Новокнежевчани и житељи других потиских места
летос су били сведоци невиђене количине смећа које је плутало реком. Ћути се
због интереса, каже председник Међуопштинске комисије за праћење стања Тисе
Милан Кнежев

 "Тиса, тиха и мирна, танцујући вековни
лалошки валс, поклонила је најлепши дар свом Банату и Бачкој – тиски цвет. У
истом дану радост рађања, лепоту живљења и тугу умирања, али и вечност
понављања кратког живота".

 

Природа нам је даровала реку, насталу сутоком
Беле и Црне Тисе у Украјини, која протиче још кроз Румунију, Словачку, Мађарску
и Србију где се улива у Дунав. А, највеће чудо природе (ЧОВЕК) и на Тиси, у
овом нашем 21.  веку скоро свим силама
уништава дар, инсистирајући на умирању. Није извесно да ли ће вечност понављања
живота, на крају, у жестоком окршају с човеком, добити шансу.

 

Новокнежевчани су 3. августа 2008. године, у
поподневним часовима, били непријатно изненађени великом количином смећа, које
је десетак сати плутало Тисом. Била је то четрдесетак километара дуга депонија
пластичних флаша и другог отпадног материјала, која је запрепастила житеље
потиских општина. Из правца Мађарске на нашу деоницу реке доплутало је смеће
које вероватно потиче из горњег тока Тисе и њених притока, највише из Мориша са
подручја Мађарске и Румуније.

 

О том загађењу нико од званичника ништа није
рекао ни код нас ни у европском комшилуку. Нису се огласили ни
"велики" медији у Србији и Мађарској. Ексцес на Тиси су забележиле
само "Новокнежевачке новине", ИНФО канал у склопу ЈП „Центар за
информисање Нови Кнежевац“ и колеге из суседног, кањишког ТВ ИНФО канала.

 

Председник Међуопштинске комисије за праћење
стања реке Тисе  дипл. хидроинжењер  Милан Кнежев из Бечеја наглашава да том
приликом од надлежних органа нико није узимао узорке, па самим тим нису
објављени  ни резултати о  августовској 
загађености реке.

 

Међуопштинску комисију су формирале општине
Нови Кнежевац, Кањижа, Сента, Чока, Ада, Бечеј и Нови Бечеј,  а прикључиле су им се још Суботица, Жабаљ и
Зрењанин.

 

Систем не функционише

 

– Није први пут да нико ништа не каже о
загађењу, вели Кнежев. То је редовна појава у последњих 15 година. Ништа се не
каже, односно  ништа се не утврди.
Рецимо, приликом  прошлогодишњег
септембарског загађење, када је преко 40 тона рибе угинуло у Тиси, загађивач
није утврђен, као  ни степен загађења.
Зна се само да је  загађење забележено на
уливу код Сенте. Од септембра прошле године ништа више нисмо сазнали.

 

Одговор на питање „Због чега се ћути?“ је,
према мишљењу Кнежева у једноставној чињеници да  систем не функционише. По Закону о
водама   предвиђено је да водопривредна
инспекција у случајевима загађења узима узорке, утврђује узрок  и подноси пријаве против загађивача.
-Водопривредна инспекција је септембра 2007. узела узорак, али тако да не
утврди ко је изазивач! Наложено  је
истраживање неких општих параметара, али није наложено утврђивање  опасних материја, што је  изазвало губитак кисеоника у реци. Ако  не постоји извор загађења, не може да се
утврди ни загађивач, тумачи Кнежев.

 

Водопривредна инспекција одради део свог
посла, наложи нека општа испитивања из којих се не може утврдити шта се у
ствари дешава и – стане. По Закону, обавеза инспекције је да утврди опасну
материју која је извор загађења и да поднесе кривичне или прекршајне пријаве,
односно пријаве за привредне преступе.

 

Када је 3. августа 2008. депонија смећа
пливала Тисом није реаговала ниједна званична институција. Тада је, дан после
„смећа“, биохемичар из Сенте  др Илеш
Фехер, на основу узорака узетих код Мартоноша и Кањиже, утврдио да је  Тиса на граници отпадних вода и да није
препоручљива за купање и заливање. Анализа је урађена на основу захтева локалне
самоуправе Кањиже.

 

 Милан
Кнежев наводи примере скривених загађења, када се у Тису уливају опасне
материје које не изазову помор рибе, али се задржавају у муљу, седименту и
биоти и могу имати дуготрајне последице. Док хаваријска загађења изазивају
помор рибе.

 

Типично скривено загађење је загађење фенолом.
Доказано је да се „јавља“ једном месечно, али дешава се и чешће  или ређе. Фенол се користи у многим
технологијама, како у нашој земљи, тако и у суседству.

 

–
Приликом нашег истраживања 2001. фенол је евидентиран у кратким таласима, али у
великим концентрацијама. Међутим, истраживање  
је компликовано за прилике у којима ради Међуопштинска комисија. Док
Републички хидрометереолошки завод каткад ради, каткад не ради таква
истраживања (објави или не објави резултате), упозорава Милан Кнежев, наводећи
да тешки метали могу да оставе дубок траг.

 

Ћуте и
медији

 

О
загађењима се ћути, пошто су увек  у
питању интереси, сматра наш саговорник. Раније је  интерес 
био  социјални мир да се не
отпусти велики број радника који раде у фабрикама које загађују Тису. После је
дошла транзиција, када је много радника отпуштено. Но, сада је пресудан интерес
власника фабрика, односно инвеститора да раде овде, тако да им се  гледа 
кроз прсте  због „општег добра“.

 

– Такав је случај са сенћанским фабрикама
„Фермин“  и Шећераном ТЕ ТО, чији су
власници страни инвеститори. Они само узимају профит, загађују овај народ који
је већ остао без посла и претрпео велике штете, а општег добра нема, примећује
Кнежев, претпостављајући да је слична ситуација и у суседним земљама.

 

Интересантно је да и медији, углавном, ћуте.

 

– Мислим да је у питању аутоцензура. Нико од
медија не тражи да не говоре и не пишу. По свему судећи се боје шта ће
бити  ако проговоре о вестима које не
одговарају одређеним структурама власти. Чекају да се званичне медијске куће
огласе поводом тога. Нико од „великих“ није извештавао о августовском загађењу,
а колико сам упућен, приликом септембарског загађења 2007. године, новосадска
телевизија је извештавала само једном вешћу, у касним вечерњим сатима, иако је
у Тиси угинуло 40 тона рибе. „Политика“ је објавила две кратке вести, а „Блиц“
једну – и  извештавање је  завшено, истиче примере наш саговорник.

 

Кнежев је оптимиста и захтева притисак на
систем, пре свега на локалу, који ће потом притискати више инстанце.

 

– Нико
нам неће помоћи, ако сами себи не помогнемо, апелује. – Тиса је моћна река.
Довољно је да се прекине са загађивањем и вратиће се у свој природни квалитет.
Темза је била таква река да у њој није било живота, али Енглези су једноставо
натерали загађиваче да  пуштају само
отпадну воду коју има Темза (друга класа). Врло брзо прочишћавање је обавила
сама река.

 

Тиса је моментално сврстана у трећу – четврту
класу, у зависности од хидролошког стања и стања загађења, а требало би да буде
друга класа. Свака река има своју причу. Морава је мања од Тисе и само је наша,
али је далеко загађенија,…