РАВНОПРАВНОСТ ЈЕ МОГУЋА

Најразвијеније државе су друштва у којима
је највише поверења дато женама. Скандинавске земље у томе предњаче.

Наша држава је једина у региону која још
увек није донела Закон о равноправности полова. Пре шеснаест месеци формиран је
Савет за равноправност полова Владе Републике Србије. На челу Савета је
Слободан Лалевић, министар за рад и социјална питања а потпредседница Драгана
Петровић која је уз пуну подршку председника Савета покренула низ активности
као што је широка кампања под слоганом «Равноправно је могуће», затим израду Националног плана активности за период
до 2010. године и доношење Закона о равноправности полова.

Уочи предстојећег празника 8. марта, Дана
жена са задовољством је прихватила разговор за локални лист «Полимље».

-То што жене имају иста права не значи да
имају исти положај у друштву. Женама ништа није забрањено и могу све ако
стигну. Ако жене остају код куће отписује се потенцијал половине друштва, каже
Драгана Петровић. Дискриминација између полова настаје и без намере, али она
продубљује јаз међу половима. Пример структуралне дискриминације се види на
откупу станова. По правилу стан је на име оца или сина, иако мушкарци, доказано
је, чешће иду у ризичне послове или залажу имовину. Кампања «Равноправно је
могуће» која у брошури доноси девет докумената, резолуција, декларација и
споразума који дефинишу учешће жена у
јавном и политичком животу није усмерена
против мушкараца, већ за циљ има да
подигне свест и укаже на положај жена. Први документ донет је 1948. године и
била је то Универзална декларација о људским правима, а последњи је из 2.000.
године, Резолуција Савета безбедности 1325. Дакле ни пола века није било
довољно да се схвати и прихвати да жена
нема равноправан положај, истиче Петровићка.

Савет за равноправност полова је дефинисао
неколико стратешких питања на којима се већ ради?

-Дефинисали смо пет стратешких питања, то
су: рад на законској регулативи, односно доношењу Закона о равноправности
полова, затим доношење Националног плана активности, рад на економском
оснаживању жена, подизању јавне свести и посебна пажња ће бити посвећена
изграђивању капацитета да у свим
владиним институцијама имамо родно сензибилисане кадрове почев од образовних
установа, домова здравља, органа управе, медија, полиције, инспекција…

Драгана Петровић је у Савет као владину
институцију дошла из цивилног сектора и у израду Националног плана активности
поред владиних представника и представница, експераткиња укључила је и представнице 33 женске невладине организације које ће
радити на изради документа.

Представнице Савета и невладиних организација ће
радити у радним групама: насиље и жене, жене и здравље, жене и образовање, жене
и економија, жене и медији и жене и одлучивање. Рад на изради документа НПА је
стартовао, на то нас обавезује и Пекиншка платформа, и финализацију документа
након широке јавне расправе очекујемо крајем септембра ове године. Наша одлука
је била да од почетка рад на овом документу буде јаван и партиципативан. У оквиру
јавне расправе планирано је одржавање 12 округлих столова у регионима
Републике, један ће сигурно бити у Новом Пазару а други би могао да буде у
Пријепољу, каже Драгана Петровић. У процесу израде документа имаћемо три фазе
рада. У првој фази прикупљаћемо документа, податке и мапирати проблеме. У
другој фази, након израде првог нацрта
документа прикупљаће се коментари свих фактора и учесника у јавној расправи
како би се уградили у нацрт који ће затим након усвајања на Конференцији,
планираној за септембар, бити упућен Влади на усвајање. Ја заиста мислим да је
ово историјски експеримент и процес у коме учествују владине и невладине
институције који ће допринети већој видљивости питања родне равноправности,
сензибилисању и мобилисању јавности што ће само по себи бити посебан квалитет.
Не сумњам да ћемо направити и квалитетан Национални план активности који ће
допринети бржем приближавању наше земље Европи, рекла је за «Полимље» Драгана
Петровић, потпредседница Савета за родну равноправност Владе Републике Србије.

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

JAVNI POZIVI/KONKURSI

Aktuelni javni pozivi i konkursi za sufinasiranje medijskih sadržaja novinarske i medijske nagrade…

DETALJI O PROJEKTU
Primena medijske regulative u lokalnim zajednicama

Aktivnosti u okviru projekta ‘’Primena medijske regulative u lokalnim zajednicama’’ se sprovode putem organizovanja tri tematske debate u Boru, Kruševcu i Leskovcu i realizacije izveštaja o pritiscima na članice PU ‘’Lokal pres’’ tokom 2019. godine. Na debatama  će lokalni mediji, lokalne OCD i lokalne uprave biti informisani o ključnim elementima medijske strategije i najboljim načinima […]

DETALJI O PROJEKTU
Romkinje u Srbiji – život iza (ne)vidljivih zidova

Cilj projekta je unapređenje informisanja romske i neromske zajednice o položaju Romkinja u šest gradova Srbije, mogućnostima za ostvarivanje prava na obrazovanje, zapošljavanje, socio-ekonomskih prava, prava na zdravstvenu zaštitu i ličnih prava, te značaju prepoznavanja različitih vidova diskriminacije u društvu, te unapređenje informisanja romske i neromske zajednice, predstavnika udruženja građana i donosilaca odluka na lokalu […]

DETALJI O PROJEKTU