Млади
незаинтересовани за бављење политиком, јер мисле да мало тога могу да промене.
Политичари их не схватају озбиљно, чак им говоре да „иду и обришу се“. Много младих после средње школе напушта
град, и не враћа се по завршетку факултета

Незаинтересованост
младих за бављење политиком последњих година све је израженија у Горњем
Милановцу. Док су, пре петооктобарских промена млади били доста ангажовани и у
Отпору, и у тадашњим опозиционим странкама, али и у СПС-у, све је очигледније
да су у последње време скрајнути и гурнути по страни.  Иако има младих чланова политичких партија,
изгледа да не долазе много до изражаја. У скупштинским клупама локалног
парламента, од укупно 49 одборника, свега је двоје млађе од 30 година.

 

Основни
разлог за мој улазак у политику је то што сам раније желео да променим неке
ствари, а као појединац нисам имао могућност за то. Ишао сам у Културни центар,
и изнео им неке идеје нас младих, али су ме бледо гледали, и, наравно, ништа
нису урадили – прича Марко Каралејић (29), одборник ЛДП у Скупштини општине
Горњи Милановац. Поред ЛДП, једино је још локални одбор Нове Србије  поверење за одборничко место у досадашњем
скупштинском сазиву указао представници младих, Љиљани Козодер.

 

Прошле
године смо формирали одбор младих, и тренутно имамо око 150 чланова млађих од
27 година. Управо формирамо листу за локалне изборе и одлучили смо да 15%
уступимо представницима младих – каже Срђан Милићевић, из милановачког одбора
Нове Србије.

 

И у
Демократској странци влада повећано интересовање младих за политички живот.

 

–
Тренутно имамо око 50 младих чланова, и у овој предизборној кампањи су доста
укључени, ставили смо их и на изборне листе, и примећујем да их су много више
заинтересовани за политички живот, да имају вољу, енергију и знање да побољшају
свој положај – прича Милијана Аранђеловић, технички секретар општинског обора
Демократске странке у Горњем Милановцу.

 

Иако би
се, према реакцијама из локалних странака, могло закључити да младе политика  занима, чим се зађе „међу народ„, у кафиће
и дискотеке, сагледава се право стање ствари.

 

Не бавим
се политиком. Не можемо ништа да променимо. Покушао сам, био сам председник ђачког
парламента у милановачкој гимназији, и слабо смо шта успели да урадимо.
Политичари нису хтели са нама да разговарају, гледали су нас као балавце, а и
међу ученицима је владала велика незаинтересованост, нити су желели, нити могли
да ствари покрену са мртве тачке – каже Бојан Дашић(21), студент из Горњег Милановца.

 

Да
политичари стварно гледају на младе као балавце, потврђује и случај који је
доживео Каралејић, као одборник.

 

Како да
сарађујете са људима, који вам после наступа за скупштинском говорницом кажу да
седнете и обришете се  – пита се
Каралејић. Он сматра и да је проблем локалне политике то што многи, који се
нису доказали у свом послу, и нису способни ни за шта, политику бирају као
своје занимање.

 

Неки
политику схватају као посао који доноси профит и бољи живот. Ја то не схватам
тако, имам посао који нисам добио захваљујући политици већ струци, а политиком
се бавим јер желим да ствари променим на боље – каже он.

 

Каралејић
има подршку својих пријатеља за свој политички ангажман.

 

Они који
ме познају, знају зашто се тиме бавим, и подржавају ме, јер и они желе да бољи
живот. Међутим, има оних који би се политиком бавили искључиво због неке личне
користи, па траже неке уступке да би се уписали у странку, или потписали
кандидатуру. Желе посао, или нешто слично – прича овај млади политичар.

 

Док још
није активно ушао у политику, док се враћао у Милановац из Београда, где је
студирао, један политичар му је понудио да му помогне око факултета, ако се
упише у странку.

 

Наравно
да нисам прихватио, сматрам да је то наслеђено из претходног периода, и све док
буде тако нико паметан неће имати шта у томе да тражи.

 

Велики
број младих одлази из Милановца по завршетку средње школе. Уписују факултете, и
по завршетку у родни град се ретко ко враћа. Наш саговорник каже да је то,
делом и због тога, јер им се овде не указује никакво поштовање. Почев од школе,
па преко игнорисања проблема младих, а нерешавање тих проблема се рефлектује на
њихову незаинтересованост за политику, јер имају осећај да мало шта могу да
промене.

 

-Немамо
биоскоп, немамо позориште, немамо концерте, кафићи су једина места за излазак,
а и њих затварају до поноћи – причају у Мина и Јована, средњошколске. И додају
да једва чекају да оду из града, јер не виде перспективу.

 

-Кад
чујем како председник општине каже да га боли што млади одлазе из града, запитам
се да ли га боли уво, или нешто друго – коментарише Каралејић.

 

Његова
порука младима у Горњем Милановцу је да се професионално докажу, да буду
успешни у својој струци, и да ће само тако моћи да нешто ураде и за свој град,
да живот у њему промене на боље.

 

-Када буде схваћено да политика не доноси
профит, и не прави каријеру, већ да нам служи да унапредимо квалитет живота
биће нам боље. Треба се борити, треба имати став, треба покушавати да се ствари
промене на боље, и у томе би својим примером требало да предњаче старији, пре
свега родитељи, а не као што неки сада уче децу да ћуте, не таласају, не
петљају се у политику, јер ће, тобоже, изгубити посао, или ће имати проблема у
школи. На тај начин се неће ништа променити –завршава причу Марко Каралејић.