Zahtevi novinarskih i medijskih udruženja koordinacionom telu Vlade Srbije za saradnju sa medijima

Beograd, 16. avgust 2018.

Imajući u vidu činjenicu da se, od početka dijaloga između novinarskih i medijskih udruženja sa Vladom Srbije i saradnje na izradi nove medijske strategije, situacija na medijskoj sceni nije poboljšala, nego se naprotiv usložnjava, svakodnevno proizvodeći loše efekte po novinare i medije, medijske slobode i pravo građana da budu profesionalno i objektivno informisani – smatramo da je neophodno da vlast u Srbiji pokaže iskrenu volju tako što će efikasno i brzo rešavati zahteve koje pred nju postavljaju predstavnici Tima za dijalog.

Novinarska i medijska udruženja nisu krila da su se uključili u proces izrade medijske strategije i otvorili dijalog sa Vladom u nadi da će na taj način odista doprineti unapređenju medijske scene u Srbiji, a ne da učestvuju u procesu koji će služiti samo tome da bi Srbija u medijskoj sferi dobila bolje ocene od strane međunarodnih organizacija, a da se pritom na medijskoj sceni ništa ne promeni ili da se, naprotiv, stvari kreću na gore. Nismo krili ni to da su ta dva procesa međuzavisna i da nećemo davati legitimitet strateškom dokumentu bez paralelnog rešavanja tekućih problema, tim pre jer je i sam proces izrade strategije prepun problema i kontroverzi.

Izražavamo punu spremnost da pružimo svoje stručne kapacitete Vladi na uslugu, ukoliko je ona odista spremna da promeni odnos prema medijskim slobodama i ukoliko želi da pronađe najbolje način kako to da formalizuje. Ipak, od samog Koordinacionog tela očekujemo neuporedivo snažniji angažman i proaktivan pristup, odnosno da njihov rad ne bude samo zasnovan na zahtevima novinarskih i medijskih udruženja nego da i sami konstatuju probleme i nude rešenja.

Očekujemo da nas Koordinaciono telo obavesti na sledećem sastanku, u septembru, koje su konkretno akcije preduzeli, na ispunjavanju navedenih zahteva.

U skladu sa temama koje smo delegirali na prethodnom sastanku, kao i u skladu sa najnovijim dešavanjima na medijskoj sceni, dostavljamo vam sledeće zahteve:

  1. Predstavnici vlasti da pod hitno prestanu da prozivaju, vređaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavajući im bezbednost i proglašavajući ih za neprijatelje društva, „strane agente“ i „izdajnike“. Nasuprot tome, predstavnici vlasti moraju neprestano da ukazuju da su kritički mediji i uopšte drugačije mišljenje deo demokratskog procesa, odnosno bogatstvo jednog društva, i da ih kao takve treba podržavati.
  2. Vlast da odmah prestane da zloupotrebljava poreske i druge inspekcije za ugrožavanje rada nezavisnih medija. Zahtevamo da se odmah prestane sa administrativnom torturom nad portalom Južne vesti, kao i nad drugim medijima koji prolaze kroz slične probleme zbog svoje uređivačke politike. Zahtevamo da se pošalje jasna poruka Poreskoj upravi, ali i drugim inspekcijskim službama, da obustave aktivnosti koje imaju za cilj gušenje medijskih sloboda. Zahtevamo da se izvrši nezavisna revizija poreskog postupka koji se vodi protiv Južnih vesti i da se utvrdi odgovornost direktora Poreske uprave u Nišu i postupajućih inspektora zbog kršenja zakona.
  3. Zahtevamo da predstavnici vlasti pod hitno obustave sudske kampanje koju vode protiv medija. Podsećamo da je, u najmanju ruku kontroverznom odlukom Višeg suda u Beogradu izrečena presuda portalu Peščanik, po tužbi ministra Nebojše Stefanovića za povredu časti i ugleda, koja može da ugrozi opstanak ovog medija. Iako je u pitanju prvostepena presuda, važno je da predstavnici vlasti imaju u vidu da praksa Evropskog suda za ljudska prava kazuje da osobe koje obavljaju javne funkcije treba da trpe viši nivo javne kritike, kao i da je sloboda izražavanja mnogo šira u odnosu na nosioce političkih funkcija. Takođe, i Zakon o javnom informisanju i medijima jasno navodi da je “izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja”. Zahtevamo da Ministarstvo pravde, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, organizuje seminare za sudije koji sude medijske sporove na kojima bi ih upoznali sa relevantnom praksom Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti.
  4. Zahtevamo da se u najkraćem roku rasvetle svi slučajevi napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti, odnosno pokrenu i u razumnom roku dovrše procesi protiv počinilaca. Zahtevamo da se predstavnici državnih organa (RJT i MUP) u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara prema predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja u ovom telu i njihovim zahtevima odnose sa dužnim poštovanjem i poštuju odredbe Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara. To je i preduslov da se odblokira rad ovog tela, koje, smatramo, ima veliki značaj. Posebno je važno da se do kraja rasvetle i javnosti saopšte podaci vezani za slučajeve napada na novinare koje su izazvale veliku pažnju javnosti, kao što je to slučaj napada 31. maja 2017. godine. Nedopustivo da država Srbija do danas nije sudski razrešila slučajeve ubijenih novinara.
  5. Zahtevamo da vlast pod hitno obustavi podršku, političku, moralnu i finansijsku, medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medija, Kodeks novinara Srbije, koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju i moralnu paniku, stvarajući atmosferu straha i nasilja u društvu. Očekujemo od državnih organa da oštro i javno osude ovakvu medijsku praksu, kao i da upotrebe ovlašćenja proistekla iz odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima protiv nje.
  6. Neophodno je da se utvrdi uloga Ministarstva kulture i informisanja u celokupnom procesu medijskih reformi, s obzirom na to da su novinarska i medijska udružeja imala veoma ozbiljne probleme sa ovim nadležnim organom. Ministar je nedavno javno uvredio i ponizio novinarska i medijska udruženja i njihove predstavnike u grupi za izradi medijske strategije, čime je ugrozio proces medijskih reformi. Očekujemo da se ubrzano utvrdi odgovornost ministra i državnog sekretara i za ovogodišnje konkurse za medijske sadržaje, koji su u sprovođenju obilovali nepravilnostima, a postoje osnovane sumnje da su izvršena i ozbiljna krivična dela. Potrebno je utzvrditi i odgovornost ministra i državnog sekretara zbog brojnih problema koji su onemogućili prvi pokušaj izrade medijske strategije.
  7. Država da pod hitno preduzme mere koje će omogućiti da novinska agencija Tanjug i Radio-televizija Kragujevac u najkraćem mogućem roku izađu iz nezakonitog položaja, kao i da se sprovedu zakoni u odnosu na završetak privatizacije Politike, Večernjih novosti i Dnevnika. Smatramo da je potrebno da se Tanjug i njegovi servisi pod hitno, u skladu sa zakonom i Vladinom uredbom, brišu iz Registra medija.
  8. Vlast na svim nivoima da pod hitno prestane sa diskriminacijom medija u pristupu javnim sredstvima i da zaustavi katastrofalnu praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja. U skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, konkursna sredstva treba da se dodeljuje uvažavajući mišljenje stručnih komisija, koje treba da budu sastavljene od predstavnika relevatnih novinarskih i medijskih udruženja, odnosno stručnih i nekompromitovanih osoba. Ovaj proces mora da potpuno transparentan i otvoren, i da u njemu glavnu ulogu imaju javni interes i i kvalitet ponuđenih odgovora, a ne politička podobnost. Koordinaciono telo i nadležni državni organ treba da, u saradnji sa novinarskim i medijskim udruženjima, uputiti dopis lokalnim samoupravama, gde će ih podsetiti na njihove zakonske obaveze i smisao konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja. U tom smislu je neophodno i jasno utvrditi koji je državni organ vlast nadležan za zakonitost sprovođenja konkursnog sufinansiranja na lokalnom nivou, s obzirom na dosadašnju praksu međusobnog prebacivanja odgovornosti. Ostale davanja treba da prati potpuna transparentnost proces, jasni kriterijumi i merljivi efekti, kao i da su u potpunosti u skladu sa zakonom.
  9. Koordinaciono telo u najkraćem mogućem roku da dostavi predstavnicima Tima za dijalog kompletnu informaciju i taksativni spisak svih izdvajanja javnih sredstava u medijsku sferu od strane institucija javnog sektora u periodu od početka 2016. godine do danas. To se odnosi na izdvajanja po Zakonu o javnom informisanju i medijima, kao i po drugim osnovama, bilo da su u pitanju javne nabavke ili ugovaranje usluga (promocije, oglašavanje, sponzorstva, istraživanje javnosti, poslovno-tehnička saradnja, produkcija…). Tražimo da ovim izveštajem budu obuhvaćeni najviši državni organi, ministarstva, samostalne organizacije i fondovi u državnom sistemu, državne agencije, organi državne uprave, ustanove sa javnim ovlašćenjima, državna javna preduzeća i privredna društva sa većinskim državnim kapitalom. U narednom periodu će biti neophodno izraditi i izveštaje o dodeljivanji javnih sredstava medijima na lokalnom nivou.
  10. Koordinaciono telo da pod hitno, a prema preporukama novinarskih i medijskih udruženjima, pokrene proces izmene podzakonskih akata, koji će – u sadašnjim zakonskim okvirima – unaprediti sistem konkursnog sufinansiranja, kao i funkcionisanje registra medija i transparentnost trošenja javnih sredstava u medijskoj sferi. Prema preporukama koje vam dostavljamo u prilogu, potrebno je izvršiti, u skladu sa zakonima, izmenu pravilnika o konkursnom sufinansiranju, doneti uputstvo (nadležno ministarstvo) za bliže definisanje kategorije novčanih davanja koja javni sektor dodeljuje medijima, doneti uputstvo (nadležno ministarstvo) o tome koji podaci moraju da budu javno dostupni u registru medija, kao i mišljenje kojem će se podsetiti lokalne samouprave na obavezu dostavljanja podataka registru.
  11. Da se Koordinaciono telo pod hitno izjasni o lošem radu Saveta REM-a i pozove ga da svoj rad obavlja u skladu sa zakonom, kao i da se odblokira proces izbora nedostajućih članova REM-a. Očekujemo da će promenama zakona uloga i položaj ovog tela biti u potpunosti redefinisan, kao i da će se ostvariti diskontinuitet u njegovom radu.
  12. Potrebno je da Koordinaciono telo pod hitno omogući izvršenje rešenja Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naloži svim organima javne vlasti da izvršavaju svoje obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Pod hitno se mora zaustaviti trend da se organi javne vlasti sve više oglušavaju o zahteve novinara i građana, kao i da diskriminišu pojedine medije i novinare odbijajući bilo kakvu komunikaciju sa njima.
  13. Pod hitno je potrebno u javnu sferu vratiti javni dijalog o važnim društvenim pitanjima. Vlast je dužna da gaji kritičko mišljenje kao javno dobro, odnosno da se, posebno u javnim medijskim servisima, pod ravnopravnim uslovima omogući pristup svim akterima političke i društvene scene. Potrebno je odmah, u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućiti istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na javnim medijskim servisima, nezavisnost uređivačke politike, nezavisnost od izvora finansiranja, zabrana svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara, primena međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti, kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa. Neophodno je da se Koordinaciono telo izjasni o događanjima na RTV-u, od smene urednika i novinara 2016. godine do danas, koji su izazvali veliku pažnju javnosti.
Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

JAVNI POZIVI/KONKURSI 2018

Aktuelni javni pozivi i konkursi za sufinasiranje medijskih sadržaja u 2018. godini, novinarske i medijske nagrade…

DETALJI O PROJEKTU
Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” 2018.

U 2018. godini nastavlja se višegodišnji projekat Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” čiji je cilj da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Tokom projekta  planirane su aktivnosti: Zastupanja članica […]

DETALJI O PROJEKTU
Mladi mediji 2018.

PU Lokal pres u partnerstvu sa DW Akademiom i tokom 2018. godine realizuje trogodišnji projekat „Mladi mediji“. Ove godine PU Lokal pres će organizovati radionicu za multiplikatore tokom maja meseca u Kragujevcu, zatim još jednu Letnju novinarsku školu za srednjoškolce u junu u Kraljevu, kao i napredni trening iz novinarstva za najbolje polaznike prošlogodišnje i […]

DETALJI O PROJEKTU