Сумирање личних искустава

Изложба је отворена у оквиру редовног излагачког програма УЛУПУДСа за 2014. годину, под покровитељством Министарства културе и информисања, у Малој галерији у Узун Мирковој улици у Београду 

 

Изложбом цртежа (2004–2014)  Матија Рајковић обележава деценију од стваралачких почетака у овој дисциплини. По природи ствари у питању је сумирање личних искустава, тим пре јер се из приложене документације, у каталогу, може констатовати богата активност првенствено у излагачком виду. Тематском разноликошћу доминирају сегменти структуирани линеарним графизмом. Резултат је већи када је праћен валерском компонентом што подразумева просторно инсистирање. Иако пејзажна основа утиче на наративни ток, није пресудна, бар не у смислу коначне опције. Конкретно, када је у питању препознатљив својеврсни честар, асоцијације могу да дограде представу по мери сопствених схватања. Наглашена експресивност налази исходиште у атмосфери таквог предела.

 

Избор мотива се показао пресудним за предстојеће инвентивно усмерење. На нивоу детаља, сигурним средствима линијом и површином, Матија Рајковић наглашава истраживачки процес не нарушавајући функционалност целине. Искрено удубљивање доприноси да реагује са једнаком пажњом у значењском и вредносном смислу. Спољни подстицаји артикулисани препознатљивом симболиком резултују жељеном комуникативном ефектношћу. Афинитет за формално просторну опцију, посредством заступљених елемената, односи се на шире схватање сензибилитета у првом реду сликарске провенијенције. Разрада заснованог концепта као показатељ одређеног континуитета неће остати само за себе, без обзира што цртеж у овом случају егзистира као самосвојна дисциплина.