Децентрализација је незаустављива

Градоначелник Видоје Петровић каже да је Лозница град који је снажно подржао идеју о децентрализацији и давању једнаке шансе свим општинама, градовима и регионима за равномеран развој. Србија не може да иде брже напред без суштинске децентрализације, а она  је незаустављив процес. Од почетка примене новог Закона о финансирању локалних самоуправа до данас, буџет града Лознице већи је за око 530 милиона динара, а новац се улаже у инфраструктуру и социјална давања

 

Добар део општина и градова подржао је кампању УРС за децентрализацију и мислим да оваква политика показује пуну оправданост. Србија не може да иде брже напред без суштинске децентрализације, не може уколико се не успостави средњи ниво власти и то су искуства из развијених земаља Европе. Децентрализација је незаустављив процес. Можемо полемисати којом брзином ће се тај процес одвијати, али се он сигурно не може вратити на нулту тачку, и здушно ћу радити на томе, а сигуран сам да ни УРС ни ја нисмо усамљени у томе. Тако говори Видоје Петровић, градоначелник Лознице која је подржала идеју о децентрализацији и давању једнаке шансе свим општинама, градовима и регионима за равномеран развој.

 

Предност инфраструктури 

 

Од почетка примене новог Закона о финансирању локалних самоуправа до данас, буџет града Лознице већи је за око 530 милиона динара. Тај приход од почетка 2012. до данас износи 400 милиона динара. Лозница је град који је у претходних осам година показао штедљивост, није узео ниједан кредит, а само у прошлој години остварен је буџетски суфицит од близу 150 милиона динара.

 

– Измене Закона о финансирању локалних самоуправа значајне су за све градове и општине у Србији, па и Лозницу. Пошто се у буџет града од пореза на зараде слива 80 уместо досадашњих 40 одсто, у овој години очекујемо да ће по том основу приход износити 700 милиона динара. Приход од пореза на зараде до сада је у нашем граду највећим делом утрошен на изградњу путне, комуналне, енергетске и економске инфраструктуре (око 300 милиона), али и подршку месним заједницама (око 75 милиона), оснивање Фонда за развој града (100 милиона динара) чиме је оснажена финансијска подршка предузетништву и развоју села. Највећи проблем земље је незапосленост и он се решава мерама које мора донети држава, променом закона и прописа, спровођењем толико најављиване, а никад спроведене гиљотине прописа, активном политиком на привлачењу страних инвеститора и низом мера које ће подстицати инвестирање у Србији.  Ништа мању обавезу немају локалне самоуправе, које треба да учине своје средине атрактивнијима кроз ефикаснију администрацију, изградњу свеукупне инфраструктуре, стварањем повољног пословног окружења за улагање домаћих и страних инвеститора. Ми смо све то урадили и отишли корак даље. Основали смо Фонд за развој из којег дајемо позајмице предузетништву, малим и средњим предузећима и пољопривреди, на најдиректнији начин правимо амбијент да се отварају и нова радна места. То је јединствена финансијска подршка у земљи, са бескаматним средствима са грејс периодом од једне до три године и роком враћања од три до пет година – каже Петровић.

 

Он објашњава да је део новца од око 80 милиона динара усмерен на спровођење активних мера у области социјалне политике. Од почетка ове године у Лозници се свим незапосленим породиљама исплаћује 15.000 динара месечно, тај износ примаће годину дана, сваком рођеном детету од 15.000 до 40.000 динара. Новац се такође издваја за подршку младима кроз стипендирање најуспешнијих студената и ученика основних и средњих школа, а град брине и о најстаријима кроз  бесплатан превоз за сва лица старија од 65 година на територији града Лознице.

 

– Поента је у томе да у што већем проценту искористимо буџет за развој и спровођење активних мера у социјалној политици јер данас имамо велики корпус људи на који се ова криза највише рефлектује и којима треба помоћи – каже Петровић и наглашава и да је Лозница међу десетак локалних заједница које према критеријумима Европске инвестиционе банке, Светске банке и ММФ имају најмањи број запослених који се финансирају из буџета. Одређени коефицијент је 4,2 а Лозница има 3,6 запослених на хиљаду становника.

 

Мештани граде оно што им треба 

 

Петровић каже новац ће и даље превасходно бити усмерен ка инфраструктурним пројектима и спровођењу активних мера у области социјалне политике. Циљ је даље унапређење живота у нашем граду, наглашава он,  а приоритети су, осавремењавање путне мреже у граду и изградња нових путева у сеоским месним заједницима, подршка селу и пољопривреди али и развоју предузетништва, реконструкција домова културе, уређење школа и њихово опремање, изградња зграде будућег универзитета у Лозници. Једноставно, бржи равномеран развој села и града. Коментаришући мишљења да се због измене Закона о финансирању локалних самоуправа смањује финансијска подршка државе, он каже да ће локалне самоуправе средствима из буџета улагати превасходно у локалне пројекте, док ће држава спроводити националне пројекте и оне који имају регионални карактер, а од њих корист имају и локалне самоуправе и држава.

 

– То значи да је Закон о финансирању локалних самоуправа обезбедио системско решење за финансирање општина и градова. Они више не зависе од воље неког министра у Влади. Такво решење пружа једнаке шансе за све и омогућава равномернији развој Србије. Обавеза локалних самоуправа је да прате мере државе и да и сами спроводимо процес децентрализације. Лозница је то већ увелико увела у праксу. Најочитији пример ове децентрализације је начин на који се средства из градског буџета додељују месним заједницама. Савети месних заједница усвајају листу приоритетних пројеката, а Градско веће даје сагласност и додељује им потребан новац, што значи да им град не одређује шта ће се радити у њиховој месној заједници, него сам савет односно мештани раде оно што је у њиховој средини потребно – каже градоначелник.

 

Како каже,  чињеница је да градови и општине располажу са више новца у буџету, али мало времена је прошло од почетка фискалне децентрализације да би се у овом тренутку могли оценити њени ефекти.

 

– Фискална децентрализација је само један корак ка суштинској децентрализацији којој тежимо. То је процес за који је потребно време. Децентрализација је један од првих корака на путу бржег и равномернијег развоја – сматра Петровић.