Степен самосталности у одлучивању локалних власти још увек у највећој мери зависи од позиције и ауторитета њихових лидера у новоизабраној управљачкој структури у држави. То је, за оне са високим интегритетом, могуће „освајање слободе“ али су за праву децентрализацију неопходна системска решења, међу којима и директан избор председника општина и градоначелника, сматра градоначелник Крушевца Братислав Гашић
Буџет Крушевца пројектован за ову годину износи 2,6 милијарди динара, од чега изворне приходе града чини тек око 700 милиона, или нешто мање од 27 одсто. Уступљени приходи од Републике пуне крушевачку касу са 63,4 одсто, или 1,675 милијарди, док је износ трансферних средстава са планираних 235 милиона повећан на 480 милиона динара.
Прошлогодишње измене закона о финансирању локалних самоуправа којим је учешће градова и општина у порезима на зараде увећано са 40 на 80 одсто, „подигли“ су приходе града за око 600 милиона динара, (на 1,2 милијарде, или 40 одсто буџета), али је, према оцени стручњака, иако олакшано, финансијско опстајање локалних самоуправа, па тиме и Крушевца, остало крајње неизвесно и у великој мери зависно од одлука на нивоу државе. Аналитичари, такође, упозоравају да је „оно што је добијено на мосту, изгубљено на ћуприји“, те су кроз друге механизме, као што су смањене субвенције државе за инфраструктурне радове и још нека друга давања, ефекти измена Закона о финансирању прилично маргинализовани.
Ипак, по мишљењу новог градоначелника Крушевца Братислава Гашића, овај нови део градских прихода омогућава Граду да задовољава потребе грађана.
Борба за већ стечено
– Ако не дође до измена тог закона, који, иако накарадно донесен, ипак гарантује локалним самоуправама више новца, сви градови, па и Крушевац, моћи ће да све своје активности финансирају – сматра Гашић, оцењујући да би Крушевац са оваквим финансијским приливима могао да прихвати и дом здравља, али и неке друге, још увек републичке институције на „своја плећа“ и брине се о њиховом пословању.
Премда демантује оптужбе да се са најављеним ребалансом градског буџета „одуговлачи“ јер се чека мишљење Београда, Гашић ипак указује на то да одлуке о локалном буџету још увек веома зависе од оних на врху државе.
– Није тачно да смо ми са ребалансом чекали на мишљење Београда, већ смо чекали да видимо да ли ће се променити Закон о финансирању локалних самоуправа – прецизира наш саговорник, а на питање да ли то значи да постоји опасност да би се закон могао изменити на штету локалних буџета, каже – постоји.
– Проблем је што је републичка каса, баш као и каса Крушевца, уништена у протеклих 12 година. Огроман минус, огромна рупа. Један од предлога владе је да се и овај закон промени, при чему ми, представници локалних самоуправа, инсистирамо да остане исти, а да држава своју касу попуни на неки други начин. У противном, рупа у републичком буџету ће само делимично бити закрпљена, али ће зато 156 општина и градова у Србији остати без могућности да финансирају своје обавезе. Јесте закон накарадан, али омогућава да локалне самоуправе преживе.
Институционално и у економску децентрализацију
Иако сматра да градови и општине у овом тренутку имају „приличне“ надлежности у којима су потпуно самосталне, градоначелник Крушевца ипак наглашава да „оне саме, без државе не могу да функционишу из милион разлога“. Као један од примера наводи недовољна овлашћења локалних власти у односу на постојеће привредне субјекте.
– Агенција за приватизацију и даље држи сва предузећа по Србији. Зашто заступнике капитала не може да поставља локална самоуправа, већ држава. Они држе фирме у заробљеништву годинама, стечајеви се воде чак и по деценију и дуже… То је невероватан парадокс. Локалне самоуправе су градиле сва та предузећа, а продаје их неко трећи ко није ни учествовао у томе. Ми ћемо то у Крушевцу променити, али само на основу ауторитета градоначелника. Борићемо се, међутим, да се то институционално реши, да се системски промени – каже први човек Крушевца.
Баш као и све остале одлуке које иду у сусрет децентрализацији (читај делогирању централне администације), тако и Закон о децентрализацији, односно повраћају имовине локалним самоуправама, у пракси доноси мршаве и закаснеле резултате. Истина, део одговорности лежи и на самим локалним заједницама које у већини случајева, као и у Крушевцу, још немају припремљене спискове имовине коју потражују од републике.
– Првог дана по доласку на место градоначелника тражио сам да ми се достави списак имовине града, али он не постоји јер се годинама није водило рачуна о њој – наводи Гашић, подсећајући да би под управљачку капу Града требало да се врате и важне институције, попут Полицијске управе, основног здравства и основног образовања.
– Недавно сам у разговору са потпредседником Владе Србије, тражио да нам се омогући да купимо Дом ЈНА и касарну, јер намеравамо да тамо направимо летњу сцену, мини-пич терене и друге пратеће садржаје. Али, шта урадити када нешто што вреди 300.000 евра, Пореска управа процени на 1,5 милиона евра – пита се Гашић.
Ауторитет директних гласова
– Није добро кад грађани добију информацију да из Крушевца само одлази новац, а ништа се не враћа – каже, између осталог, градоначелник Крушевца.
– То није тачно. Ми, примера ради, сада имамо у изгледу да до краја године добијемо око 200 милиона динара за неколико пројеката, што није мали новац – објашњава он. Ипак, на питање на који начин је Град стигао до тих средстава, „признаје“ да су она „резултат личног ауторитета“ и тиме отвара још једно „децентрализационо“ питање – избора и квалитета локалних лидера.
– Очигледно је да није добра пракса да се градоначелници и председници општина бирају овако како се то сада чини, одлуком одборника, већ на директним изборима. Тада ће иза имена градоначелника стајати ауторитет директне воље грађана, па неће бити тако чест случај да на то место дођу неспособни и људи без визије, само зато што их подржава странка – оцењује Гашић, потврђујући да још увек много тога зависи од унутарстраначких односа оних који су на власти, али сматра да је данас тај однос много демократичнији него у претходном периоду. У том смислу, он у овом тренутку не види озбиљније кочнице нити административне процедуре које отежавају развој града, довођење инвеститора. Више замерки има на локалне власти које, како каже „кукају на Републику јер не знају шта хоће, немају идеју ни креативност“.
Чини се да ће, осим у појединим аспектима, као што је очување већ стеченог, децентрализација, иако утемељена и државном стратегијом, након нових избора поново морати да „чека право грађанства“, да генерално недостаје разумевање овог појма, али и спремност да се њиме озбиљно бави у тренутку када се „гасе бројни пожари“ у виталним државним функцијама.