Породично насиље друштвени проблем

Само током марта ове године, у породичном насиљу, убијено је шест жена. Више од једне трећине жена у Србији претрпело је неки од облика породичног насиља за последњих годину дана 

 

Током прошле године 32 жене су убијене у породичном насиљу а у прва три овогодишња месеца 11, само у марту 6. Раширеност породичног насиља илуструју и следећи подаци: најчешћи облик породичног насиља над женама је психолошко насиље – 32 одсто, а следе економско (11,4 одсто) и физичко (које је за последњих годину дана доживела свака десета жена, док је тај облик насиља током живота доживело готово 22 одсто жена). Ово су подаци из истраживања које је рађено 2010. а у оквиру пројекта „Борба против сексуалног и родно заснованог насиља“ Управе за родну разноправност Министарства рада и социјалне политике. Према подацима Саветовалишта за борбу против породичног насиља, током 2010. регистровано је 1600 жена жртава насиља. Претпоставља се да је тај број много већи јер се мали број жртава одлучи да пријави насиље.

 

Жртве насиља су жене свих узраста, из свих округа, свих нивоа образовног и социјалног статуса. Посебно забрињава податак да је степен психолошког насиља највиши међу најмлађим женама, од 18 до 24 године, и да износи више од 42 одсто, док је степен физичког насиља готов 21 проценат. Починиоци породичног насиља су мужеви, венчани и невенчани партнери, очеви, мајке, рођаци. Најчеши насилници су мушкарци (готово у 90 одсто случајева) и то мужеви и партнери. Најтежи облици физичког насиља готово су искључиво почињени од мушкараца, у готово 81 одсто од мужева и партнера. У 40 одсто случајева физичког насиља према женама деца су били сведоци, а у више од 10 процената и сама су претрпела повреде, показало је истраживање.

 

Унапређивању институционалних и правних механизама за борбу против породичног насиља намењена је Национална стратегија за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и у партнерским односима, усвојена априла ове године. Стратегијом су обухваћене следеће области: превенција, нормативни оквир, мултисекторска сарадња и подизање капацитета институција и специјализованих служби и систем мера заштите и подршке жртвама . У изради овог документа учествовали су представнице и представници пет ресорних министарстава и 15.так организација цивилног друштва. Рад на изради Стратегије координирала је Управа за родну равноправност у оквиру Пројекта „Борба против сексуалног и родно заснованог насиља“.

 

Медијско извештавање о случајевима насиља у породици је важан извор информација, али се мора водити рачуна о приступу и начину извештавања, како се не би дошло до ширења стереотипа о родним улогама у друштву, које у неку руку промовишу насиље. Зато је Форум жена Пријепоља током прошле јесени организовао семинаре за новинаре и новинарке из медија, чланице струковног удружења Локал прес, а у оквиру пројекта „Улога медија у сузбијању сексуалног и родно заснованог насиља над женама“. Циљ семинара је био да се у поплави комерцијалних медија, који се воде сензационализмом, новинари и новинарке екудују за адекватан приступ друштвеном проблему насиља над женама, утичу на мењање слике о месту и положају жена и уклањање предрасуда . Реализацију пројекта су подржали Норвешка влада и UNDP преко Управе за родну равноправност Министарства рада и социјалне политике.