За последње две године, откако је у класи проф. Марије Гођевац, на одсеку клавира, Марија Гајић, ученица петог разреда Музичке школе „Михаило Вукдраговић“, освојила је дванаест награда на такмичењима широм Србије. Једна од њих издваја се не само по томе што је прва интернационална, већ и по тежини оцењивања од стране еминентног жирија. На такмичењу „Премио цливис“ у Риму ова талентована четрнаестогодишњакиња успела је да освоји прво место.

 

 – Рад са Маријом причињава ми велико задовољство и радост, пре свега, што је она једно врло вредно дете посвећено свом инструменту. Постиже све и поред обавеза у ОШ „Јанко Веселиновић“ где завршава седми разред. Јако добро се сналази. Добро сарађујемо и  разумемо се што је темељ за један добар рад – каже проф. Марија Гођевац истичући да њена ученица за своје године има изузетно тежак и сложен програм који се свира у средњој школи.

 

Иако је веома рано почела да се занима за клавир,  родитељи су је, не желећи ништа да форсирају јер су се и сами бавили музиком, тек у другом разреду основне школе уписали на жељени одсек клавира.

 

– У почетку то је било да види да ли јој се свиђа, како се сналази. Међутим, када је показала вансеријски таленат онда смо почели да је и више подржавамо. Наравно, све је то кулминирало тек када је почела да ради са проф. Маријом Гођевац. Она је у њој препознала то што неки други нису. Успела је из Марије да извуче оно што је у њој негде било у другом плану. Све је буквално сама изгурала, наравно, уз нашу подршку. Никада је није било потребно натерати  да свира. Увек је радила само по својој жељи и вољи. И дан данас је тако. Сама себи одређује колико ће дневно да вежба. Мислим да је то највећи разлог зашто и постиже успехе – додаје мама Светлана.

 

Маријин таленат препознали су и музички стручњаци из Италије, Русије, и Словеније који су били у жирију престижног такмичења. За разлику од жирија на такмичењима у Србији њену музикалност ставили су на прво место.

 

– Била сам веома узбуђена  због такмичења, али и због тога што ми је то било прво баш јако, интернационално такмичење. Нисам имала превелику трему. Трудила сам се да покажем најбоље што умем, да одсвирам онако како смо се професорка и ја договориле. Када сам освојила прву награду била сам пресрећна. Не могу да опишем тај тренутак. Било је доста учесника из разних земаља што је, самим тим, чинило такмичење још тежим. Жири је био строг. Имали су велике захтеве и критеријуме. На завршном концерту, када су ме позвали да свирам, чланови жирија су пришли да ми честитају на лепом свирању. Дали су ми неке савете које ћу испунити. То ми је подстрек за убудуће. Нисам очекивала да ми тако велики стручњаци приђу  и  посвете  ми то време – каже Марија коју, иако је скоро крај школске године, очекују припреме за нова такмичења.

 

У Риму је све одушевила извођењем Рахмањиновог прелудија. Иако јој је он омиљени композитор, због, како сама каже,  динамике и мелодије, у договору са професорком спремиће за наредну такмичарску сезону Бетовена, Моцарта, Шопена.

 

– Цело лето се ради. Имамо велике планове. Надамо се да ћемо их остварити у следећој години. Још увек планирамо где, шта. Сигурно ће бити још много наступа, концерата, такмичења. Ове године оставила је јако добар утисак што значи да је врло зрела за своје године. Добро се сналази у томе. Радићемо и сигурно ће бити још награда – обећава проф. Гођевац.

 

У то и не сумњамо јер је овај уиграни тандем, захваљујући добром разумевању, уважавању мишљења, уз рад много тога постигао за кратко време.

 

– Не треба ништа радити на силу. Све треба из душе. За оно што сте створени, оно што вам је Бог одредио – додаје Марија којој је највећа жеља да једног дана постане диригент симфонијског оркестра.