Boža Nikolić: E sikavni valjani te uvazhinol e diferencija

Amaro sikljovipasko sistemi panda kerela buti nesave gndime sikavneja, amaro cilj te ki sikavni ovol pe jek ko diferencije thaj te dol pe podikeripa ko svako chavo.

Termini „rromanipen“ ko slobono hibjako nakhavdipa ovol „rromani dusha“, sikavi socijalno thaj IMG_0335-cropkulturako identiteti e rromengo, ani peste kedola sa okova so akava manushikanipe kerol ulavdo. Kana anfluno drom shundj ole, djndja kaj pli organizacija ka akhari odole anaveja, phenol o Bozhidar Nikolich, rromano aktivisti thaj angluno manush taro amalipa „Rromanipen“ kova akale divende slavini desh bersh sar egzistirini.

Ko angluno momenti olengiri ideja sine te keren buti ki socijalno integracija e rromengi maj anglal taro chave thaj terne odova da ko sikljovipe. Dji avdive tari odoja misija na ulavdjepe, numa ko agorune bersha ko fokus olenge anglo vakteso razvoj.

Bashi pli buti but droma lilje nagrade, basho sikljovipasko than basho daja thaj chave lilje nagrada sar em shukar programi taro anglo vaktesko razvoj ko zapadoso Balkani 2014.bersheste. Ko nakhlo bersh lilje dujti nagrada raeo SE basho program „Snazhni od pochetka“ kova phanola lokalno uprava, sikljovipaske institucije thaj rromano amalipa.

Soj e misija taro „Rromanpen“?

„Rromanipen“ paralelno kerola buti e lokalno amalipaja, institucijencarm rromane amalipaja thaj organizacijencar. Odova tano jek taro amare strateshke ciljija soske djanaja kaj multisektorikane buchaja shaj te khanchi menjini pe.

Amari buti ko agorutne bersha tani premalo anglo vaktesko razvoj.  O rodipa kova kerdjam sikavena kaj o chave em shukar siljona kana tane tikne, odoleske valjani te dol pe olenge sa o podikeripa anglal o djaba ki sikavni.

Ko po buhlo gndipa amen magaja te amaro amalipa ovol multikulturalno, te e Srbija ovol phuv ani koja e diferencija arakhipe thaj ovol jek, a na te djivdinen jek uzo jek thaj te na dikhen pe. Sar keraja buti ko sikljovipa, mangaja te ovol akava kocepti ko sikljovipa.

Savo tano avdive amaro sikljovipasko sistemi?

Amaro sikljovipasko sistemi panda tano ko konceptija anglal o 50-60 bersh, em ako but bucha dji akana menjindjepe. O manusha kola sikavena e chaven nashti pratini o menjipa, te ko sikljovipa len neve resursija kla amange avdive pashe.

Soj odova so ko sistemi taro sikljovipa pendjardjen sar problemi kana ko puchipa sikljovipa taro rromane chave?

Kana anglal o desh bersh staruindjam te kera buti okova so khuvolaj ko jakha so mashkaro Rroma naje manusha kaste isi ucho sikljovipa. Sebepi taro afirmativno mere e buti ulli hari po shukar, numa odoja buti valjani panda but bersha te kerol pe.

Okova soj akana em baro problemi, migracije taro familija, kaske chave odova sebepi achavena o sikljovipa. Panda jek buti angli amende so adjikeripe iranipa taro familije kola anglal o nekobor bersh gele ki Zapadosi Evropa. Amarosikljovipasko sistemi, naje hazri te odole chaven podikerol thaj dol azhutipe te lundjari o sikljovipa. Te na ovol o civilno sektoei taro akava problemi ne bi kerolaj pe ni lafi.

Kobor amare sikavne inkluzivne?

Ko amare sikljovipaske khera jekhipa tari diferencija bilo savi ko na zoralo niveli. Analiza koja kerdja pe ko nakhlo bersh ko tema soandja o inkluzivno sikljovipa sikavdja kaj isi hari djaipa angal, isi manusha kola shukar ki praktika kerena buti, sikavutne, numa olengo gendo tikno. Ko sikljovipasko plani dolape podkeripe, numa socijalno podikeripa naje kobor valjani.

Amaro sikljovipasko sistemi panda kerola buti nesave gndime sikavneja. Em suksesno sikavno tano odovakova kerola homogeno grupa hari po shukar sikljovipaja. O chave taro savena sebepija naje olen podikeripa tari familija te keren po zoralo djandipe thaj odoleske achona ko margine.

Gndinena kaj e socijalno inkluzija ko sikljovipasko sistemi naje?

Ko Ministreumi taro sikljovipa dikljam kaj isi problemi so e socijalno inkluzija ulavi pe tari sikljovipaski inkluzija, odova sebepi valjani te ovol jek buhlo koncepti tari buti kova chivela sa relevantno instiucije sar akava problemi nakhavol pe. Odoleske valjani amenge komjuniti programi kova ka kerol paralelno buti e chavencar thaj e familijaja. Civilno sektori ko sa odova valjani te ovol phurd.

Kaj tano em baro problemi?

Okova soj hari buti tani koordinacija thaj buti ko rezultatija. Khoni ko sistemi na kerol evaluacija tari buti, panda na djanaja kaj o promene, so kerdjam dji akana, , ano so valjani te kerol pe po buderi buti. Odova valjani amenge, na samo ko sikljovipasko sistemi, numa ko sa o nivelija. Avena nevipa, numa olengoro efekti na merinipe. Kvaliteteja khoni na kerol buti.

Uzaro odova, naje amen decentralizacija ko sikljovipa, te o puchipa dolape ko lokali. Odothe chivola pe o puchipa da taro kaaciteti taro manusha kola tane ko lokali thaj odoja buti valjani te keren, kola valjani te ovol sikljovipaski thaj socijalno politika. Politika numa panda kerela sa. Kana menjinipe o zor, menjinena pe o manusha kola kerdje nesavi buti thaj tumen mora pale taro pochetko te keren buti.

Projekat_Glas_Roma_u_lokalnim_zajednicama-disclaimer

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

Mladi mediji 2020

PU Lokal pres u partnerstvu sa DW Akademiom tokom 2020. godine realizuje novi trogodišnji projekat „Mladi mediji“. Ove godine PU Lokal pres će organizovati Letnnju novinsrku školu za nove polaznike, zatim još jednu radionicu za najuspešnije polaznike iz prethodnih godina, Zbog pandemije COVID 19 ove radionice će biti organizovane online. U okviru projekta biće odabrana […]

DETALJI O PROJEKTU
Javno zagovaranje “ZA sadržaje za mlade”

Kroz konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa i lokalne samouprave i Ministarstvo kulture i informisanja medijima dodeljuju značajna sredstva za kreiranje sadržaja. Međutim, deca i mladi su vrlo retko u fokusu tih medijskih sadržaja. PU Lokal pres je tokom 2019. godine analizirao medijske konkurse 40 gradova i opština na teritoriji Srbije. […]

DETALJI O PROJEKTU
Local Press Laboratorija

Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije. U pitanju program podrške lokalnim medijima u okviru koga 4 medija, članice Lokal presa, na različite načine pokušavaju da se povežu sa svojom publikom. Mediji koji učestvuju u ovom projektu su Grad […]

DETALJI O PROJEKTU