Izveštavanje o Savamali – paradigma medijske scene

Koliko mediji služe javnom interesu, kako se urušava pravna država, ali i šta može biti povod za iskazivanje građanskog nezadovoljstva, sva ta pitanja prelamaju se kroz „slučaj Savamala“ i zato on ne predstavlja samo lokalnu priču, smatra Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka.

Ona je sa grupom studenata istraživala način izveštavanja 6 dnevnih novina (Danasa, Politike, Blica, Večernjih novosti, Kurira i Informara)  o rušenju u Hercegovačkoj ulici i taj izveštaj je tokom prethodne nedelje predstavljen u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

Slučaj Savamala svoj koren ima u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, kada je dan nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, dvadesetak ljudi sa fantomkama pod ni dan danas nerazjašnjenim okolnostima, bez dozvole i najave srušili blok zgrada u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Uplašeni građani zvali su policiju, koja je odbijala da izađe na uviđaj.

U međuvremenu, grad Beograd je dozvolio da na mestu srušenih objekata počne gradnja parkinga u okviru projekta „Beograd na vodi“. Više hiljada građana je nakon rušenja izašlo na ulice zahevajući da se utvrdi ko je, zašto i po čijem nalogu srušio objekte u Savamali.

– Mediji su tokom čitave godine izveštavali o „slučaju Savamala“  prilično neujednačeno i sa očigledno opadajućim interesovanjem, iako počinioci rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici nisu otkriveni, a odgovornost nije utvrđena, navodi se u ključnim nalazima istraživanja.

Ovaj slučaj bio je tema ukupno 706 priloga u šest dnevnih novina, a u još 527 tekstova je uzgred spomenut.

Način izveštavanja bio je u direktnoj vezi sa tiražom, vrstom i uređivačkom politikom. Većinu tekstova su, objavile dve referentne dnevne novine Danas i Politika – 70 odsto ukupnog broja tekstova. Polutabloidi Blic i Večernje novosti izveštavali su znatno manje (20 procenata), dok su Kurir i Informer najmanje pisali o ovom slučaju (10 odsto tekstova).

Ilustracije radi Danas je objavio ukupno 343 teksta, što je gotovo jednako koliko i sve ostale dnevne novine zajedno. Danas je pri tom uključivši u polemiku veliki broj javnih ličnosti i građanskih aktivista najviše doprineo da se čuju stavovi civilnog društva o ovom slučaju.

Sa druge strane Informer čestom upotrebom senzacionalističkih naslova i karikiranjem simbola kao što su „žuta patka“ i „fantom“ trivijalizuje značaj ovog slučaja.

Zanimljivo je takođe i to da je polovina tekstova imala aktuelan povod, dok je nešto više od 10 odsto nastalo povodom pseudo događaja, a više od trećine inicijativom samih novinara.

Danas se u izveštaju navodi i kako dobar primer pokušavanja da se interes javnosti za čitav događaj održi čak i kada je vlast temu pokušavala da potisne u zaborav.

Zastupljenost aktera ukazuje i na vidljivu polarizaciju „vlasti“ i „društva“ u slučaju Svamala – oko 40 odsto aktera svih priloga su Aleksandar Vučić, Siniša Mali i Nebojša Stefanović i organi zaduženi za istragu. U podjednakoj meri su zastupljeni i aktivisti grupe Ne davimo Beograd, nezavisne institucije, građani i javne ličnosti.

Iako se na prvi pogled može doneti zaključak da je izveštavanje ujednačeno, situacija nije takva, jer se „opšti ton o glavnim akterima veoma razlikuje“. Dok predstavnici vlasti imaju priliku da objasne svoju ulogu, odbrane se od kritike i sami kritikuju, aktivisti civilnog društva, posebno u tabloidima, često su meta kritike, a da pri tom nemaju nikakvu mogućnost da odgovore.

„Slučaj Savamala“ postao je paradigmatičan za stanje pravne države i slobode medija u Srbiji. On je pokazao da je scena dnevnih novina izrazito asimetrična, te da je njenim prekomponovanjem došlo do formiranja ogromnog bloka provladinih medija, a samim tim i do temeljne promene uloge medija u Srbiji.

Jednogodišnje izveštavanje o događajima u Svamali pokazalo je i koliko su dnevne novine postale „slučaj“.

– Medijski pluralizam je u njima veoma redukovan, ugrožena je i njihova uloga javnog foruma, a pošto scena u celini nije otvorena, fer i slobodna, ugrožena je i njihova uloga „čuvara“ demokratije, jer su se dnevne novine većinski koncentrisale oko podrške vlastima, zaključuje se u istraživanju čije je sprovođenje pomogla organizacija Civil rights defenders.

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

JAVNI POZIVI/KONKURSI 2018

Aktuelni javni pozivi i konkursi za sufinasiranje medijskih sadržaja u 2018. godini, novinarske i medijske nagrade…

DETALJI O PROJEKTU
Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” 2018.

U 2018. godini nastavlja se višegodišnji projekat Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” čiji je cilj da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Tokom projekta  planirane su aktivnosti: Zastupanja članica […]

DETALJI O PROJEKTU
Mladi mediji 2018.

PU Lokal pres u partnerstvu sa DW Akademiom i tokom 2018. godine realizuje trogodišnji projekat „Mladi mediji“. Ove godine PU Lokal pres će organizovati radionicu za multiplikatore tokom maja meseca u Kragujevcu, zatim još jednu Letnju novinarsku školu za srednjoškolce u junu u Kraljevu, kao i napredni trening iz novinarstva za najbolje polaznike prošlogodišnje i […]

DETALJI O PROJEKTU