomno odlučuje jedan čovek.
Način na koji je plasirana ova informacija u zvaničnom saopštenju ne otkriva zašto se i pre prvog snega izdvaja nova pozamašna suma novca, a istovremeno u javnom komunalnom preduzeću „Čistoća”, koje je zaduženo za zimsko održavanje gradskih saobraćajnica, stiže vest da je sve spremno pred dolazeću zimu; da je obezbeđeno više od 600 tona soli, dve hiljade tona agregata i da na zalihama ima dovoljno nafte za mehanizaciju.
Tri dana kasnije, u Službenom listu grada Kragujevca od 7. novembra objavljen je „Program o izmenama i dopunama programa održavanja komunalne infrastrukture za 2016. godinu”. Taj dokument prenosimo u celini i u originalnoj formi uz ovaj tekst da bi se videlo kako je jedna bitna budžetska izmena koju je sprovelo Gradsko veće pravno obrazložena. Možda to tako treba da bude, ali prosečnom čitaocu svakako bi bio potreban dešifrant da rastumači šta je ovde napisano. Pored toga, nema ni reči obrazloženja zašto se vrši višemilionska pretumbacija u budžetu, niti kakve su posledice toga.

Telefonsko izjašnjavanje

Kada nema prave javnosti rada i kada građanima nisu predočeni svi relevantni argumenti zašto se vrše ozbiljne pretumbacije gradskog budžeta, naravno da se javljaju sumnje u regularnost takvih odluka i dileme da li pare odlaze baš za one namene koje se navode kroz štura i nedorečena saopštenja.
Tokom juna ove godine iz gradskih službi za odnose sa javnošću medijima su uoči sednica Gradskog veća stigla tri ili četiri obaveštenja o njihovom održavanju, što je značilo da su novinari pozvani da ih prate, odnosno da su one otvorene za javnost. Bio je to dobar nagoveštaj da se nešto menja u nivou transparentnosti rada izvršne vlasti grada, međutim ova praksa trajala je vrlo kratko. Ubrzo je nastavljeno po starom, odnosno javnost je o odlukama Gradskog veća opet počela da dobija „post festum” informacije kroz saopštenja za javnost koja se pišu u gradskim službama.
Iz poziva u vreme kada se činilo da je sistem profunkcionisao moglo se videti da sednice Gradskog veća imaju veoma obimne dnevne redove, po 20, 30 pa i više tačaka, i da se priličan broj njih odnosi na odluke o raspolaganju budžetskim sredstvima. Međutim, u javnim saopštenjima informacija o tome ili uopšte nema, ili su date sa oskudnim podacima, bez objašnjenja i obrazloženja.
Na primer, o jednoj odluci o javnoj nabavci mobilnih telefona od 23. juna ove godine u saopštenju se ne navodi ni iznos nabavke ni njena svrha. Ili, 14. juna donosi se odluka o osnivačkom udelu grada u fudbalskom klubu „Radnički”, ali se ne objavljuje vest koliki je taj udeo, odnosno koliko će on „koštati” građane kroz stavke budžetskih rashoda.
Tako se na početku citirani član o javnosti rada Gradskog veća u praksi preobraća u svoju suprotnost, jer umesto potpunih informacija o odlukama koje donosi ovo telo građani dobijaju ili nepotpune i „frizirane” vesti ili njih često uopšte i nema. To je posebno osetljivo u odlukama o raspolaganju javnim finansijama, pa trošenje budžetskih sredstava mimo onoga što Skupština grada usvaja u odluci o budžetu odlazi u zonu netransparentnosti.
Prema nezvaničnim informcijama, Gradsko veće povremeno ima i takozvane telefonske sednice, kada se većnici o odlukama izjašnjavaju preko telefonskih poziva, iako se svi nalaze u istoj zgradi i, valjda se podrazumeva, za plate ili posebne dodatke koje primaju, redovno dolaze na posao. To liči na „ad hok” izjašnjavanje, jer ako o nizu tema sa dnevnog reda telefonom treba saopštiti svoj stav, sve se svodi na puki formalizam.

Kragujevačke

nuns u fokusu

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres”

U 2017. godini nastavlja se višegodišnji projekat Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” čiji je cilj da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Tokom projekta  planirane su aktivnosti: Zastupanja članica […]

DETALJI O PROJEKTU
Mladi mediji

PU Lokal pres u partnerstvu sa DW Akademiom realizuje trogodišnji projekat „Mladi mediji“. Osnovni ciljevi projekta su: – pružiti pomoć medijima koji već nude (informativne) sadržaje za mlade ciljne grupe kroz konsultacije, in-house treninge, razmenu iskustva itd. – poticati kreiranje novih inovativnih (informativnih i participativnih) formata za mlade, pri tome i za socijalno ugrožene grupe […]

DETALJI O PROJEKTU
Pravna pomoć članicama PU ’’ Lokal pres’’ u 2016.

Cilj višegodišnjeg projekta „Pravna pomoć članicama PU „Lokal presa” je da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Realizacijom projekta Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” ostvareni su sledeći rezultati: Uspostavljena […]

DETALJI O PROJEKTU