Kraljevo će, zahvaljujući Grupi “Grupa” i ove godine, od 2. do 7. jula, biti domaćin predstavama koje pomeraju granice. Od održavanja prvog „Amfiteatra“ prošlo je tačno pet godina. Koliko su se pogled na pozorišnu umetnost, način izvođenja i same pripreme za festivala promenile kod organizatora, ali i izvođača, imali smo priliku da saznamo iz razgovora sa glumcima i organizatorom festivala Vladanom Slavkovicem.
Pre više od decenije, Vladan Slavković, glumac u Kraljevačkom pozorištu, koji je ujedno i organizator festival Anfiteatar, došao je na ideju da započne nešto što će biti delo mladih, ambicioznih i talentovanih ljudi, a istovremeno i osveženje za pomalo uspavanu kulturu i pozorišnu scenu grada Kraljeva. Kroz Grupu „Grupa“ je prošlo više od stotinu mladih ljudi, danas većinom ostvarenih u svetu glume.
– U početku se ova zamisao činila teško ostvarivom- sve što je „Grupa“ imala bili su mladi glumci i želja za radom. Isto je bilo i kada smo došli na ideju da organizujemo festival. Bez novačanih sredstava i ičije stvarne podrške, nije bilo lako ostvariti tako veliki poduhvat. Ipak, ispostavilo se da je ono što su imali bilo sasvim dovoljno, pa je tako već prvi festival zabeležio veliku posećenost, koja je iz godine u godinu sve više rasla.
Bilo je očigledno da će ovaj festival imati višestruki značaj- ne samo što je mladim glumcima pružio slobodu i način da se ostvare, već je obradovao i publiku iz cele Srbije, pruživši im nešto novo i originalno, kaže Vladan Slavković.
Danas je sve drugačije. Festival se održava već peti put, a sada i publika i glumci znaju šta mogu očekivati. Mladim glumcima iz Kraljeva pridružiće se i kolege iz Beograda, Novog Sada, Novog Pazara i Sarajeva, a festival je podržan i od strane mnogih poznatih glumaca, poput Nebojše Dugalića, Nikole Koja, Ognjena Radivojevića.
Ipak, među glumcima uvek postoji i strepnja, kao izraz predanosti, uzbuđenja i strasti prema glumi, pred sada već poznati festival. Njihov organizator, Vladan Slavkovic, naučio ih je, kako su nam oni rekli, ono najvažnije – da budu spremni. Naučio ih je da budu spremni, čak i onda kada situacija ne ide po planu i desi se neočekivano. Jednostavno, da budu spremni za život, a ne samo za glumu.
Mi svakako ne sumnjamo da će svaki strah i svaka sumnja nestati onda kada se uključe svetla, obična pozornica postane neko novo mesto, a oni neki drugi ljudi. Onda kada scena kojom hodaju postane neki novi život, koji se rađa tu, pred publikom, nošen samo snažnom strašću prema umetnosti i talentom za koji više ne postoje pravila i ograničenja.
Natalija Vojinović