Да традиција има смисла само када се наставља, имали смо прилику да се уверимо протеклог четвртка у Културном центру, где је 22. пут додељена награда Лаза К. Лазаревић. Једногласном одлуком жирија у саставу Љиљана Шоп, председница, Дејана Ђедовић из Лознице и Аца Видић из Ваљева, награда за најбољу необјављену приповетку на српском језику добио је Мирко Јовановић из Старе Пазове.
На овогодишњи конкурс је, за разлику од претходних година, приспело знатно мање (115) приповедака, од којих је 106 задовољило критеријуме. У јакој конкуренцији, у ужи избор је ушло петнаест приповедака за једну од најпрестижнијих награда на књижевној сцени Србије, бар када је овај жанр у питању.
– Иако није прва, ово је свакако назначајнија награда за мене. Наравно да сам је очекивао, чим сам конкурисао, да постоји могућност да је добијем. Кад су ми јавили, био сам веома узбуђен, јер схватам колико је значајна за мој даљи рад, изјавио је лауреат, апсолвент српског језика и књижевности, будући професор, који за себе каже да је, пре свега, писац.
И јесте. Довољно је прочитати приповетку “Абел”, што је како је шармантно приметила Љиљана Шоп, једна деветина целокупног стваралаштва Лазе К. Лазаревића и бити уверен у то.
– Смисао ове награде представља прави изазов и могућност да откријете неизвесну количину уистину добрих прича између којих ћете изгласати и прогласити најбољу. Велика је вероватноћа и задовољство када кроз овај процес дођете до новог имена и јавности укажете на потенцијалног писца на кога се може озбиљно рачунати, уколико се посвети књижевности. Ми присуствујемо управо једној таквој причи. Из издвојених 15 које могу у свако доба да се појаве у нашим најбољим књижевним часописима, посебно се издвојила прича „“Абел“”под шифром „“Ротердам“” да бисмо установили да је њен аутор млад писац из Старе Пазове о коме нисмо ништа знали. И да ништа никада није објавио, ја бих ставила уз њега реч писац због устину сјајне приче коју сам до данас прочитала неколико пута, сваки пут налазећи у њој неке нове вредности и валере, завидну приповедачку зрелост и велико умеће имагинације. “Абел” је вишеслојна, мудра и лепа варијација вечне приче о проклетству уметничког дара, односу између оца и сина, о немоћи биографије да објасни узроке поступака и смисао нечијег живота, о сликару који је крстарио Европом, прича пуна запретених библијских паралела, о измишљеном животу који је стварнији од могућег, рекла је Љиљана Шоп.
После доделе плакете и новчане награде у износу од 50.000 динара, лаурет је, традиционално, изговорио беседу Лази К. Лазаревићу, чију је књигу приповедака прву прочитао када је, својевремено, са дечјег прешао у одељење за одрасле у библиотеци родног града.
Вече које је одисало ретком топлином и атмосфером минулих времена, употпунили су ученици Музичке школе “Михајло Вукдраговић”, али је свакако најзаслужнији лауреат, који са миром и сигурношћу, без имало гордости и сумње, корача путем писане речи, који је за њега не само известан, него и једини могући.