Izveštavanje o Savamali – paradigma medijske scene

Koliko mediji služe javnom interesu, kako se urušava pravna država, ali i šta može biti povod za iskazivanje građanskog nezadovoljstva, sva ta pitanja prelamaju se kroz „slučaj Savamala“ i zato on ne predstavlja samo lokalnu priču, smatra Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka.

Ona je sa grupom studenata istraživala način izveštavanja 6 dnevnih novina (Danasa, Politike, Blica, Večernjih novosti, Kurira i Informara)  o rušenju u Hercegovačkoj ulici i taj izveštaj je tokom prethodne nedelje predstavljen u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

Slučaj Savamala svoj koren ima u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, kada je dan nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, dvadesetak ljudi sa fantomkama pod ni dan danas nerazjašnjenim okolnostima, bez dozvole i najave srušili blok zgrada u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Uplašeni građani zvali su policiju, koja je odbijala da izađe na uviđaj.

U međuvremenu, grad Beograd je dozvolio da na mestu srušenih objekata počne gradnja parkinga u okviru projekta „Beograd na vodi“. Više hiljada građana je nakon rušenja izašlo na ulice zahevajući da se utvrdi ko je, zašto i po čijem nalogu srušio objekte u Savamali.

– Mediji su tokom čitave godine izveštavali o „slučaju Savamala“  prilično neujednačeno i sa očigledno opadajućim interesovanjem, iako počinioci rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici nisu otkriveni, a odgovornost nije utvrđena, navodi se u ključnim nalazima istraživanja.

Ovaj slučaj bio je tema ukupno 706 priloga u šest dnevnih novina, a u još 527 tekstova je uzgred spomenut.

Način izveštavanja bio je u direktnoj vezi sa tiražom, vrstom i uređivačkom politikom. Većinu tekstova su, objavile dve referentne dnevne novine Danas i Politika – 70 odsto ukupnog broja tekstova. Polutabloidi Blic i Večernje novosti izveštavali su znatno manje (20 procenata), dok su Kurir i Informer najmanje pisali o ovom slučaju (10 odsto tekstova).

Ilustracije radi Danas je objavio ukupno 343 teksta, što je gotovo jednako koliko i sve ostale dnevne novine zajedno. Danas je pri tom uključivši u polemiku veliki broj javnih ličnosti i građanskih aktivista najviše doprineo da se čuju stavovi civilnog društva o ovom slučaju.

Sa druge strane Informer čestom upotrebom senzacionalističkih naslova i karikiranjem simbola kao što su „žuta patka“ i „fantom“ trivijalizuje značaj ovog slučaja.

Zanimljivo je takođe i to da je polovina tekstova imala aktuelan povod, dok je nešto više od 10 odsto nastalo povodom pseudo događaja, a više od trećine inicijativom samih novinara.

Danas se u izveštaju navodi i kako dobar primer pokušavanja da se interes javnosti za čitav događaj održi čak i kada je vlast temu pokušavala da potisne u zaborav.

Zastupljenost aktera ukazuje i na vidljivu polarizaciju „vlasti“ i „društva“ u slučaju Svamala – oko 40 odsto aktera svih priloga su Aleksandar Vučić, Siniša Mali i Nebojša Stefanović i organi zaduženi za istragu. U podjednakoj meri su zastupljeni i aktivisti grupe Ne davimo Beograd, nezavisne institucije, građani i javne ličnosti.

Iako se na prvi pogled može doneti zaključak da je izveštavanje ujednačeno, situacija nije takva, jer se „opšti ton o glavnim akterima veoma razlikuje“. Dok predstavnici vlasti imaju priliku da objasne svoju ulogu, odbrane se od kritike i sami kritikuju, aktivisti civilnog društva, posebno u tabloidima, često su meta kritike, a da pri tom nemaju nikakvu mogućnost da odgovore.

„Slučaj Savamala“ postao je paradigmatičan za stanje pravne države i slobode medija u Srbiji. On je pokazao da je scena dnevnih novina izrazito asimetrična, te da je njenim prekomponovanjem došlo do formiranja ogromnog bloka provladinih medija, a samim tim i do temeljne promene uloge medija u Srbiji.

Jednogodišnje izveštavanje o događajima u Svamali pokazalo je i koliko su dnevne novine postale „slučaj“.

– Medijski pluralizam je u njima veoma redukovan, ugrožena je i njihova uloga javnog foruma, a pošto scena u celini nije otvorena, fer i slobodna, ugrožena je i njihova uloga „čuvara“ demokratije, jer su se dnevne novine većinski koncentrisale oko podrške vlastima, zaključuje se u istraživanju čije je sprovođenje pomogla organizacija Civil rights defenders.

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

Mladi mediji 2020

PU Lokal pres u partnerstvu sa DW Akademiom tokom 2020. godine realizuje novi trogodišnji projekat „Mladi mediji“. Ove godine PU Lokal pres će organizovati Letnnju novinsrku školu za nove polaznike, zatim još jednu radionicu za najuspešnije polaznike iz prethodnih godina, Zbog pandemije COVID 19 ove radionice će biti organizovane online. U okviru projekta biće odabrana […]

DETALJI O PROJEKTU
Javno zagovaranje “ZA sadržaje za mlade”

Kroz konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa i lokalne samouprave i Ministarstvo kulture i informisanja medijima dodeljuju značajna sredstva za kreiranje sadržaja. Međutim, deca i mladi su vrlo retko u fokusu tih medijskih sadržaja. PU Lokal pres je tokom 2019. godine analizirao medijske konkurse 40 gradova i opština na teritoriji Srbije. […]

DETALJI O PROJEKTU
Local Press Laboratorija

Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije. U pitanju program podrške lokalnim medijima u okviru koga 4 medija, članice Lokal presa, na različite načine pokušavaju da se povežu sa svojom publikom. Mediji koji učestvuju u ovom projektu su Grad […]

DETALJI O PROJEKTU