Vukašinu Obradoviću, glavnom uredniku “Vranjskih”, u prostorijama NUNS-a u Beogradu, uručena je nagrada za novinarsku etiku i hrabrost “Dušan Bogavac”. Nagradu je uručio Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika “Vreme”
Iz broja u broj novinari “Vranjskih” su se trudili da razobliče sva spsjulovska Potemkinova sela, da naspram nacionalističko-fašističke histerije ponude čitaocima civilizovanu, građansku opciju
Filip Mladenović, u ime žirija i Nezavisnog udruženja novinara Srbije koje i dodeljuje nagradu, najpre je podsetio na istorijat ovog priznanja:
– Te ratne 1991. godine, na godišnjicu smrti Dušana Bogavca koji je životom morao da plati svoje profesionalno protivljenje invazije nacionalsocijalizma u Srbiji, oličenoj u crven-crnoj koaliciji Milošević-Šešelj, prvi put je dodeljena nagrada za novinarsku etiku i hrabrost “Dušan Bogavac”. Pripala je Stojanu Ceroviću, komentatoru nedeljnika Vreme. Kako je Srbija tokom devedesetih sve više tonula u mrak nacionalističke historije i ksenofobije, novinarima je sve jače i otvorenije postavljeno pitanje lične moralnosti i hrabrosti. Ostati tada u Srbiji bio je čin lične hrabrosti a još i pisati protiv Miloševićeve strahovlade to je već bilo pitanje života i smrti, zdravlja i bolesti. Uprkos svemu ne mali broj novinara u Srbiji ostaje veran profesiji i novinarskom kodekstu. O tome najbolje svedoče dosadašnji dobitnici nagrade “Dušan Bogavac”. u proteklom periodu. Tu su Stojan Cerović, Bojana Lekić, Veran Matić, Nebojša Popov, Predrag Koraksić Koraks, redakcija crnogorskog nedeljnika “Monitor”, Miroslav Radulović, Svetlana Lukić, Miodrag Stanisavljević, Željko Bodrožić i Dejan Anastasijević – rekao je Mladenović.
POTEMKINOVA SELA
On je potom pročitao i obrazloženje žirija povodom ovogodišnje nagrade:
– “Vranjske” su osnovane decembra 1994. godine, najpre kao dvonedeljnik a od 1996. izlaze kao nedeljnik Sve do oktobra 2000. “Vranjske” su bile jedini nezavisni medij južno od Niša. U uslovima totalnog medijskog mraka, u jednom od najjačih bastiona Miloševićevog režima, “Vranjske” su u ovom periodu bile jedino mesto sa koga je u javnost odlazila drugačija slika onoga što je oficijalno nazivano Švajcarskom na jugu Srbije. Iz broja u broj novinari Vranjskih su se pre svega trudili da razobliče sva spsjulovska Potemkinova sela, da naspram nacionalističko-fašističke histerije ponude čitaocima civilizovanu građansku opciju, da propagandističkom gebelsovskom novinarstvu državnih medija suprotstave profesionalizam i nezavisnu uređivačku politiku – dodao je Filip Mladenović i naglasio:
– Iako, pre svega, lokalni medij, “Vranjske” su uspevale da pokrenu niz tema od opšteg interesa: tekstove o ratnim zločinima, o srpsko-albanskim odnosima, “slučaj Pahomije”, koji su izazvali interesovanje i svetskih medija. Takva pozicija “Vranjskih” u Miloševićevom periodu sama po sebi značila je stalne pritiske vlasti od proglašavanja stranim plaćenicima, zabrane štampanja u lokalnim štamparijama, privođenja i saslušavanja u DB, fizičke napade, nikad rasvetljena obijanja redakcije do onog čuvenog kažnjavanja sa 800.000 dinara po zloglasnom Šešeljevom zakonu o medijima što je, posle “Evropljanina”, najveća pojedinačna kazna ikad izrečena u istoriji medija u Srbiji. “Vranjske” i danas, nažalost, nisu u mnogo boljem položaju. U poslednjih godinu dana glavni urednik i novinari “Vranjskih” dobijaju preteća pisma u kojima ih nove patriote osuđuju na smrt, razbijaju se stakla na ulaznim vratima redakcije, oštećuju kola glavnom uredniku a u Opštinskom sudu u Vranju u toku je šest krivičnih postupaka protiv novinara “Vranjskih”. Zato neka ova nagrada kolegi Vukašinu Obradoviću neka bude podstrek i njemu i njegovoj redakciji da istraju a velika opomena onima koji ne misle dobro slobodi medija u Srbiji, rekao je na kraju Filip Mladenović.
NEMA TAJNI
Zahvaljujući se na nagaradi Vukašin Obradović, glavni urednik “Vranjskih”, je naglasio da je biti novinar u lokalnim medijima često mučno i teško:
– Ono po čemu se lokalni mediji razlikuju od takozvanih velikih medija je pre svega to što se mi sa likovima, sa našim junacima, srećemo na ulici, oni često stanuju u našem komšiluku, to su neretko naši rođaci, prijatelji, prijatelji naših prijatelja. Kako u takvim okolnostima očuvati dostojanstvo profesije, kako se u takvim uslovima baviti novinarstvom na jedan častan način. Èini mi se da tajne nema. Jedino u čemu smo istrajavali svih ovih devet godina, to je da radimo svoj posao. Ja se nadam da smo uspeli u tome, rekao je Obradović.
Glavni urednik “Vranjskih” je potom podsetio na nimalo ružičastu stvarnost lokalnih medija:
– Lokalni nezavisni mediji su danas u Srbiji u veoma teškom položaju. Ako se ništa ne promeni Srbija će za godine ili dve ostati bez nezavisnih medija. O toj crnoj medijskoj rupi danas retko ko govori iako imamo na hiljade medija koje su pod direktnom kontrolom vlasti, lokalne vlasti ali ipak vlasti. Ja se nadam da će ova nagrada makar malo da skrene pažnju na ovaj problem jer, siguran sam, ne postoje mali i veliki mediji, male i velike novine. Postoje samo dobri i loši mediji, dobre i loše novine – rekao je na kraju Vukašin Obradović primajući nagradu za novinarsku etiku i hrabrost “Dušan Bogavac”.
