ODGOVORI PREMIJERKE GRUPI ZA SLOBODU MEDIJ

Vlada Srbije ne pravi razliku između novinara, niti ih diskredituje u vršenju njihovog posla, već ih sve jednako tretira, što će nastaviti i ubuduće, ističe predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u odgovoru na zahteve za poboljšanje medijske situacije, koje su joj 14.novembra dostavili predstavnici Grupe za slobodu medija.

Intergralni tekst premijerkinih odgovora na svaki od 13 zahteva Grupe za slobodu medija glasi:

“1. Da predstavnici vlasti, prvenstveno najviši državni funkcioneri, prestanu sa javnim prozivkama i pokušajima diskreditovanja novinara i medija. Da Vlada, ministarstva, njeni članovi i predstavnici drugih državnih institucija, kada dostavljaju pozive za javne događaje, odgovaraju na pitanja novinara i zahteve medija za intervjue i izjave, na jednak način, bez selekcije i diskriminacije, tretiraju sve medije koji poštuju Kodeks novinara Srbije.

Najviši državni funkcioneri, predstavnici najvažnijih I najviših državnih funkcija, a pre svega predsednik Republike Srbije, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije i predsednica Vlade Republike Srbije, uvek i bez izuzetka, na sve događaje i obraćanja predstavnicima medija, pozivaju predstavnike svih medija i odgovaraju na pitanja svih medija, kako u vezi sa temom tih događaja, tako i van teme. Ne postoji bolji način da svim ostalim državnim funkcionerima damo primer kako treba da se ponašaju prema predstavnicima medija i novinarima.

Vlada Srbije ne pravi razliku između novinara, niti ih diskredituje u vršenju njihovog posla, već ih sve jednako tretira, što će nastaviti i ubuduće. Kao predsednica Vlade, a i prethodno dok sam bila ministarka državne uprave i lokalne samouprave, uvek sam bila dostupna medijima i novinarima i tu praksu ne nameravam da prekinem. Moja je obaveza, kao predsednice Vlade, da negujem otvoren i transparentan odnos prema svim medijima, jer je to pre svega u interesu javnosti i svih građana naše zemlje. U interesu Vlade Srbije je da se neguje dijalog sa organizacijama civilnog društva, medijima, novinarima i javnosti uopšte.

U svakom slučaju, još jednom ću naglasiti svim članovima Vlade Srbije koliko je važno da se prema medijima odnosimo inkluzivno i ravnopravno.

 

  1. Da nadležni državni organi po hitnom postupku rasvetle sve napade na novinare i slučajeve ugrožavanja njihove bezbednosti i pokrenu postupke protiv počinilaca. Da hitno sprovedu i objave rezultate analize dosadašnjeg postupanja policije i tužilaštva u slučajevima ubistava i napada na novinare.

 

Vlada Srbije i nadležna ministarstva aktivno rade na povećanju bezbednosti novinara. Povodom upućenih pretnji I izvršenih napada na novinare od 1. novembra 2016. do 31. oktobra 2017. godine, evidentirano je ukupno 46 događaja, u vezi sa kojima je podneto 17 krivičnih prijava. Tužilaštvu je dostavljeno 18 izveštaja, a izrečene su i 2 mere upozorenja. U 10 slučajeva je utvrđeno da nema elemenata krivičnog dela.

Od tih 46 događaja, 24 su okarakterisana kao pretnje, 8 kao fizički napad, 3 napada na imovinu, 3 verbalna napada i 1 događaj je okarakterisan kao uznemiravanje. Nije bilo motiva u 2 slučaja, a u 5 slučajeva nije bilo elemenata krivičnog dela.

Kada je reč o brzini i efikasnosti postupanja pravosudnih organa, Zakonik o krivičnom postupku predviđa dužnost suda da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja. U sprovođenju svojih aktivnosti, pravosudni organi postupaju sa dinamikom koju određuju broj aktivnih predmeta kao I raspoloživi ljudski resursi. Budući da su pravosudni organi nezavisni u sprovođenju svojih aktivnosti, Vlada Srbije I Ministarstvo pravde ne mogu, ni na koji način, da utiču na postupke koji se vode pred tim organima.

Kako bi se povećala efikasnost delovanja javnih tužilaštava u krivičnom postupku protiv počinilaca krivičnih dela protiv novinara, Republički javni tužilac izdao je uputstvo 22. decembra 2015. godine, kojim se predviđa da apelaciona, viša i osnovna javna tužilaštva vode posebnu evidenciju za dela protiv osoba koje obavljaju poslove od javnog interesa u oblasti informisanja.

Takođe, republički javni tužilac i ministar unutrašnjih poslova potpisali su 11. aprila 2016. godine Sporazum o saradnji koji propisuje prioritetno postupanje u istragama pretnji i nasilja nad novinarima, dok je 26. decembra 2016. godine između MUP-a i medijskih udruženja potpisan I Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara.

Na osnovu tog sporazuma, početkom 2017. godine održan je prvi sastanak Stalne radne grupe predstavnika državnih institucija i udruženja novinara i medijskih asocijacija. Na sastanku je, između ostalog, uspostavljen mehanizam saradnje između strana potpisnica tako što su određene kontakt tačke za stalnu komunikaciju. Dogovorene su I aktivnosti o posebnom evidentiranju i upoređivanju podataka o krivičnim delima učinjenim na štetu novinara, kao I analizi postojećeg pravnog okvira.

Takođe, Komisija za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara aktivno sarađuje se Radnom grupom MUP-a i Republičkim javnim tužilaštvom. Izveštaji o radu Komisje dostupni su u redovnim izveštajima Saveta za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23. Radi se o međunarodno priznatoj Komisiji (OEBS, UN, UNESKO, itd) i preporučivana je kao model kako se treba suočavati sa nekažnjivošću ubistava novinara. Ova Komisija će raditi dok se ne iskoriste sve mogućnosti na razotkrivanju svih okolnosti pod kojima su nastradali novinari.

Na rasvetljavanju ubistava novinara rade nadležna tužilaštva uz rad Komisije za istraživanje ubistava novinara. Sudski proces za ubistvo Slavka Ćuruvije je u toku, a u toku su i istrage u slučajevima Milana Pantića I Dade Vujasinović. Rezultati rada tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova ne mogu biti dostupni javnosti dok je proces istrage još u toku.

  1. Da Ministarstvo kulture i informisanja odmah obustavi rad na novoj Strategiji razvoja javnog informisanja, zbog neodgovarajuće metodologije i strukture članova Radne grupe, koja je predstavnike najbrojnijih novinarskih I medijskih udruženja onemogućila da suštinski utiču na izradu ovog kapitalnog dokumenta. Posle izlaska četiri člana iz Radne grupe, ona je izgubila neophodan legitimitet. Da Ministarstvo kulture i informisanja, u dijalogu sa predstavnicima medijske zajednice i civilnog sektora, što pre utvrdi drugačiju metodologiju rada I strukturu nove radne grupe, kako bi Strategija razvoja javnog informisanja bila u najboljem interesu novinarske profesije, medija, njihovih izdavača i građana i građanki.

Drago nam je što, nakon prvog sastanka koji smo održali, deluje da postoji redovna i dobra komunikacija sa Ministarstvom kulture i informisanja koje je i nadležno za pripremu predloga nove Strategije razvoja javnog informisanja. U vezi sa ovom temom, od našeg zajedničkog sastanka, već su održana tri sastanka između vaše grupe I ministra kulture i informisanja.

Koliko razumem, svi razgovori vođeni su u konstruktivnoj atmosferi, napravljeni su određeni pomaci i mi želimo da se započeti dijalog nastavi. Zajednički nam je cilj da se Strategija pripemi uz što veće učešće predstavnika medija, obzirom da ovaj dokument treba da uredi način rada I funkcionisanje medija. Predlog Strategije svakako će biti javno dostupan dokument, otvoren za komentarisanje I sugestije, koji će takođe biti i predmet javne rasprave.

  1. Da Narodna skupština Republike Srbije pokrene postupak razrešenja članova Saveta REM i da se prilikom postupka izbora novih članova Saveta otkloni mogućnost uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na predloge drugih predlagača. Skupštinski odbor za kulturu i informisanje nije nadležan da ispituje podobnost članova koje su izabrali ovlašćeni predlagači, niti Skupština da odbije da se izjašnjava o predlozima za izbor članova Saveta. Izmenom Zakona o elektronskim medijima, definisati takve kriterijume izbora članova Saveta koji bi obezbedili da kandidati budu profesionalci dokazani u svom radu, koji imaju nesporan moralni kredibilitet. Da se, izmenom Zakona, iz kruga ovlašćenih predlagača isključe organi vlasti i političke institucije.

Vlada nije nadležna za imenovanje i razrešenje članova Saveta REM-a. Narodna skupština može pokrenuti postupak razrešenja članova Saveta REM-a jedino u slučajevima predviđenim Zakonom o elektronskim medijima. Bilo kakve izmene kako Zakona o elektronskim medijima i bilo kog drugog zakona iz oblasti javnog informisanja mogu da proisteknu tek nakon usvajanja medijske strategije, ukoliko to analizom stanja i predviđenim ciljevima bude predviđeno.

Pored toga, izmene zakona moguće su i direktno u parlementu, ukoliko tri i više poslanika podnesu inicijativu za izmenu zakona, jer Vlada nije jedina institucija koja ima mandat da menja zakone i predlaže nova zakonska rešenja.

 

  1. Da se dosledno sprovedu zakoni koji se odnose na završetak procesa privatizacije medija, utvrđivanje nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima I Dnevniku i povlačenje države iz vlasništva ovih novinskih kuća, kao i hitno brisanje JP Tanjug iz Registra privrednih društava, Tanjugovih servisa iz Registra medija i prestanak rada agencije, na osnovu Odluke Vlade Srbije od 3. Novembra 2015. godine.

Postupak privatizacije medija je u najvećem broju slučajeva završen. Ostalo je nekoliko nezavršenih privatizacija za koje se traži rešenje, a za novinsku agenciju Tanjug traži se najbolje rešenje kojim će se u najvećoj meri zadovoljiti javni interes građana. Podsećamo da u najvećem broju evropskih zemalja postoji nacionalna novinska agencija koja ima mandat da emituje vesti za Vladu i sve državne organe I institucije, čiji status je pravno regulisan. Sledeći najbolje evropske prakse, i Srbija će rešiti pitanje nacionalne novinske agencije, odnosno regulisati status Tanjuga, kako bi svi učesnici na tržištu imali jednake uslove rada i ravnopravan tretman.

Svakako smo otvoreni da na transparentan način, redovno informišemo i vašu grupu, kao i ostale zainteresovane strane, o ovim aktivnostima.

  1. Da se omogući zakonom garantovana uređivačka i poslovna samostalnost i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa. U cilju zaštite njihove uređivačke nezavisnosti, Vlada Srbije da omogući Javnim medijskim servisima da se dominantno finansiraju iz takse, kao što je i predviđeno zakonom.

Zakonom je garantovana institucionalna, finansijska I programska nezavisnost javnih medijskih servisa. Do sada, od strane organa javnih medijskih servisa (Upravni odbor, Programski savet), nije bila dovedena u pitanje nezavisnost javnih medijskih servisa.

Vlada Srbije je zainteresovana za razvoj javnih servisa I povećanje obima programa medijskog sadržaja od javnog interesa. Važno je da se podsetimo da je na predlog poslanika opozicije traženo da se sufinansiranje iz budžeta produži do kraja 2018. godine. Ukoliko medijska udruženja smatraju da bi ovo rešenje trebalo menjati, potrebno je da se procedura pokrene istim putem, u Skupštini Srbije.

Da bismo raspolagali tačnim i proverenim informacijama, tražićemo smo od oba javna servisa (RTS i RTV) da nam dostave poslednje izveštaje o ostvarenim prihodima od taksi i donacijama iz budžeta, kao i da razmotre i dostave nam predloge načina finansiranja ova dva servisa. O svemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

 

  1. Da Ministarstvo kulture i informisanja, Komisija za kontrolu državne pomoći, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, Uprava za javne nabavke I Savet za borbu protiv korupcije, u okviru svojih nadležnosti, kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda.

Svaka insititucija u okviru svojih nadležnosti sprovodi kontrolu trošenja javnih sredstava. Ministarstvo kulture i informisanja u okviru svojih nadležnosti sprovodi kontrolu trošenja budžetskih sredstava kojima raspolaže (to se odnosi i na kontrolu sredstava koja Ministarstvo kulture i informisanja dodeljuje za projektno sufinansiranje).

Slažemo se postoji prostor za unapređenje sistema evaluacije projekata koji su sufinansirani, kao i da se poveća dostupnost ovih sadržaja na sve građane, nezavisno od toga gde žive.

  1. Da Vlada Srbije formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima. Da Ministarstvo kulture I informisanja, kroz normativne izmene i dopune, precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava, pre nego što ona budu utrošena.

Nova medijska strategija treba da obuhvati i pitanje sufinansiranja projekata iz oblasti javnog informisanja na svim nivoima vlasti. Jedno od rešenja je da se sva dodeljena sredstva na lokalnom nivou stave u registar medija, čime će značajno biti povećana transparentnost procesa i načina trošenja dodeljenih sredstava.

 

  1. Da se poboljša radni položaj novinara kroz striktnu primenu Zakona o radu, u delu poštovanja radnih prava I osnova radnog angažovanja u radnom odnosu i van radnog odnosa, i primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Radni odnosi u nadležnosti su Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Ministarstvo kulture I informisanja i Vlada Republike Srbije podržavaju svaku inicijativu kojom se poboljšava radno pravni položaj novinara i zalagaće se za zaključivanje granskog kolektivnog ugovora za zaposlene kod izdavača medija.

Svaki poslodavac, a to uključuje i medije, odgovoran je za doslednu primenu radnog zakonodavstva bez razlike, a Ministarstvo rada i Vlada Srbije raspolažu mehanizmima za kontrolu sprovođenja zakona, pre svega kroz rad inspekcija i Poreske uprave i mi ćemo sa naše strane te mehanizme iskoristiti kako bi zaštitili radna prava novinara.

 

  1. Da Vlada Srbije obezbedi izvršenje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja nisu izvršena, da sama postupi po svim zaostalim zahtevima za pristup informacijama i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku, na način propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je u nadležnosti Upravne inspekcije. U sprovođenju nadzora nad primenom Zakona, Upravna inspekcija, između ostalog, nadzire ipostupanje organa javne vlasti po rešenjima koje je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo u postupku po žalbi tražioca informacija, odnosno po službenoj dužnosti.

 

Vlada uredno i u roku dostavlja informacije od javnog značaja. Ukoliko neka strana smatra da Vlada to ne čini, postoje pravna sredstva protiv takvog nečinjenja predviđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (član 22. stav 2. Zakona). Iskustva Upravne inspekcije govore u prilog tome da organi javne vlasti, nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora, postupe po rešenju Poverenika u približno 85% slučajeva.

Rešenja Poverenika obavezujuća su, konačna i izvršna. Administrativno izvršenje rešenja Poverenika sprovodi Poverenik prinudom (prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom), u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak kojim je uređeno prinudno izvršenje. Ukoliko Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na ovaj način, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom.

Upravna inspekcija zbog nepoštovanja primene propisa kojima je uređen slobodan pristup informacijama od javnog značaja može protiv odgovornih lica organa javne vlasti da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

 

  1. Da se sveobuhvatno i dosledno uredi oglašavanje državnih organa i drugih organa vlasti izmenama Zakona o javnim nabavkama ili donošenjem Zakona o oglašavanju organa javne vlasti.

Novi Zakon o javnim nabavkama je u postupku izrade i on će dodatno urediti ovu oblast, na način da obezbedi transparennost postupka i pojednostavi procedure izbora najpovoljnije ponude odnosno najpovoljnijeg ponuđača.

Po relevantnim direktivama u oblasti javnih nabavki, usluge oglašavanja nisu izuzete od primene Zakona. To znači da će se, prema odredbama novog Zakona o javnim nabavkama, na usluge oglašavanja takođe primenjivati Zakon. Vlada Srbije, zalaže se za potpunu transparentnost u finansiranju medija I onda kada su izvori finansiranja iz inostranstva, što znači da izvori finansiranja, iznosi i namena treba da budu poznati, kako bi se u potpunosti razumela uređivačka politika.

Važno je reći da se Vlada Srbije zalaže za tržišni princip u poslovanju medija, koji podrazumeva diversifikovne izvore finansiranja i, da nezavisno od toga da li su izvori finansiranja domaći ili inostrani, oni moraju biti poznati, odnosno da princip transparentnosti treba da bude inkluzivan.

Pomenute direktive u oblasti javnih nabavki donete su 2014. godine i na snazi su u Evropskoj uniji i novi Zakon, koji je u postupku izrade, svakako će biti usklađen sa istim.

  1. Da Ministarstvo pravde formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Zahtevamo dosledno poštovanje autorskih prava u medijskoj sferi i takvu izmenu Zakona o autorskim pravima koja će sprečiti finansijske pritiske na izdavače medija kroz presude sa prekomernim novčanim iznosima za kršenje autorskih prava, takođe u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Evidencija i analiza sudskih postupaka je u isključivoj nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda koji sačinjava godišnji izveštaj o radu sudova. Vrhovni kasacioni sud, osim toga, razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova, ali i ujednačava sudsku praksu u oblasti zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

U vezi sa tim, Vrhovni kasacioni sud organizuje sastanke I konferencije obrazovnog karaktera, kako bi se obezbedila  jedinstvena primena Zakona o uređenju sudova, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, kao i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da su Vlada i Skupština Republike Srbije, u sklopu pregovora sa Evropskom unijom, usvojili kodekse ponašanja koji predstavnicima te dve grane vlasti zabranjuju da komentarišu odluke i postupke pravosudnih organa, Ministarstvo pravde nije u mogućnosti da formira nezavisnu komisiju za izradu evidencije i analizu sudskih postupaka protiv izdavača medija, urednika i novinara. Ukoliko bi to učinilo time bi direktno zadiralo u samostalnost i nezavisnost najviših tela u pravosuđu. Veoma je važno, međutim, naglasiti da treba raditi na ujednačavanju tužilačke i sudske prakse, kako bi se obezbedilo da ista ili slična dela budu identično tretirana. Svesni smo da ima slučajeva suprotnih tumačenja. Ovo je posao koji treba trajno da funkcioniše kao usavršavanje između sudija, tužilaca i predstavnika medijske zajednice, advokata, itd. kako bi se gradila najbolja moguća praksa. Na ovome će se svakako raditi u narednoj fazi.

  1. Da Vlada Srbije usvoji dodatne podsticajne mere I olakšice štampanim medijima i regionalnim i lokalnim medijima, koje su taksativno nabrojane u dosadašnjoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, ali do sada ni jedna od njih nije primenjena, i da razmotri mogućnost utvrđivanja obaveznog procenta izdvajanja iz budžeta lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja.

Sva ova pitanja će biti predmet razmatranja u novoj medijskoj strategiji. Usled promena koje je donela IV industrijska revolucija koja je transformirala i način funkcionisanja medija I okrenula medije ka digitalnim izdanjima, jako je važno da se radi na usvajanju novih biznis modela, koji će sačuvati publiku i obezbediti održivost medija, kako bi se ostvarivao javni interes.

Takođe, sva davanja po osnovu projektnog sufinansiranja od 2014. godine, odnosno od usvajanja svih medijskih zakona, trebalo bi da budu deo registra medija, za šta je ovlašćeno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kome je ovaj zadatak delegiran, a resorni ministar direktno odgovara predsedniku Vlade Srbije za njegovo izvršenje. U slučaju da lokalne samouprave ne budu revnosne u ispunjavanju ovog zadatka, Ministarstvo kulture I informisanja poseduje mehanizam kontrole i kazne, što je definisano Zakonom o javnom finansiranju”,

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” 2018.

U 2018. godini nastavlja se višegodišnji projekat Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” čiji je cilj da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Tokom projekta  planirane su aktivnosti: Zastupanja članica […]

DETALJI O PROJEKTU
Mladi mediji 2018.

PU Lokal pres u partnerstvu sa DW Akademiom i tokom 2018. godine realizuje trogodišnji projekat „Mladi mediji“. Ove godine PU Lokal pres će organizovati radionicu za multiplikatore tokom maja meseca u Kragujevcu, zatim još jednu Letnju novinarsku školu za srednjoškolce u junu u Kraljevu, kao i napredni trening iz novinarstva za najbolje polaznike prošlogodišnje i […]

DETALJI O PROJEKTU
„Osnaživanje kapaciteta i jačanje uticaja lokalnih medija u Srbiji “

Projekat  „ Osnaživanje kapaciteta i jačanje uticaja lokalnih medija u Srbiji  “  čine tri celine: Obezbeđivanje pravne pomoći za članice Lokal presa- Pravni tim će takođe, održati jednodnevni trening u okviru trodnevne radionice na temu važnosti primene autorskih prava i mogućih sankcija za njihovo narušavanje. U okviru ove aktivnosti advokati će pružati pravne savete svim […]

DETALJI O PROJEKTU