Шта се то догодило пре три године? Шта то господин Петрић истиче у први план приликом разматрања извештаја о раду за 2003. годину ЈИП «Полимља» у ком примећује само повећање прихода у Листу од 30 одсто (мало ли је) и ништа више? Зашто локална власт разматра и усваја извештаје јавних медија, даје зелено светло за програме рада иако их финансијски не прати, зашто именује Управне одборе и кадрује у јавним медијима, увек са жељом да има «своје» људе на које може вршити утицај? Ради ли то и кад су у питању приватни медији? Да ли су новинари ЈИП „Полимља“ у постојећем законском оквиру у ситуацији да у својој кући узму ствари у своје руке? И да ли је прича о приватизацији само пребацивање одговорности на друге?
Па пођимо редом.
Пре три године новинари Јавног информативног предузећа „Полимље“ су, када се чаша жучи препунила, бранећи професију од дилетантизма, затражили смену тадашњег директора и главног и одговорног уредника, који је, шест месеци раније, у „Полимље“ доведен са места полицијског инспектора. Кадар социјалистичке партије. Новинаре, који су, поред новинарских бележница, у џеповима носили пиштаљке, ишли у протесне шетње суботом улицама Пријепоља, протествовали због пребијања грађана на Бранковом мосту у Београду и три месеца штрајковали, требало је дисциплиновати и довести у ред. Пендрек је за то!?
Директор је децембра 2000. поднео оставку. Оснивач девет месеци није узео у разматрање поднету оставку али је одмах „Полимљу“ обуставио средства из буџета. И тад се десило то што господин Петрић, са иронијом рече, на последњој седници Скупштине општине: – У „Полимљу“ су новинари узели ствар у своје руке!?
Било би добро да је стварно било тако.
Ако је оснивачу била намера да „Полимље“ препусти новинарима, требао је новинарима одвезати руке и донети одлуку о одрицању Скупштине општине од оснивачких, читај управљачких права.
То се, на велику жалост запослених у „Полимљу“, није догодило.
Под притиском одељења за медије ОSCE у Београду, лета 2001., кренуло се у разрешавање стања у ЈИП „Полимљу“. Изабран је нови Управни одбор и уместо директора и главног и одговорног уредника постављен је вршилац дужности као привремено решење, на одређено време. Финансирање из буџетских средстава је смањено за 50 одсто. Буџетски вишак од 26 милиона динара, те 2001. године, капом и шаком је подељен свим буџетским корисницима сем „Полимљу“.
ЈИП „Полимље“ се не предаје. Ради на повећању сопствених приходе и путем пројеката и донација некако саставља крај с крајем.
Докле? Па, ваљда, до приватизације!?
Одлуку о покретању процеса приватизације Управни одбор ЈИП „Полимља“ је донео још априла 2003. године. Септембра прошле године затражено је тумачење, односно, упуство за случај «Полимља» од Министарства културе и медија, о чему је упознат оснивач, Локал прес и IREX. Извршни одбор СО Пријепоља је, тек, годину дана касније, 5. маја ове године, затражио од Општинске управе да преиспита могућност организовања ЈИП „Полимља“ у друштвено предузеће због поступка приватизације.
-Новинари треба да се наоружају оптимизмом, изјавио је, последњег дана априла, на округлом столу о актуелним питањима локалних медија, у Пријепољу, министар културе и медија у влади Републике Србије Драган Којадиновић. Министар је најавио упутство о приватизацији локалних медија, заштиту медија који припадају грађанима, побољшање услова рада новинара и очување новинарске професије као стуба демократског развоја друштва. Генерални секретар Пословног удружења „Локал прес“ Снежана Милошевић, говорила је, на истом округлом столу, о притисцима локалних моћника на медије, тужбама против новинара и новинских кућа и демократизацији која је најмање приметна у локалу. Представник Асоцијације електронских медија из Црне Горе Рајко Палибрк је изнео поражавајуће податке примене Закона о приватизацији у Црној Гори који је довео да гашења већине штампаних медија, чак и оних са полувековном традицијом.
Шта чека локалне медије у Србији?
Шта нам доноси ново упуство о приватизацији?
Пролонгирање рокова или преузимање ствари у своје руке?
Медијским кућама, које су сто одсто на буџету, пролонгирање рокова ће, сигурни смо, одговарати. Неће се бунити ни они који имају 80, 70 или 50 одсто средстава из буџета, али информативним кућама, попут „Полимља“ одлагање приватизације само продужава агонију.
