Депонија на вратима Европе

На
регионалном путу Нови Кнежевац – Ђала, у правцу међудржавног граничног прелаза,
лоцирана депонија на 2,5 хектара. Отпад селектирају само Роми

Новокнежевачка општина још
увек нема еколошког инспектора, а 
пословима заштите животне средине у овој севернобанатској општини
делимично се бави  Анита Хуђец. дипл.
инжењер заштите животне средине.

 

Европа на видику– Највећи проблем  у сфери заштите је недовољно развијена
еколошка свест грађана, не само код нас, него и шире, сматра Хуђецова. На
сваком кораку је, и овде, видљиво неконтролисано одлагање отпада (дивље
депоније), неконтролисана употреба пестицида у пољопривреди, а у индустрији
недостају пречистачи отпадних вода.

 Отпад "боде очи" на регионалном путу
Нови Кнежевац – Ђала, у правцу који води ка међудржавном граничном прелазу
према Мађарској. Ту је лоцирана новокнежевачка депонија смећа, као прва
"добродошлица" комшијама из Европске уније.

 

Санација депоније, која се
простире на 2,5 хектара,  је привремено
обустављена и биће настављена ове године уколико се обезбеде додатна средства
за наставак радова. Локалној самоуправи недостаје тридесетак милиона динара за
санацију, а  с обзиром на скромна
буџетска средства новац не може бити издвојен из општинске касе. Новокнежевчани
очекују да ће средства бити обезбеђена из Фонда за капитална улагања Војводине.

На жалост, не постоји
јединствена општинска одлука о организованом 
сакупљању (изношењу) смећа у свим насељима. Тако да је изношење смећа,
посредством месних комуналаца, организовано само у градској средини и у
појединим сеоским заједницама.

 

Боравећи на територији
новокнежевачке општине стручњаци катедре за заштиту животне средине Факултета
техничких наука у Новом Саду утврдили су да свако насеље (има их девет) има
своју (дивљу) депонију.

Александра Билчар, дипл.
биолог, која у локалној самоуправи такође ради на пословима заштите животне
средине, упозорава да су овдашње депоније извор заразе и болести. Да су ругло
општине видљиво је скоро на сваком кораку, па и на путу ка Европи. На појединим
депонијама  хране се домаће животиње
(свиње и овце), тако да у ланцу исхране отпад завршава и у нашим стомацима.

 

Стручњаци ФТН у Новом
Саду  су лане и на територији ове
севернобанатске комуне реализовали "Пројекат утврђивања састава отпада и
процене количине у циљу дефинисања стратегије управљања секундарним сировинама
у склопу одрживог развоја Републике Србије". Пројекат је реализован у два
наврата, пролетос и јесенас. Утврђено је да је на депонији највише  баштенског отпада, следе остали биоразградиви
материјали, стакло, картон, пластични амбалажни отпад и пластичне кесе.
Својеврсна "лична карта" отпада 
је утврђена и биће употребљива у будућем, бољем времену, када будемо
оспособљени за селекцију и рециклажу.

 

Према речима Хуђецове, у
целој Србији, махом, преовладава, у највећој мери органски отпад који може да
се рециклира. Али, код нас  вредне
секундарне сировине, углавном, завршавају на сметлишту.

 

Одлука о обавезној рециклажи
(односно селекцији отпада) је у надлежности локалне самоуправе, а отпадни
материјал, у сваком случају, има своју цену. Иницијатор за селектирање отпада
може бити и комунално предузеће. Међутим, у новокнежевачкој општини и стари
папир завршава на сметлишту, пошто Холдинг компанија АД "Лепенка" (из
Новог Кнежевца) купује сировину само на велико. Укинута је својевремена добра
пракса да се у Фабрици картона и амбалаже стари папир купује и на мало. Ни деца
више не могу себи да приуште задовољство да прикупе стари папир и зараде џепарац.

 

Да су проблеми који се односе
на заштиту животне средине међусобно тесно повезани, опште је познато. Један по
један, проблем који се не решава, уводи нас у зачарани круг загађења из којег
нема излаза.

 

Санација депоније у Новом
Кнежевцу тек предстоји, а на дужи рок је планирано и прикључење на регионалну
депонију у (Кикинди).

 

Примарном селекцијом отпада
обезбеђује се квалитет, а у новокнежевачком случају за сада је присутна само
секундрна селекција. Многи Роми на сметлишту, у билизини града, дочекују контејнере
са смећем и трагају за металом, пластиком, комадима намештаја,… Само су Роми
посвећени селекцији и рециклажи, пошто прикупљени отпад одвозе до Суботице и
наплаћују свој труд.

 

Изградњом фекалне
канализације биће решен један од хроничних проблема у граду на обали Тисе. Лане
започета изградња трајаће неколико година, у зависности од прилива средстава.
Док систем фекалне канализације не буде оспособљен Нови Кнежевац ће и даље
пливати на септичким јамама. Домаћинства бунаре у свом дворишту често претварају
у септичке јаме и несавесно загађују изворе пијаће воде. Чести су и примери да
се отпадне воде из домаћинстава одводе до уличне атмосферксе канализације, чак
и у ужем центру града. У тим случајевима надлежна је комунална инспекција.

 

Док се фекалије прикупљене у
стамбеним зградама, одвозе цистернама да би се 
директно испуштале у Тису!

 

Седиште комуне још увек нема
фекалну канализацију, а Хуђецова наглашава да је неопходна изградња и у осталим
насељима. Канализација је у овим кризним временима јако крупан
"залогај", тако да није извесно када ће се говорити о изградњи у
селима. А, посао ће у Новом Кнежевцу коштати више милиона евра.

 

Едукација је
полазни корак и изискује много времена, наглашава Хуђецова наводећи добар
пример рада еколошке секције у Основној школи "Јован Јовановић Змај"
у Новом Кнежевцу. – То је први корак, али је неопходна и регулатива на нивоу
локалне самоуправе, део надлежности  је
на  месним комуналцима. Индустрија,
такође, мора да учини крупан "потез" и оспособи постројења за пречишћавање
отпадних вода (на првом месту "Лепенка", која своје делимично
пречишћене отпадне воде испушта у Тису). У питању су паралелни послови, каже
Анита Хуђец.

 

Све у свему, да
бисмо заштитили животну средину потребно нам је, поред новца, и много добре воље
и стрпљења.